Aутор: Проф. др Борис Стојковски
Нова 2023. година, као уосталом и претходне, носи са собом значајан број годишњица, неких веома битних датума за националну и општу историју. У наредним редовима осврнућемо се укратко на свега неколико најзначајнијих. Као и до сада, бавићемо се средњовековним догађајима и њиховим годишњицама, с тим што сваки од ових догађаја без икаквих проблема, може бити засебна тема једног новог есеја, разговора или нечег сличног. То је, такође, у плану, уз једну дубљу и детаљнију анализу сваког од њих. Подразумева се и давање једног новог светла на неке личности, догађаје и процесе који су обележили историју, а чије годишњице падају управо 2023. године.
Међу таквим важним датумима, али и личностима издваја се неколико који су имали како локалне, националне, тако и светско-историјске одјеке, а последице неких осећају се све до данашњег дана.
1160 година од мисије Ћирила и Методија
Ове године навршава се 1160 година од када су у област Њитре, у данашњој Словачкој, 863. године дошли Константин (у монаштву Ћирило) и Методије. Ова два брата родом из Солуна, где су научили словенски језик, били су, осим тога, и изузетно образовани. Својим радом они су помагали културни напредак Словена због чега су остали упамћени као словенски апостоли или равноапостолни. Ћирило и Методије су сачинили највероватније и глагољицу, прво писмо Словена, или бар један његов тип. Након њихове смрти, ученици Ћирила и Методија су наставили њихов просветитељски рад.
Празник Светих Ћирила и Методија обележава се 24. маја, а осим што је црквени празник, и што се обавезно служи литургија у славу и част ових византијско-словенских мисионара, он је и изразито секуларан празник познат као Дан словенске писмености и културе или Дан словенских просветитеља. Као државни празник обележавају га у Бугарској и Северној Македонији. У Бугарској, може се рећи, да је дошло до својеврсног спајања црквеног и секуларног прослављања овог празника. Тамо постоји веома јак култ Светих Ћирила и Методија већ више од век и по. У Русији није државни празник, али јесте дан који слави словенску културу и књижевност, као и писмо. Подсетимо српско, руско, бугарско, као и писмо још неких народа је ћирилица коју су, по узору на грчки алфабет, управо створили ученици Ћирила и Методија. И у Србији се он празнује прилично секуларно, али је све присутнији и његов значај би требало свакако још више истицати и обележавати и у домену културе, писмености, једнако као и у литургијском смислу.
Култ Ћирила и Методија је врло развијен и у римокатоличком, па делимично и протестантском свету. За Чехе и Словаке, донекле, има чак и карактер националних светитеља, тако да њихов култ има много више од само верског значаја. Са друге стране од 1880. године поштовање Свете браће је у Римокатоличкој цркви све веће, те су од 1980. године они чак и званично проглашени за покровитеље Европе.
910 година од рођења Стефана Немање
Свакако за српски народ најзначајнија годишњица током ове 2023. године јесте 910 година од рођења Стефана Немање. Као што је добро познато он је био српски велики жупан (владао у периоду 1166–1196), који се изборио за политичку самосталност у односу на Византију и уједињење српских земаља. Био је родоначелник српске владарске династије Немањића, која се одржала на власти све до 1371. године. Дакле, иако је и те како било Србије и пре Немањића, његова владавина, читав његов живот и дело представљају преломни период у целокупној историји и култури Срба. Осим тога, од његовог доба постоји и нешто већи корпус релевантних историјских извора који помажу научницима да осветле период који се назива немањићка држава и који је због тога ипак значајно познатији, него период пре Стефана Немање. Вреди напоменути и то, да велики жупан Стефан Немања није раскинуо са ранијом политиком владара претходне куће која је управљала Србијом, посебно на плану спољне политике.
Мудрост и далековидост Немањине политике огледа се и у двема чињеницама. Средњег сина Стефана оженио је византијском принцезом, и он је и наследио оца, а од 1217. године постао је и српски првовенчани краљ. Са друге стране, његов син Растко, у монаштву знан као Сава најважнија је личност целокупне српске историје и идентитета. Заједно са сином Светим Савом, односно Савом I, првим аутокефалним архиепископом српским, сматра се једним од утемељивача Српске православне цркве, која Стефана Немању слави као Светог Симеона Мироточивог. Са сином Савом подигао је и манастир Хиландар 1198. године, који је до данас најважније стециште и средиште српске духовности и културе.
Једна овако свестрана личност какав је био Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви представља угаони камен темељац за целокупни српски идентитет, културу, веру, као и државност од средњег века, па све до модерних времена. Зато је ова његова годишњица од великог значаја и требало би је достојно обележити, како у научним круговима, тако и пригодним програмима културних, образовних и других значајних установа у земљи и дијаспори.
570 година од пада Цариграда
Што се светско-историјски значајних датума тиче, 2023. године обележава се тачно 570 година од пада Цариграда под османску власт. Више од миленијума (са кратким прекидом 1204–1261) Константинопољ, Нови Рим или словенски Цариград био је мајка и царица свих градова, пупак света и престоница Источног римског царства. Цариград је представљао свакако један од најзначајнијих градова светске историје, а његов савршен географски положај, на размеђи два континента, Европе и Азије, чинио га је економским, културним, политичким, друштвеним, религијским центром читавог света.
Пад Цариграда у нехришћанске руке 1453. године означио је коначан пад Византијског царства и од тада до данас читаво подручје негдашње византијске Мале Азије, Киликије, Кападокије, Фригије, Ликије и Тракије, а на челу са Цариградом, интегрални је део Турске. Иако се османски султан Мехмед II Освајач сматрао и наследником Римског царства, на место некадашње хришћанске (православне империје) дошла је муслиманска Турска, држава чије је уређење било строго исламско, засновано на шеријату. Султан Мехмед II је свој надимак Освајач (Фатих) добио управо јер је освојио Константинопољ.
На челу Византијског царства се у време његове пропасти налазио последњи цар, који је носио исто име као и први. Звао се Константин XI Палеолог Драгаш, син српске принцезе и једине Српкиње византијске царице Јелене Драгаш. Он је погинуо приликом саме опсаде Цариграда, а око њега се исплела легенда о бесмртном цару, који може сваког тренутка да устане и ослободи Константинопољ од Турака. Постоји и легенда која каже да он спава под некадашњом Халкопратијом, односно цариградском Златном капијом и да ће се пробудити када хришћани буду ослобађали Цариград од неверника. Тада ће на челу хришћанске војске ући у град кроз Златну капију, која је заправо славолук некадашњег Константиновог Новог Рима. О томе колико се у ову легенду веровало, говори и чињеница да су многи османски султани и њихови велики везири држали зазидану Златну капију, не би ли спречили његов улазак у град, или су проширивали градске бедеме у њеној близини.
Пад Цариграда 1453. године одјекнуо је целим хришћанским и исламским светом. Иако су западне хришћанске силе одуговлачиле са пружањем помоћи умирућем Источном римском царству, ипак је пад Константинопоља био догађај који је уздрмао и тај део света, али и покренуо точак историје у другом смеру.
Коперникова годишњица
Пре 550 година у Торуну је рођен, а пре 480 година у Фромборку преминуо, један од најзначајнијих научника краја средњег века и један од највећих пољских научника Никола Коперник. Овај припадник језуитског (исусовачког) реда био је и астроном, математичар, правник, лекар и економиста, први научник који је формулисао хелиоцентрични модел свемирских тела. Његово учење се заснива на теорији и тврдњама да се Земља окреће око своје осе и да кружи око Сунца, што је општеприхваћено било и тада и данас у научним круговима. Коперник је, као што смо рекли, био језуита, који је до краја свог живота постао и жупник у Фромборку, градићу на крајњем северу Пољске, на самом Балтику. Школовао се у Кракову, Падови, Болоњи и Ферари. Међутим, нека његова учења, односно у то доба нове научне теорије, нису наишлa на одобравање римокатоличких високих кругова, те је папа 1616. године Коперниково дело De revolutionibus orbium coelestium забранио, тј. ставио на списак забрањених књига, све до 1822. године. Коперников хелиоцентрични систем представља до данас, уз сав напредак науке, један од основних постулата астрономије.
525 година постојања Хора бечких дечака
Једна од занимљивијих и можда мање познатих годишњица које падају 2023. године јесте обележавање 525 година постојања чувеног Хора бечких дечака. Ова музичка установа данас је позната у целом свету, али њени корени досежу доста далеко, у позни средњи век и рани Беч Хабзбурга. Хор који је данас познат заправо је савремени наследник хорова дечака бечког двора, а свакако најзначајнији је основан писмом, односно упутством цара Максимилијана I Хабзбуршког од 30. јуна 1498. године, којим овај хабзбуршки владар наређује дворским званичницима да запосле учитеља певања, два баса и шест дечака. Георг, односно Јурај од Слатконије/Слаткоња постао је руководилац ансамбла. Он је био родом из Љубљане, а школовао се у Инголштату, a од 1495. године је кантор на бечком двору. Потом је постао руководилац дворског хора, претече Хора бечких дечака, који су имали да певају на мисама.
Од тада, преко браће Хајдн, па све до модерне секуларне установе, Хор бечких дечака одушевљава љубитеље класичне музике широм света.
Пет векова од битке код Манђелоса – Митровице
Једна свакако мало позната годишњица, a можда недовољно ни познат догађај, јесте битка из 1523. године која се одиграла у периоду од 6. до 8. августа у Срему, у троуглу између Врдника, Манђелоса и (данашње Сремске) Митровице. У историографији је најпознатија као битка код Манђелоса и Светог Димитрија на Сави. Ради се о последњој и неочекиваној великој победи угарске војске над турским трупама Ферхад паше Врхбосанског. За завичајну и локалну историју изузетно важна епизода из угарско-турских односа, а за српску националну историју није неважно поменути ни то да је у бандеријама које су се супротставиле османској армији било управо и српских војника. Ради се о значајном тренутку када је, за кратко, на изненађење многих, дата нада Угарској да може да се супротстави најезди која ју је за само неколико година склонила са мапе европских земаља.
И ова 2023. година препуна је важних јубилеја које би свакако требало обележити на достојан начин, у академским, универзитетским и културним круговима, као и у медијима и шире. Низ других значајних годишњица које се обележавају ове године, а које обухватају различите периоде људске историје такође једнако завређују пажњу шире јавности и надамо се да ће бити достојно обележене .
Остави коментар