Аутор: проф. др Горан Васин, историчар
Спољна политика Србије, у процесима нововековне историје, увек је била условљена значајним бројем фактора, како се раније истицало односима Великих сила, а данас глобалних сила, које су своје интересе често укрштале на Балкану и југоистоку Европе. У два века, од почетка Српске револуције 1804. године, небројено је догађаја у којима се показало да сучељавање Беча, Петрограда, Лондона, а у XX веку и Берлина и Вашингтона, имају далекосежне последице по положај Србије. Од слома Првог устанка 1813, Берлинског конгреса 1878, избијања Великог рата 1914, стварања Југославије 1918, дешавања у марту 1941, распада Југославије 1991, Бомбрадовања 1999. године, показало се колико је кључно да Србија у односима са Великим силама пронађе свој пут и интерес и да га изнивелише или усклади са политиком глобалних сила.
Препознатљива спољна политика коју је Србија водила у последњих десет година, озбиљне економске сарадње са најразвијенијим силама на Западу и Истоку, показала је да је уз пуно труда могуће, да се у немогућим околностима, једна мала држава позиционира у врло комплексним односима глобаних сила, посебно у периоду од избијања епидемије Ковид 19 или рата у Украјини 2022. године. Огромна политичка, економска и војна превирања показала су да балансом између Пекинга, Вашингтона, Берлина, Брисела, у врло неповољним околностима Србија покушава и успева, да се одржи у позицији која јој омогућује самосталније деловање и независнији став према глобалној кризи која је евидентна и која засигурно неће ни лако ни брзо проћи.
Имајући на уму да се политика Великих сила не заснива на наклоности, већ интересима, и сама Србија тражила је могућности да са најважнијим стратешким партнерима у ЕУ, нарочито Немачком и Италијом, што више унапреди сарадњу на економском плану, што је омогућило отварање хиљаде радних места и побољшање и усавршавање техонлогија које се користе у Србији. ЕУ инвестиције, у којима је као партнер предњачила Немачка омогућиле су видан напредак у сфери економије, али и побољшања научних капацитета сектора стварања и производње робе у самој Србији. Тај сегмент је од суштинског значаја за будуће генерације у Србији, јер у данашњем времену, техничко и технолошко заостајање доводи до многих негативних последица у свакодневном животу. Посебно наглашавамо, да за све то време дубинске глобалне кризе, Србија је јачала и своје везе са САД, Кином, и није се одрицала својих историјских веза са Русијом.
Реално сагледавајући географску карту, везе и повезаност Србије са земљама ЕУ су од суштинског значаја. Географски, политички, историјски Србија је од стварања нововековне државе била окренута Европи. Најпре кроз везе са Средњом Европом (Беч, Пешта), потом Западном (Париз, Лондон), Србија је своје место и своју улогу тражила у Европи, чувајући своју самобитност.
Инсистирање на прекидању веза Србије са Европом, у данашњој геополитичкој борби на глобалном нивоу може имати озбиљне последице. Жеља да се Србија поново изолује, осами, остане без инвестиција и подршке, или врати на економски ниво 1992–1993, није пут којим може да се крене. Губитак хиљада радних места и нових технологија, може Србију само довести на ивице економске и политичке пропасти.
Оваква политика прекидања односа са ЕУ, позивање на политички конфликт са чланицама ЕУ, кршење преузетих обавеза и уговора, без обзира на пројекат Јадар о чему ће стручњаци тек рећи своје коначно мишљење, намеће и друга питања. Које су алтернативе и где пронаћи нове технологије и радна места? Србија већ има дубинске везе са Кином и Вашингтоном. Од кога очекивати интеграцију или повезивање у ери када савремене технологије обликују сваки секунд и милиметар људског постојања? Идеја да изолацијом Србија постане Албанија Енвера Хоџе, или самоизолована тачка која неће бити важна на мапи дешавања било коме, крајње је штетна. Србија је успевала само уз балансирану и реалну политику да себе одржава у жестокој утакмици Великих сила. Стога је једини могући пут даљих партнерских односа, интеграција, економско повезивање, јачање позиције за нова улагања, и то су опције које немају другу могућност. Дубока криза у односима Великих сила неће ни брзо ни лако проћи, све више изгледа да смо тек на почетку дуготрајне партије шаха у новој игри прерасподеле глобалног утицаја.
Остави коментар