Аутор: др Александра Колаковић, виши научни сарадник Институтa за политичке студије
Цео свет је остао у неверици када је 15. априла 2019. године одјекнула вест да је Нотр Дам у пламену. Чувена катедрала, која има статус папске базилике, на острву Сите у средишту Париза као вредно културно-историјско наслеђе али и верско средиште, симбол је Француске, њене историје и државности, као и целог хришћанског света. Она је више од религиозног објекта и туристичке атракције: сведок је историје, део француског идентитета и престижа, како својом оргиналном архитектуром и изградњом дугом више од два века. Нотр Дам је била власништво париске архиепископије, али је 2. новембра 1789. године стављена на располагање нацији, као и сва имовина свештенства и од тада је француска држава остала власник катедрале. Овај симбол западне цивилизације годишње посети преко 14 милиона посетилаца, туриста и ходочасника, што је не чини само једном од најпосећенијих грађевина, већ и делом успомена за милионе људи широм света који су тог 15. априла гледали кров како се руши у пожару. Стога је идеја реконструкције, која је покренута одмах након трагичног догађаја, поред Француза и Француске, окупила милионе људи и већину држава, које су понудиле финансијску и техничку помоћ. Тиме је реконструисана катедрала постала симбол јединства и солидарности у времену супростављених спољнополитичких амбиција и интереса, као и сукоба широм света.
Када је 1163. године бискуп Морис де Сали покренуо иницијативу за њену градњу, вероватно није ни слутио да ће њена изградња бити завршена тек половином 14. века, што је чини вишегенерацијским архитектонским пројектом који зрачи духом времена у коме је настао и даје посебан значај свом непосредном окружењу, граду и држави. Истовремено ова вековима највиша грађевина у Француској није само важан део католичке цркве, већ је вековима изазивала импресије које су се преливале у нека од најчувенијих дела књижевности и уметности. У средњовековно доба била је жупна црква и стога је у њу стигла важна реликвија – Христова трнова круна (1239). Место је и крунисања Наполеона 1804. године, а 1970. године у њој је био погребни обред за Де Гола. Све ово говори како је њен религијски карактер током француске историје постајао и друштвени, односно државни, а упоредо кроз њену архитектуру, културу, књижевност Виктора Игоа и уметност бројних сликара важна компонента светске културе и баштине.
Катедрала је током времена оштећена, посебно у револуционарним догађајима, али ипак је њен архитектонски облик и готички израз остао присутан. Посебно су упечатљиве две розете које су највеће у Европи. Архитекта Ежен Виоле де Дик је у реконструкцији након револуционарних немира унео нове елементе и мотиве, што је допринело да и поред ране и класичне готике, преовладава утисак о више уметничких стилова. Током Комуне 1871. године, комунари су запалили неколико клупа и столица, али није било више штете. Катедрала је 11. октобра 1914. године, током Првог светског рата, погођена приликом налета немачких авиона. Након Другог светског рата поправке и радови одржавања утицали су на то да се 1965. године дванаест високих прозора наоса и дванаест малих прозора у облику саћа на галеријама украси са 24 обојена витража која су заменила сиво и мутно стакло које су поставили каноници у 18. веку. Стаклар Жак Ле Шевалије користио је производе и боје из средњег века. Нотр Дам је био коришћен и за политичке манифестације и протесте, као на пример 1969. године када су комунистички активисти успели да северновијетнамску заставу поставе на врх торња. Такође, 3. октобра 1972. године, током митинга подршке активистима Фронта за ослобођење Бретање, бретонски аутономаши су такође успели да окаче своје симболе.
Деведесетих година 20. века и поводом обележавања 850. годишњице постојања вршене су рестаурације, што сведочи о континуираној бризи државе која се обавезала и на значајна новчана средства за ове потребе. Део конзерваторских радова био је у току и када је дошло до немилог догађаја 2019. године. Дуготрајна изградња, различити елементи и стилови градње, од којих су неки материјали и начини извођења радова заувек остали познати само средњовековним градитељима, престављали су и проблем реконструкције која је покренута након пожара 2019. године. Ипак, уз велика новчана средства, експертизу и коришћење нових технологија, као и сарадњу најбољих француских и стручњака из целог света, успешно је превазиђена и засијала је у пуном сјају на свечаном отварању након реконструкције 8. децембра 2024. године.
Завршетак обнављања Нотр Дама и свечана церемонија од 8. децембра најављени су почетком 2024. године као један од четири кључна догађаја у Француској, поред Олимпијских игара, обележавања 80. годишњице искрцавања у Нормандији и Самита Франкофоније. Предвиђена је монументалана вишедневна церемонија у којој се евоцирала историја катедрале, потенцирао њен значај за историју и културу Француске и света, а представљала је и арену у којој су анализиране политике сећања и оквири државне интервенције у областима конзервације и рестаурације. Истовремено, догађај је инкорпориран у активности француског председника Емануела Макрона, које су имале функцију оснаживања његове позиције у Француској, која је компликована након протеста и испоставиће се и неочекиваних избора за парламент. Паралелно, друга компонента усмерена је на позиционирање Француске у међународним односима у контексту криза и ратова у свету. За поновно отварање зграде, 8. децембра 2024. године, позване су личности из целог света, пре свега политички лидери, али и донатори који су финансијски учествовали у реконструкцији. Папа Фрања није прируствовао свечаности, већ је Лоран Улрих, надбискуп Париза, поново отварио врата катедрале и благосиљао оргуље. Свечаности су присуствовали, поред Емануела Макорна који је имао улогу домаћина, два претходна председника Француске и премијер чијој влади је управо у данима пред отварање изгласано неповерење. Дугим овацијама у новембру изабрани председник САД Доналд Трамп и остали државници и високе званице поздравили су спасиоце, ватрогасце и занатлије који су учествовали у акцији обуздавања ватре и гашења пожара, односно реконструкцији након пожара. Иза централне манифестације у чијем је средишту била катедрала са својом историјом и симболиком, одржан је у суштини мини-самит представника држава које су учествовале у обнови, односно већином председника и премијера, руководилаца међународних организација. Била је ово важна прилика да се сусретну француски и амерички, али и амерички и украјински председник, као и да се наслуте будући потези Доналда Трампа у контексту рата у Украјини и других проблема међународних односа од којих је већина безбедносне и економске природе. Обновљена катедрала Нотр Дам је изнова послужила као оквир саборности око значајних културно-историјских споменика, али и као пројекција француске изузетности и простор историјских сусрета и догађаја.
Остави коментар