Нова војна стратегија Француске

Аутор: др Александра Колаковић

Писмо које је једна група француских војних лица (у пензији, као и активних) објавила 21. априла 2021. године скренуло је пажњу јавности не само на однос војске према шефу државе, већ и на стање одбрамбених снага Француске. Када је Марин ле Пен, подржала ставове изнете у писму, већ је било јасно да писмо има политичку позадину и да је већина потписника десне политичке оријентације. Они су симболично на годишњицу неуспелог покушаја државног удара у доба Шарла де Гола, позвали Емануела Макрона, председника Француске, да спасе земљу од дезинтеграције и грађанског рата услед нараслог таласа исламизма и терористичких претњи. Овај догађај је сензационалистичи пропраћен у француској јавности, као и ван њених граница. Ипак, највише је утицао на политички живот у Француској и позиционирање Марин ле Пен и Емануела Макрона пред председничке изборе наредне 2022. године, посебно ако се дода да се након првог, појавило и друго писмо сличне садржине такође потекло од некадашњих и активних војних лица. Поменути догађаји су утицали и да се отворе теме безбедности Француске и њене војне моћи, стога је потребно и у овом контексту анализирати нову војну стратегију Француске.

Колико је администрација Емануела Макрона посветила пажње војсци, њеном развоју и модернизацији? Када је 2017. године Емануел Макрон ступио на чело Француске нова војна стратегија деловала је магловито и немогуће за реализацију. Чак је одмах на почетку мандата новог председника дошло до проблема изазваних умањењем војног буџета и смене Пјера де Виљера, шефа генералштаба. Ипак, пред крај мандата Емануела Макрона, који се позиционира у протекле две године и као битан европски лидер, у склопу чега је покретао и тему тзв. европске војске,однос према војсци је значајно измењен, што се огледа преко увећања буџета и доношења нових законских оквира. Француска је донела Нови закон о војном програмирању за период 2019–2024, што је део стратегије развоја француске војске за период до 2024, односно 2030. године.

Када је Народна скупштина Републике Француске 17. децембра усвојила буџет за 2021. годину, примећено је увећање дела Министарству оружаних снага за 1.7 милијарди евра, што је 4,5% више у поређењу са буџетом за 2020. годину. У складу је са Законом о војном програмирању и предикцијом о увећању буџета из године у годину. Француска је предвидела и нова оклопна возила, фрегату за захтевније мисије француске морнарице и три нова авиона Феникс за француско ратно ваздухопловство и свемир. Посебна пажња посвећена је и помоћи за војну индустрију у виду подршке развоју француске војне индустрије у целости и стартапова за мала предузећа. Део увећаног буџета поред унапређења аналитике, обавештајног рада и сајбер-одбране, предвиђен је и за помоћ војницима и њиховим породицама, за смештај војника и побољшање рехабилитације.

Ниво међународног војног ангажмана Француске није ослабио од 2017. године. На војну и безведносну ситуацију у Француској, као и на очување француских интереса, утичу кризе (економске и политичке), глобални демографски притисак, миграције, ефекти климатских промена, а као битан фактор од 2020. године намећу се и економске и политичке последице пандемије COVID-19. Ипак, оно што је специфичност Француске и озбиљна претња, посебно од 2015. године, јесте џихадистички тероризам. Иако ослабљен елиминисањем бројних руководилаца, терористи делују локално и глобално и стога су препознати као најзначајнија претња. Француска држава као озбиљне претње својим интересима сматра и ширење оружја за масовно уништавање и његових система за испоруку, погоршање севернокорејских криза ширења нуклеарног оружја и повратак стратешке конкуренције између супер сила, али и јачање локалних сила.

Чини се да је Француска имала у виду да су САД, Русија и Кина у ранијем периоду значајно увећале своје војне буџете како би осигурале своје стратешке политичке и економске интересе. Кина је удвостручила свој буџет за одбрану од 2012. године, повећавајући нуклеарни арсенал. Сједињене Америчке Државе су повећале војни буџет на 720 милијарди, док је Русија развијала палету невојних алата и софистициране војне технике. Упоредо, са француске стране примећено је да ривалство између супер сила, а посебно САД и Кине утиче и на јачање регионалних сила на Блиском Истоку иу Медитерану. Као нове регионалне силе позиционирају се Иран и Турска, а раст њиховог економског и политичког утицаја прати раст војног авантуризма по оцени Француза. У овом контексту може се посматрати и француско војно присуство на Медитерану прошле године, као и заоштравање односа Макрона и Ердогана. Процена на основу које Француска уноси нову војну стратегију јесте да ће ове реконфигуације довести до промена у држању осталих регионалних играча: Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија, Израел и Египат.

Полазећи од хипотезе да је архитектура европске безбедности наслеђена из доба Хладног рата, а да се данас говори о ратовима будућности који ће се водити у свемиру,  као и да су посебни ризици неконтралисане ескалације криза, Француска трага за начинима реализовања стратешких циљева. Стога је у средишту нове француске војне стратегије комбиновање војних и невојних начина деловања, анализа конкуренције и проширивање поља сукоба на индиректне, легалне и нелегалне активности. Уз анализе међународног поретка, безбедности, глобалних изазова и стратешке конкуренције, посебна пажња је посвећена употреби оружаних група, сајберпростора, манипулацијама информацијама или инструментализацијама закона, широкој употреби екстериторијалних санкција и промоцији унилатералних стандарда. Одбрамбена индустрија је препозната као компонента од суштинске важности за француску војну аутономију, али и као кључни сектор за националну економију.

Адаптација нове француске одбрамбене стратегије за период 2019 – 2025. године  формира се на основу нових подручја: сајбер-простор, свемир, вештачка интелигенција и енергија. Истиче се да су ове области од суштинске важности за Француску, а реч је о највећим финансијским улагањима у француску војску од периода краја Хладног рата. Консолидација француске одбрамбене стратегије, поред модернизације, подразумева и унапређење односа са партнерима и савезницима, посебно у домену унапређења европске безбедности. Ово подразумева и анализу односа са НАТО алијансом, при чему подразумева кретање у три правца: консолидовање одбране Европе, умањење  технолошке и индустријске зависности  иразвити моделе одговора на хибридне нападе.

Циљ нове француске војне стратегије јесте и да се допринесе отпорности нације, посебно у ситуацији пандемије корона вируса и сусрета са „новом нормалношћу“. Чињеница је да су војске упркос пандемији задржале своје сталне мисије и њихове оперативне обавезе (одвраћање нуклеарних напада, заштита националне територије, унутрашње и спољне операције). Упоредо, војска је била ангажована и током пандемије, у Француској конкретно кроз операцију Отпорност. Оцене су да је до сада значајно допринела националним напорима за борбу против вируса. Ипак, проналажење нових модела у суочавању са кризом веома је важан и битан аспект у циљу унапређења француске војске. Примена стратешке функције „заштита – еластичност“ и реконструкција (залихе, логистика, ресурси), препознају се као веома важни у овом контексту.

Амбиције Француске у војном погледу за 2030. годину прате геополитичке преокрете и умножавање поља конфронтације, стога су и настале хипотезе о директном сучељавању моћи. Закључак је да Француска уколико жели да осигура своје стратешке интересе и очува капацитет да интервенише мора да настави опоравак војске започет 2017. године. Иако је ово могуће посматрати кроз призму политичке кампање за председничке изобре 2022. године, и настојања да се умањи незадовољство војних кругова и деснице у Француској, садржај и планови војне стратегије ипак показују темељне промене у француском систему одбране, чије ће се последице и домети осетити тек након 2025, односно 2030. године. Поред модернизације и програма који су већ покрентути на националном и наднационалном нивоу (тзв. „сарадња са најближим партнерима“ – НАТО ) Француска амбиција за 2030. годину је да гарантује сигурност и аутономију француске војске, капацитет и суштински комплетан војни модел, који ће моћи да одговори свим безбедносним изазовима након 2030. године.

За Србију, која од 2019. године и посете Емануела Макрона интензивира и развија војну сарадњу са Француском, значајно је да се препознају и схвате промене у француском војном систему. Поред куповине оружја и војне опреме у Француској (мистрал), прва посета француског министра Србији била је посета Флоренс Парли, министарке војске, чиме се сарадња две земље поред економије, евроинтеграција и наставка дијалога Београда и Приштине, дефинитивно усмерава ка војној, која обухвата широк опсег од војно техничке, куповине оружја до учешћа у заједничим војним вежбама и школовању и усавршавању војних кадрова. Пројекције и увећања војног буџета које се помињу у тумачењима нове војне стратегије Француске, као и отварање нових поља која подразумевају појам модернизације, стога постају путоказ и малим државама, посебно онима где је поред важног НАТО присуства у окружењу, примећено јачање руског и кинеског присуства, уз стално присутан амерички фактор.