Аутор: др Александра Колаковић
виши научни сарадник
Институт за политичке студије
Значајна компонента француске политике на Балкану одувек је, поред економских интереса, била и култура. Француска алијанса и помагање удружења која су окупљала већином елиту балканских земаља, студенте и ученике крајем 19. и почетком 20. века, биле су примарне акивности почетног деловања Француске у циљу увећања економског и политичког утицаја на простору где су се развијале младе државе и формирале нове државе након рушења два царства и ратова. Период Великог рата, заједничког ратовања и херојских подвига, изградио је појам „вечитог пријатељстваˮ Француза и Срба, а касније се пренео на француско-југословенско пријатељство и специфичне односе и као такво уношено у активности француске културне дипломатије, посебно у Краљевини Југославији, али и касније, све до данас. Посебан изазов за француску културну дипломатију био је период социјалистичке Југославије, када су идеолошки и политички државе биле далеко, а у једном периоду и прекинути дипломатски односи (Алжирски рат). Касније, распад Југославије, унео је нове циљеве према постјугословенском простору и Балкану. Упоредо са овим процесима циљеви, актери и активности дипломатије Француске, а у складу са овим и културне дипломатије, добијали су нове обрисе, посебно оне потребне глобалним, европским и националним изазовима 21. века. У време када смо сведоци да се Француска све више политички и економски интересује за подручје Балкана, док су у току велики потреси и промене у међународним односима, важно је анализирати циљеве, актере и активности, као и могуће домете културне дипломатије.
Главни стожер спровођења циљева француске културне дипломатије на Балкану, као и свуда у свету, још од средине 20. века јесте мрежа Француских института. Док у Србији институтција Француског института има своје корене у организацијама француско-српског пријатељства са почетка 20. века и оснивања Института у међуратном периоду, као и деловања Француске алијансе, у осталим земљама Западног Балкана осниване су крајем 20. и почетком 21. века. Поред улоге амбасада и сарадње са локалним актерима – појединцима (професори, наставници, научници, уметници, спортисти и други) и државним и/или недржавним институцијама (посебно министарствима, факултетима, школама, удружењима) препознајемо као кључну мрежу Француског института. Задаци су различити и највише су усмерени ка промоцији и учењу француског језика, књижевности, историје и културе, као и уметности, али су синхронизовани са стратегијама културне дипломатије. Обухватају посредовање у бројним културним и научним пројектима, организовање предавања научника, промоције књига истакнутих и актуелних француских аутора, подстицање дебата о важним савременим темама као што су демократија, људска права, заштита животне средине, родна равноправност, дигитализација и савремена уметност.
Посебно је важно да је у току протекле деценије мрежа Француских института на Западном Балкну ојачана деловањем не само у главним градовима држава, већ и у унутрашњости, што би се могло компарирати са периодом између два светска рата када су била доминантна француска културна зрачења у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (Краљевина Југославија). У Федерацији Босне и Херцеговине мрежа Француских института је у три града: Сарајеву, Бања Луци и Мостару. Поред Француског института у Београду у Србији су отворена још два – у Новом Саду и Нишу. Колико је за Француску значајно ширење мреже института у ова два града сведочи и то да се дуго радило на проналажењу адекватног и већег простора за Француски институт у Новом Саду. У току посете делегације француског Сената на челу са Жераром Ларшеом, председником Сената, поред политичких питања и интересовања за процес евроинтеграција, као и оснаживања парламентарне и економске сарадње, организовано је и свечано отварање просторија Француског института у Новом Саду почетком новембра 2022. године. Ово је једна нова етапа у културној размени и сигурно велики изазов у спровођењу циљева културне дипломатије Француске у Србији, као и на Западном Балкану.
Француска је своје дипломатске стратегије градила тако што је у њихово средиште поставила моћ језика и историјско наслеђе. Програм рада института у свим земљама Западног Балкана усмерен је на учење и усавршавање језика. Паралелно, акценат је на књижевности и широј култури Француске. Предавачи су локални професори француског, али и професори који долазе из Француске, при чему курсеви језика настоје да прате савремене дидактичке тенденције. Посебан акценат је на курсевима за децу и младе, као и на језичким курсевима којима се у форми дијалога разговара о филму, књижевности или уметности. Поред курсева француског језика, Француска има мрежу француских школа које су званично признате, како у француском просветном систему, тако и у државама Западног Балкана. Прва француска школа основана је у Београду средином 20. века, док је 21. век донео проширење мреже ових установа у Босни и Херцеговини (Сарајево, Мостар), Албанији (Тирана) и Црној Гори (Подгорица). Покривајући васпитање и образовање на француском језику од вртића до краја гимназијског образовања, француске школе су начин креирања франкофилске елите, која најчешће наставља своје школовање на француским универзитетима и гради специфичну и трајну везу са Француском.
Француска се определила и да прошири двојезичну (билингвалну) наставу у државама Западног Балкана. Фокус је на елитним гимназијама у главним градовима држава, али и у унутрашњости. На пример, у Србији, једна од гимназија у унутрашњости јесте Карловачка гимназија где се на француском језику слуша пет предмета: књижевност, ликовна уметност, музичка уметност, информатика и физичко васпитање. Недељни фонд часова француског језика је пет, плус додатна два часа са лектором из Француске. Ученици имају могућност и да учествују у раду позоришне трупе, хора и оркестра, као и присутност у програму мобилности (боравак у Француској). Упоредо, деловање Француске алијансе је присутно и драгоцено у контексту усвајања познавања француског језика. Деловање Француске алијансе, које има своју дугу традицију на простору Балкана, данас је посебно присутно у Северној Македонији, где се већина манифестација и програма организује у Битољу – „граду конзулаˮ, дакле, некадашњем културном и дипломатском средишту свих великих сила које су почетком 20. века на развалинама Османског царства тражиле место свог утицаја.
Француски институти на Западном Балкну поседују у оквиру свог састава Медијатеку. Богате колекције важних књига, часописа, музике и филмова на француском језику не користе се само приликом припреме наставе француског језика, већ су доступни свим љубитељима француске уметности, културе, историје и језика. Ученици средњих школа, студенти и постдипломци, као и њихови наставници и професори, поред новинара и уметника најчешћи су корисници овог богатог фонда. Иако је избијање пандемије Ковида-19 утицало да се врата Француских института на Западном Балкану, као и других институција свуда у свету, привремено затворе, ипак је француска култура пронашла нове начине како да се представи у свету. Позоришне представе, мјузикли, концерти музичара, оркестара, хорова и група у свим музичким правцима и изразима, као и представе, занимљиви садржаји из историје, уметности и културе Француске постали су доступни милионима људи преко платформе Culturethèque (www.culturetheque.com) коју је покренуло и креирало Министарство културе Републике Француске. Како се овај облик комуникације са милионима људи у Француској и ван ње, а посебно са онима који су заинтересовани за језик и културу Француске, показао као добро осмишљен и ефикасан, користи се и данас. На основу форме и садржаја, можемо га означити као део „дигиталне дипломатијеˮ Француске, који се користи и на Западном Балкану.
У оквиру активности франкофоних амбасадора у земљама Западног Балкана важан сегмент је посвећен активностима културне дипломатије. Изложбе, вечери и фестивали француског филма, позориште, предавања, промоције књига, концерти, модне ревије, спортске и хуманитарне манифестације су активности које се подржавају и организују. Франкофонија је, дакле важна компонента културне дипломатије, а такмичење за франкофону песму је постало једна од најуспешнијих манифестација. Упоредо и државе Западног Балкана све више настоје да за промоцију својих држава, културе, традиције и историје, као и реализовање културне размене, користе мрежу Франкофоније. На основу развоја сарадње између франкофоних амбасадора на простору Балкна може се закључити да је ово једна од битнијих компоненти, која ће обележити реализовање свих нових задатака културне дипломатије Француске у наредном периоду.
За француску културну дипломатију на Западном Балкану, поред напред наведеног, важне су стипендије и финансирање пројеката који подстичу сарадњу француских научних, образовних и културних установа са балканским. Реч је о систему стипендирања (пуних или делимичних) за сва три циклуса академског образовања, као и за усавршавање, потом (су)финансирање билатералних пројеката у свим научним областима, као и пројектима мобилности и међууниверзитетске размене. Од 2021. године први пут се финансирају и мултилатерални научни пројекти, док се посебна пажња посвећује подржавању локалних научних и културних актера. Поред подстицања копродукција, на пример у филмској и креативној индустрији, организовања фестивала француског и европског филма, француска културна дипломатија фокусира се и на јачање културне размене на основу француске екпертизе у организовању културних институција, рестаурација историјских локалитета и оснаживање културних пракси. У Албанији су до сада организована, на пример, три атељеа у оквиру којих је 60 младих новинара из држава Западног Балкана заједно са француским професионалцима из медија, дискутовали и усавршавали своја знања, умрежавали се и планирали нове пројекте.
Актуелну француску културну политику на Западном Балкану одређују две компоненте:
- Стратегија за Западни Балкан из 2019. године
- ЕУ интеграције
На сајту Амбасаде Француске у Северној Македонији, крајем априла 2019. године објављена је Стратегија Француске за Западни Балкан. У претходним деценијама Француска је била повремено и стихијски заинтересована за Балкан, а највише у оквирима координата које је наметала Европска унија и спољнополитички оквир који су стварале супер силе. Тек у неким сегментима било је видљивије њено интересовање и присуство. Значај ове стратегије јесте што се са дистанцом од три године може посматрати као дугорочнији програм за француску балканску политику. Већ је 2019. године истакнута „трајна стабилизација” региона, као и да је циљ Стратегије да пружи одговоре на нове политичке, економске и безбедносне изазове. Сведоци смо интензивирања политичких и економских односа Француске и земаља Западног Балкана од 2019. године, а посебно Француске и Србије. Званична посета француског председника Србији у јулу 2019. и посета француског министра спољних послова и Европе Тирани и Приштини прве су етапе интензивирања билатералних и мултилатералних односа. Оснивање регионалне канцеларије Француске агенције за развој – АФД – у Београду 2019. године, помоћ у реформи јавне управе (у Србији, Северној Македонији, Албанији, Федерацији Босне и Херцеговине и Црној Гори), посебно кроз преношење искуства француске школе јавне администрације (у Београду је основана Академија за јавну управу), помоћ енергетској и еколошкој транзицији (пројекат „Екоопштинаˮ), само су део активности које су од значаја и које утичу на активности културне дипломатије, културне размене и сарадње. Од 2019. године током посете Емануела Макрона региону договорена је и значајна културна размена, што је битна компонента културне дипломатије. Поред визуелних уметности, стрипа и рестаурације двораца у Србији, културна сарадња и размена се одвијају и на релацији Француске и других држава на Западном Балкану.
Друга значајна компонента, коју препознајем као изузетно важну у контексту активности и актера француске културне дипломатије на Западном Балкану, јесу евроинтеграције. Ово је посебно важно ако посматрамо да је у јесен 2019. године Француска предложила Савету Европске уније да размотри идеју модернизације процеса проширења. Ово је на Западном Балкану, посебно у Албанији и Северној Македонији, које тада нису добиле дуго очекивано „зелено светло” за почетак преговора, схваћено као „неˮ процесу приступања ЕУ. Дакле, земље Западног Балкана су почеле да сумњају у подршку Француске европским интеграцијама, иако је у више наврата потврђена подршка Француске европској перспективи Западног Балкана, а на основу нове методологије коју је ЕУ одобрила 2020. године. На Састанку министара иностраних послова Берлинског процеса за Западни Балкан јуна 2021. године наглашен је приоритет који Француска придаје безбедности, стабилности и просперитету Западног Балкана. Стога је у француском фокусу и потреба да земље Балкана остваре напредак у погледу помирења и решавања билатералних спорова. Посебан значај поред регионалног помирења и сарадње има оснаживање фундаменталних реформи у духу европских вредности, а посебно у погледу владавине права на Западном Балкану. У овом контексту је посебно значајно француско председавање Саветом ЕУ од јануара до јуна 2022. године. Француска је навела Западни Балкан као један од својих приоритета током председавања Саветом ЕУ што је као један од нових задатака културне дипломатије наметнуло специфичну слику „посебне одговорностиˮ према Западном Балкану. Разјашњавање европске перспективе, стабилизација региона и јачање заједничких амбиција у наредном периоду од овог периода су циљеви инкорпорирани не само у дипломатско-политичку делатност француских амбасадора у региону, већ и у делатност свих актера културне дипломатије Француске. Као завршни део француског председавања Саветом министара Европске уније у свакој држави је организован неки од догађаја, али је фокус због процеса евроинтеграција, односа Београда и Приштине, као и рата у Украјини, био на Србији. Ка заједничкој европској будућности Балкана: историјски и савремени погледи на регионалну сарадњу назив је конференције која је одржана 9. и 10. јуна 2022. године у Београду, а на којој су узели учешћа научници, новинари и активисти из Француске, Румуније, Турске, Немачке, ЕУ и свих земаља Западног Балкана. Конференција је имала за циљ да се сагледа наслеђе прошлости, али и да се поставе аргументовани и научни параметри за даљи развој држава и друштва на простору Западног Балкана, као и интегрисања у оквире ЕУ.
Француска културна дипломатија на Западном Балкану садржи једну важну историјску компоненту у којој је француска култура пожељан модел, културно надахнуће и узвишени идеал балканских народа већ вековима. Реч је о земљи која је столећима била важно место за школовање и усавршавање управљачке, уметничке, просветно-научне елите држава на Балкану. Француско-српско, односно француско-југословенско пријатељство су у срцу перцепције грађана већине земаља Западног Балкана (посебно Србије, Северне Македоније, Црне Горе, али и некадашњег простора Југославије) о Француској. Ово наслеђе прошлости јесте полазна идеја која се може препознати у активностима културне дипломатије Француске на Западном Балкану. Друга карактеристика јесте да се међу актерима препознаје Француски институт као кључан, док би трећа карактеристика културне дипломатије била ослањање на сарадњу са локалним актерима у културном и научном животу земаља (некадашњи француски ђаци, стипендисти, установе са којима је некада у прошлости постојала сарадња, али и нове установе, државни и недржавни актери у разним областима препознатљиви у државама и друштвима).
Културна дипломатија Француске на Западном Балкану поменуте карактеристике уклапа у оквире савремених концепта и пракси, имајући у виду и све оне важне стратегије политичко-безбедносне, економске и међународне које су прокламоване. Од Стратегије за Западни Балкан (април 2019) и званичне посете француског председника Макрона Београду (јул 2019) Француска се са увећаном пажњом политички, економско и културно интересује за државе овог региона. Већ је у Стратегији јасно назначен значај региона, а касније и потврђен тако што је прокламован фокус у току председавања Француске Саветом Министара ЕУ, када је донет и значајан документ – Стратешки компас (јануар – јун 2022, март 2022). Од 24. фебруара 2022. године сведоци смо промена у међународним односима, који утичу и на стратегије културне дипломатије свих глобалних актера, а тиме и Француске. Један од важних елемената остаће сигурно и у наредном периоду фокус на „страним утицајима” који „одвраћају регион од његовог европског позива”, док ће се методе и начини организовања и деловања у области културе и науке сигурно мењати и прилагоћавати новом добу, изазовима и новим генерацијама.
Остави коментар