Односи Републике Србије са суседима: Стање и перспективе

Односи Републике Србије са суседима: Стање и перспективе

Аутор: Мишел Зубеница

У овом раду имам за циљ да анализирам односе Републике Србије са сваком суседном државом појединачно, у коме ћу представити најважније политичке, економске и друштвене аспекте тих односа.  На почетку анализе направићу осврт на историјске релације и прошлост између Србије и наведене земље, а затим ћу описати садашње стање и дати одговор шта можемо очекивати у будућности што се тиче односа Србије и њених суседа.

Дипломатски односи између Републике Србије и Мађарске успостављени су 1882. године. Република Србија има своју амбасаду у Будимпешти и почасни конзулат у Сегедину, док северни сусед Србије има амбасаду у Београду и конзулат у Суботици. Односи између српског и мађарског народа кроз историју су били веома бурни, неколико пута су ова два народа били на супротним странама (током револуције 1848/9.  и током два светска рата). Односи између две земље били су пуни неповерења и у другој половини 20. као и у првој деценији 21. века све до 2012. године, када доласком нове власти у Београду долази до даљњег продубљивања односа и интезивирања контаката државних руководстава Србије и Мађарске. Народна скупштина Републике Србије усвојила је 21. јуна 2013. године Декларацију о осуди аката против цивилног мађарског становништва у Војводини током 1944. и 1945.[1] Неколико дана након доношења ове декларације, председник Србије Томислав Николић и председник Мађарске Јанош Адер одали су 26. јуна у Чуругу, пошту невиним жртвама из Другог светског рата истакавши да тај дан представља датум историјског помирења Срба и Мађара. [2] Председник Мађарске се претходно, на посебној седници српског парламента, извинио за мађарске злочине над српским народом у Другом светском рату. На линијама обостраног опредељења за наставак узлазног тренда у политичким односима, у Београду је 1. јула 2014. године одржан први Самит Владе Републике Србије и Мађарске, којим су копредседавали  тадашњи премијер Александар Вучић и Виктор Орбан. Тада је успостављена пракса да се седнице заједничких Влада одржавају двапут годишње. Значај Мађарске као економског партнера вишеструко се повећао, нарочито ако се има у виду да је Мађарска економски најразвијенија држава од свих суседа Србије. Уговор о економској и трговинској сарадњи између две земље престао је да важи чим је Мађарска постала чланица Европске уније 2004. године, као и Уговор о слободној трговини (који је био потписан 2002. године). Привреде две земље су и институционално повезане. Године 2009. основана је Мађарско-српска трговинска и индустријска комора, која својим најважнијим задатком сматра развијање прекограничне сарадње малих и средњих предузећа. Најзначајније компаније две државе основале су Мађарско-српски пословни савет, који представља важан форум за размену информација између српских и мађарских привредника. Србија и Мађарска повезане су европским стратешким саобраћајним коридорима, међународном реком Дунав (Коридор 7) и граном Б коридора 10 (Београд, Нови Сад, Будимпешта) који чине железница и аутопут. На самиту Кине и 16 земаља Централне и Источне Европе који је одржан у Београду децембра 2014. године, договорен је до сада најзначајнији пројекат између Србије, Мађарске и Кине. Тада је потписан трилатерални меморандум о изградњи и модернизацији пруге Београд-Будимпешта, а његова укупна вредност износи око милијарду долара.^[3] Од јануара до априла 2017. године остварено је око 443 милиона евра робне размене (извоз у Мађарску је износио 163,1 мил. евра, док је увоз био 280 мил. евра). У 2016. години трговинска размена износила је 1,26 млрд. евра (извоз у Мађарску је износио 456,8 мил. евра, док је увоз био 801 мил. евра). Мађарска се по обиму размене налази у првих 10 најзначајнијих партнера Србије.^[4] На односе две земље битно утичу и положај мађарске националне мањине у Србији као и српске националне мањине у Мађарској. Према попису становништва из 2011. године у Србији живи 251.136 етничких Мађара, што чини 3,53% укупне популације и тиме су Мађари најбројнија национална мањина у Србији (изузимајући Косово и Метохију).[5] Припадници мађарске националне мањине углавном живе на територији Аутономне Покрајине Војводине (чине 13% популације покрајине) и највише су сконцетрисани на северу Бачке и Баната. Срби у Мађарској чине седму мањину по бројности од укупно тринаест колико их признаје мађарска влада. Према попису из 2011. године, на територији Мађарске живи 10.038 припадника српског народа што је пораст у односу на прошли пропис, а објашњава се поправљањем положаја националних мањина у Мађарској.[6] Република Србија и Мађарска имају све потребне предуслове да продубе сарадњу и буду најбољи могући суседи. Србија која је кандидат за чланство у Европску унију којој умногоме доприносе мађарска искуства европских интеграција, поготово ако имамо у виду да је Мађарска једна од најуспешнијих земаља која је прошла кроз транзицију. Од пројеката прекограничне сарадње у оквиру ИПА обе стране могу имати користи, поготово у развијању инфраструктуре и очувању природне средине. Са друге стране, мост сарадње Србије и Мађарске представља становништво мађарске и српске националне мањине које обогаћају друштво и културу две земље и доприносе њиховом развоју. Могућност продубљивања сарадње посебно је могућа у економским односима. Пример је пољопривреда две земље, где Србија и Мађарска могу да удруже производњу својих прехрамбених индустрија и да заједно извозе на трећа тржишта што ће повећати економски раст обе државе. Изградња и модернизација железничке пруге Београд-Будимпешта је стратешки пројекат за обе државе и он ће допринети бољој комуникацији и размени људи, роба и капитала између Србије и Мађарске.

Румунија је једна од ретких суседних држава са којом Србија никад није имала ратни сукоб. Познати румунски политичар Николаје Јорга током Првог светског рата, 1917. године, када се Румунија нашла у незавидној ситуацији, изјавио је како Румунија има само два пријатеља у суседству-Србију и Црно море.[7] Добри односи су се задржали све до данас, а Румунија је једна од пет земаља чланица ЕУ која није признала једнострано проглашену независност Косова. Једина тема која је у одређеној мери пореметила одличне билатералне односе јесте кампања о положају Влаха у Србији. Румунија би желела да се етнички Власи изјашњавају као Румуни, што већински део српских Влаха одбија. Поред румунске и влашке националне мањине у Србији, постоји и значајна српска национална мањина у Румунији. Углавном живе око и у самом граду Темишвару, а по последњем попису има их око 30.000. Њихов положај се може дефинисати као веома добар, можда чак и најбољи што се тиче српске националне мањине у региону с обзиром да имају потпуну институционалну подршку румунске државе. Румунија је значајан економски партнер Р. Србије и постоји значајан простор за даље унапређење овог облика сарадње две државе. Доминантну област економске сарадње представља трговинска размена, која у претходном периоду бележи континуирани раст. У 2017. години Румунија је заузела седмо место у размени Р. Србије са светом, док се према обиму извоза налази на петом месту. Укупна спољнотрговинска размена између Р. Србије и Румуније за 2017. годину износила је 1,2 милијарде евра, од чега је вредност нашег извоза била 769,3 милиона евра, а вредност увоза из Румуније у Р. Србију 570 милиона евра, што представља пораст од 2,1% у односу на 2016. годину.[8] У интересу обе државе је боље повезивање Београда и Темишвара, што може допринети великом повећању укупне размене, као и заједничко учешће у реализацији низа пројеката који се тичу бољег искоришћавања енергетских, транспортних и туристичких капацитета Дунава.

Односи Србије и Бугарске су доста оптерећени тешком историјом сукоба и ратова који су два народа водили у 19. и 20. веку. Нарочито је живо сећање на југу Србије на бугарске злочине почињене за време бугарске окупације 1915-1918. Територија која је била неколико пута тачка разлаза између две државе јесте данашња Република Македонија, коју бугарска историографија често представља као своју западну провинцију. Међутим, данас између Београда и Софије нема отворених питања. Политички представници екстремно десничарске странке АТАКА покушали су неколико пута да актуелизују питање Димитровграда и Босилеграда, али је то прошло доста незапажено и у српској и у бугарској јавности. Економска сарадња са Р. Бугарском се одвија претежно путем робне размене. По обиму размене, Р. Бугарска спада међу значајније трговинске партнере Р. Србије. У 2017. години робна размена је достигла рекордан ниво и износила 1 млрд. евра (српски извоз 589 мил. евра, а увоз 411 мил. евра). У периоду јануар-март 2018. године, размена је износила 228,5 мил. евра (српски извоз 146,8 мил. евра, а увоз 81,7 мил. евра).[9] Након бугарског признања Косова, односи између Србије и Бугарске иду узлазном путањом. Премијери ове две земље уз Румунију формирали су 24. априла 2015. године Крајовску групу која служи за заједнички наступ Србије, Румуније и Бугарске по свим важним политичким и економским питањима на међународном нивоу.

Односи Србије и Македоније базирани су  на заједничкој историји и традиционално блиским везама два народа, уз политику Србије усмерену на развој пријатељских односа и принципијелно добросуседско постављање, додатно се унапређују редовним контактима на свим нивоима, како кроз билатералне посете тако и кроз сусрете званичника на маргинама како међународних тако и регионалних форума, у којима је сарадња посебно развијена. Нарочит импулс развоју односа пружила је размена посета на највишем нивоу, посета председника председника Р. Србије Р. Македонији 16. септембра 2016. године поводом обележавања 100-годишњице битке на Кајмакчалану, као и посета председника Р. Македоније Р. Србији 28-30. октобра 2016. године. Међутим, постоји неколико отворених питања као и неколико потеза од стране Скопља која су довеле до погоршања односа имеђу две земље. Највеће отворено нерешено питање је положај Српске православне цркве у Македонији која трпи тортуру од стране македонске власти. Свештенству СПЦ у Македонији забрањено је чак и вршење црквене службе. Што се тиче потеза који су угрозили билатералне односе, то су пре свега признање Косова од стране Скопља, као и повремене баријере за српске производе којим Македонија покушавајући да заштити домаћу привреду крши бројне међународне уговоре, као што је ЦЕФТА. У перспективи, односи између Србије и Македоније могу да буду много бољи, с обзиром на блискост два народа и чињеницу да је Србија једини сусед Македоније који нема претензију на њену територију или оспорава њен национални идентитет. Српско-албанске односе већ деценијама оптерећује питање Косова и Метохије. Албанија као матична држава албанског народа пружала је максималну подршку косовским Албанцима што се тиче њиховог сепаратистичког пројекта независности Косова, односно отцепљења јужне српске покрајине. Прекретница у односима биле су узајамне посете премијера две земље 2014/2015. године, које су пружиле  кључни допринос унапређењу билатералног дијалога и односа, чему су додатно допринели и редовни сусрети на маргинама међународних и регионалних нивоа, јачање регионалне сарадње и идентификовање заједничких приоритета, нарочито у оквиру тзв. Берлинског процеса (аутопут Београд-Тирана, отварање Регионалне канцеларије за сарадњу младих у Тирани 2017. године, чији је Србија највећи контрибутор), као и фокусирање на приоритетне области од заједничког интереса – економску сарадњу, евроинтеграције и инфраструктурно повезивање. Робна размена, као окосница економске сарадње, континуирано расте. Према подацима РЗС, за првих 10 месеци 2017. године обим трговинске размене је износио 132 милиона евра, од чега је наш извоз био 102,4 милиона, а увоз 29,6 милиона евра.[10] У области привредне сарадње постоје бројни неискоришћени потенцијали, у бројним областима, почев од пољопривреде до туризма. Импулс за њено даље јачање нарочито су пружили одржавање првог, конститутивног заседања Мешовите комисије за економску сарадњу две земље 2015. године, редовно излагање српских произвођача на водећем годишњем сајму Панаир у Тирани (на последњем сајму одржаном новембра 2017. године излагало је око 100 српских компанија), а посебно одлична међукоморска сарадња. На маргинама сусрета председника Влада две земље у Нишу октобра 2016. године одржан је пословни форум уз учешће представника преко 250 компанија из две земље, на коме је потписан МоР две привредне коморе о оснивању Српско-албанске трговинско-индустријске коморе са седиштем у Тирани. Прва генерална скупштина заједничке Коморе одржана је 25.11.2017. године у Тирани, уз учешће преко 100 компанија из две земље и присуство председника ПКС и министра привреде Србије. Односи Србије и Албаније имају велики потенцијал за развој даље економске сарадње, међутим велики проблем за билатералне односе две земље јесте чињеница да је Албанија један од највећих промотера косовске независности, а постоји и оправдани страх од плана стварања Велике Албаније на Балкану.

Односи Србије и Црне Горе су специфични јер две државе имале заједничку историју и скоро цео 20. век провеле су заједно у некој од државних заједница. Србија и Црна Гора престале су да коегзистирају заједно након референдума о независности Црне Горе 21. маја 2006. године, након чега су се отворила низ отворених питања између Подгорице и Београда. Кључно питање је положај српског народа у Црној Гори, поштовање њихових права, заштита језика, писма, културе, историје као и Српске православне цркве. Односи су се нарочито погоршали када је Подгорица признала независност Косова, након чега је црногорски амбасадор морао да се повуче из Београда. Србија остварује значајан суфицит у робној размени са Црном Гором и један је од најважнијих економских партнера Црне Горе. У 2015. години укупна спољнотрговинска размена је износила 668,2 мил. евра. У 2016. години укупна спољнотрговинска размена је износила 709,8 мил. евра (српски извоз 651,5 мил. евра, а увоз 58,3 мил. евра). У периоду јануар – март 2017. године, размена је износила 149,8 мил. евра (српски извоз 138,9 мил. евра, а увоз 10,9 мил. евра).[11] Црна Гора има стратешки значај за Србију, с обзиром да преко ње има најближи излазак на море и да преко луке Бар, Србија обавља значајан део трговине. Односи могу да буду несумњиво бољи, јер се ради о два најближа народа на Балкану који веже заједничка историја и култура.

Србија је гарант Дејтонског споразума, који је дефинисао Босну и Херцеговину као државу сачињену од два ентитета и три конститутивна народа. Сами односи су оптерећени ратним дешавањима приликом распада СФРЈ, као и самим унутрашњим односима у БиХ где Бања Лука и Сарајево имају дијаметрално супротне ставове о недавној прошлости као и о будућем начину функционисања Босне и Херцеговине као заједничке државе. За разлику од односа са Републиком Српском са којом Србија гради односе на основу уговора о специјалним везама који је довео до највишег могућег нивоа сарадње у свим областима, односи са остатком Босне и Херцеговине су видно лошији. Годинама су односе Београда и Сарајева оптерећивали тужба Босне и Херцеговине против Србије за геноцид пред међународним судом правде који је 2007. године донео пресуду да Србија није одговорна за дешавања која су се догодила у Сребреници у јулу 1995. године. Такође, Сарајево често напада Београд да кроз чврсте односе са Републиком Српском нарушава територијални интегритет Босне и Херцеговине, а тема Сребренице се често користи као политички инструмент за притиске. Иако су се протеклих година десили догађаји који су додатно нарушили односе попут напада на тадашњег премијера Србије приликом посете у Поточарима 2015. године, контакти и међусобне посете државних руководстава веома су учестали. То је довело и до повећања економске сарадње тако да је БиХ је један од најзначајнијих спољнотрговинских партнера Србије, а међусобна размена константно расте. У 2016. укупна трговинска размена износила је 1,5 млрд евра, од чега је извоз у БиХ износио 1,1 млрд евра, а увоз 406 милиона евра. У периоду јануар-октобар 2017. остварен је извоз у БиХ од милијарду евра, а увоз од 424,9 милиона евра. Укупна трговинска размена у наведеном периоду већа је за 14% у односу на исти период 2016. Србија је, са преко милијарду евра улагања, један од највећих инвеститора у БиХ.[12] Босна и Херцеговина веома је важан сусед за Србију због великог броја припадника српског народа који живи у тој земљи, због чега је и министар спољних послова Србије Ивица Дачић окарактерисао Републику Српску као приоритет државних и националних интереса Републике Србије.[13]

Односи Србије са Републиком Хрватском су најлошији што се тиче свеукупних политичких веза Србије са својим суседством. Билатералне односе Београда и Загреба и даље у великој мери оптерећује ратна прошлост и грађански сукоб у бившој Југословији 1991-1995. Сваке године односи додатно се погоршају приликом обележавања војне акције “Олуја”, када је протерано 250.000 Срба из тадашње Републике Српске Крајине, што Хрватска обележава као свој државни празник. Главни проблем за Србију јесте тежак положај српске националне мањине у Хрватској који се додатно погоршао уласком те земље у Европску Унију 2013. године. Извештај Српског националног вијећа показао је да је у 2017. години забележено 393 догађаја и ситуација у Хрватској које укључују историјски ревизионизам, говор мржње и насиље према Србима.[14] Најбољи примери нарастујуће антисрпске атмосфере у Хрватској јесу инциденти попут разбијања ћириличних табли у Вуковару, као и постављање споменика за усташким ознакама “За дом спремни”. Поред запаљиве атмосфере у самом друштву чести су и вербални сукоби између политичких представника Београда и Загреба, а пракса је показала да се то дешава без обзира ко је на власти у  обе државе. Што се тиче економске сарадње, у 2017. години укупна спољнотрговинска размена износила је 1,027 милијарду евра, од чега је извоз из Србије у Хрватску износио 550,6 мил.евра, а увоз 476,3 мил. евра.[15] Почетком 2018. године председник Србије Александар Вучић боравио је у дводневној посети Хрватској када је и посетио и припаднике српског народа на Кордуну, а говорио је заједно са председницом Хрватске Колиндом Грабар Китаровић на скупштини СНВ у Загребу. Односи Србије и Хрватске могу да се поправе, али морају да се реше отворена питања попут повратка протераних Срба током акције “Олуја” у своје домове, њихова материјана потраживања и заостале пензије, а спорне су и бројне оптужнице које је Хрватска подигнула као и питање несталих. Две државе такође морају да реше и питање границе на Дунаву.

Србија води активну регионалну политику према својим суседима због чега и многи званичници међународне заједнице описују Србију као лидера у региону. Циљ српске дипломатије и спољне политике јесте да решава билатерална отворена питања са својим суседима и да кроз добросуседску сарадњу одржи мир и стабилност на Балкану, а самим тим и да подигне стандард грађана у овом региону. Подаци су показали да је сарадња са суседима Србије од велике важности и са економског становништва, јер је простор Југоисточне Европе и Балкана најважније тржиште за српске производе, а са већином суседа Србија има суфицит у трговинској размени. Такође, за Србију је добра сарадња са суседним држава важна и због великог броја припадника српског народа који живи у тим државама који очекују од своје матице да им пружи подршку у очувању њиховог идентитета.

[1]www.parlament.gov.rs/ deklaracija o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva u Vojvodini tokom 1944 i 1945.

[2]http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1349330/Istorijsko+pomirenje+Srba+i+Mađara

[3]www.ekapija/Ambasador Srbije u Mađarskoj/Uprkoj trenutno krizi u regionu,Mađarska i Srbija nastaviće uspešnu privrednu saradnju

[4]http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/spoljna-politika/bilateralni-odnosi/117-bilateralni-odnosi/11485-madjarska?lang=lat

5Republički zavod za statistiku/popis stanovništva 2011/knjiga 1 nacionalna pripadnost

6http://www.koreni.rs/a-sta-je-sa-srbima-u-madarskoj

[7] Dušan Proroković, Geopolitika Srbije, str. 202, Službeni glasnik 2016.

[8]http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/spoljna-politika/bilateralni-odnosi/117-bilateralni-odnosi/11518-rumunija?lang=lat

[9]http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/spoljna-politika/bilateralni-odnosi/117-bilateralni-odnosi/11425-bugarska?lang=lat

[10]http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/spoljna-politika/bilateralni-odnosi/117-bilateralni-odnosi/11406-albanija?lang=lat

[11]http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/spoljna-politika/bilateralni-odnosi/117-bilateralni-odnosi/11558-crna-gora?lang=lat

[12]http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/spoljna-politika/bilateralni-odnosi/117-bilateralni-odnosi/11421-bosna-hercegovina?lang=lat

[13]https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=07&dd=02&nav_category=11&nav_id=1278579

[14]http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/region/3144736/snv-raste-broj-slucajeva-nasilja-prema-srbima-u-hrvatskoj.html

[15]http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/spoljna-politika/bilateralni-odnosi/117-bilateralni-odnosi/11557-hrvatska?lang=lat