ОДРЖИВИ РАЗВОЈ У ХОТЕЛИЈЕРСТВУ

Аутор: др Дуња Демировић Бајрами

У 2019. години широм света је било преко 700.000 хотела и резортова, вредних преко 570 милијарди долара. Глобално тржиште хотела има преко 16 милиона хотелских соба. Град са највише хотела је Пекинг (Кина) са више од 4.000 хотела. Широм света постоји преко 4.400 луксузних хотела са 4 и 5 звездица, док је највише хотела са 5* у Лондону (75 хотела) и Дубаију.

Свет је постао „мало место“ захваљујући експоненцијалном порасту међународних путовања последњих деценија. Од 1970. године број међународних авио-путника повећан je са 310 милиона на готово 4 милијарде у 2017. години. Међународно удружење за авио-саобраћај предвиђа да ће се до 2037. године тај број удвостручити на око 8,2 милијарде авио-путника, док се највећи раст очекује у азијско-пацифичком региону, јер је све већи удео путника из земаља као што су Кина, Индија и Индонезија. Шта ово значи за хотелијерство? Пораст броја путника директно доноси бенефите хотелијерству кроз пораст прихода. Предвиђа се да ће се потрошња туриста на услуге смештаја повећати са 5,6 милијарде из 2018. године на 7 милијарди долара у 2025. години – што је повећање од преко 25%.

Хотелијерска индустрија пролази кроз брзу трансформацију обликовану новим технологијама, вредностима и потребама различитих типова путника.  У наставку ће бити речи о неким трендовима који су и који ће утицати на будући развој и пословање хотелске индустрије. Све је више људи који путују, те се хотелијерсто суочава са разноликим кругом клијената. За хотелијерске брендове, да би привукли и задржали купце, кључно ће бити пружање различитих искустава како би се задовољиле различите потребе и очекивања гостију. Око 78% миленијалаца радије троши свој новац на искуства, а не на ствари. Онлајн платформе попут Airbnb и HomeAway су међу најпознатијим у овој сфери.

Како би се прилагодили укусима млађих путника, иновативни хотели дају већи приоритет друштвеним просторима и искуствима које нуде. Неки од њих су кровни барови или отворени заједнички простори за одмор и рад. Приметно је да је следећа генерација потрошача спремнија прихватити и мање просторе за боравак у замену за естетски привлачне и живописне заједничке просторе. Успех микрохотела као што је Pod Hotels потврђује то.

Развој нових технологија омогућиће угоститељским предузећима да гостима пруже већу практичност и контролу. Последњих неколико година путници су се сусретали са батлерима и вратарима роботима у хотелима попут Hilton’s Connie. У шангајском хотелу Intercontinental Shanghai Wonderland скенери за лице омогућавају гостима идентификацију приликом пријаве у хотел, узимање дигиталног кључа за собу и приступ ресторану. Многи хотели широм света додали су у собе паметне звучнике и гласовне асистенте који гостима омогућавају да једноставно кажу шта им је потребно. Нове паметне технологије нуде гостима могућност да персонализују своје окружење користећи у соби таблет, паметни звучник или сопствени паметни телефон. Такође, путници могу да прегледају листе хотела са ценама датим у крипто валути чији се курс приказује у реалном времену.

Један од највећих изазова са којим се суочавају луксузни брендови је како постати, а потом и остати важан за нову генерацију клијената. Компанија Bain & Co. предвиђа да ће потрошачи испод 35 година представљати више од половине глобалног тржишта луксузне робе до 2025. године. У међувремену, очекује се да ће кинески потрошачи, који тренутно представљају трећину глобалног тржишта луксузне робе, постати готово половина овог тржишта до 2025. године. Студија из 2017. године о миленијалцима компаније Deloitte са младима из САД, Велике Британије, Италије и Кине, открила је да су „квалитет и јединственост“ главни фактори који их привлаче приликом куповине луксузних производа. Као резултат тога, неки од најуспешнијих луксузних брендова су они који успевају да користећи традиционалне занате направе производ релевантан за модерну клијентелу. У Швајцарској произвођач луксузних часовника планира да отвори хотел ове године, где је уједно и родно места бренда. Хотел ће гостима омогућити не само да сазнају више о прошлости и садашњости луксузног бренда, већ ће и омогућити да доживе околно природно окружење на јединствене начине, укључујући и скијање преко крова хотела који ће директно излазити на стазу.

Tранспарентност данас постаје још важнија јер еко-путници траже доказе како би подржали поруке одрживости. Забрана пластичних сламчица је један јасан пример како су угоститељи реаговали на промену ставова потрошача. Иновативни брендови такође истичу своје ангажовање у решавању друштвених питања. На пример, хотел „Магдас“ у Бечу је посвећен помагању мигрантима да преброде баријере при запошљавању и да се боље и лакше социјално интегришу. Две трећине особља хотела чине људи са избегличким статусом, а хотел слави ту разноликост. Одрживе иновације су на путу. За 2021. годину је планирано отварање норвешког хотела „Сварт“ који ће бити први светски енергетски хотел са позитивним концептом. Смањењем годишње потрошње енергије за 85% у поређењу са модерним хотелима, „Сварт“ ће прикупити довољно соларне енергије да покрије и хотелске операције и изградњу саме хотелске зграде.

Како се одрживе акције могу користити за побољшање хотелијерства?

До три милиона људи умре сваке године од болести изазване загађеном и водом за пиће неадекватног квалитета, док се глобална потрошња слатке воде удвостручује сваких 20 година, а развој и одржавање нових извора постаје све скупље. Четврт света добија воду из дубоких водоносника или подземних вода – многи од њих се празне 10 пута брже него што се природно пуне. Када је у питању туризам, потрошња воде од стране туриста је већа од потрошње воде од стране локалних становника. На пример, европски туриста троши око 300 литара дневно у поређењу са локалним становником који троши од 100 до 200 литара дневно. Хотели са пет звездица у Дубаију троше 225% више енергије од хотела у Европи, а дневно користе између 650 и 1230 литара воде. Туристичке регије као што су Мајорка и Алмеира (Шпанија), Баја (Калифорнија), Кипар, Сингапур, Антигва и Барбадос имају акутне несташице воде. Неки истраживачи сматрају да је очување воде повезано са друштвеном одговорношћу. Зашто? На пример, за једну стандардну хотелску собу на Филипинима потрошња воде износи око 396 галона дневно и та количина воде може да подржи дневну потрошњу 14 локалних становника. Постоји велики потенцијал за смањење потрошње воде у смештајним објектима, а водоефикасни хотели обично могу смањити потрошњу воде за преко 50% применом релативно једноставних и јефтиних пракси. Ево само неколико примера. Бали је светски познат по својим белим пешчаним плажама и савршеним неравним пиринчаним пољима и привлачи око 5,6 милиона страних туриста годишње у својих 4.000 хотела. Иронично је да на тако бујном тропском острву са влажном сезоном, која траје шест месеци у години, недостатак воде је велики проблем. Криза повезана са недостатком воде на Балију првенствено је последица недостатка инфраструктуре с обзиром на то да се гради све више хотела. Уместо у резервоаре, кишница често иде директно у море, јер су шуме посечене за потребе урбанизације. Отпадне воде испуштају се у водене токове, неравна поља и на плаже, што прети здрављу локалног становништва и туриста. Преко 50% смрти деце је узроковано болестима везаним за лоше санитарно стање и квалитет воде. Међутим, на Балију богатство и моћ туризма значи да се огромне количине воде преусмеравају из плодних пиринчаних поља у угоститељске објекте. Срећом, аларм се укључио на Балију. Влада је најавила отварање центра за пречишћавање воде и канализационих мрежа. Такође, Агенција за животну средину је изјавила да ће одузети оперативне дозволе хотелима и ресторанима који не успеју правилно да одлажу свој отпад и који не буду имали адекватну канализацију.

Многа медитеранска острва морају се снабдевати са копна због недостатка воде. Танкери за воду опскрбљују многа грчка острва свакодневно, а Мајорка је својевремено опскрбљивана водом која је долазила из долине реке Ебро у Каталонији. Овај систем је напуштен након неколико година због трошкова, али и због противљења локалног становништва из Каталоније. Мештани долине Ебра протестовали су због вађења залиха воде и штете по животну средину нанесену мочварним деловима делте Ебра.

Јордан се деценијама бори против несташице воде. Све до 2009. године, у врхунцу сезоне, Dead Sea Spa хотел са четири звездице ангажовао је приватног снабдевача како би сваки дан дневно напунили резервоар за воду до десет пута. И у финансијском и у еколошком смислу ово је било велико оптерећење. Повећање обима посла током година подстакло је власника да испроба нове начине управљања водом у летовалишту. Хотел је постао пилот операција и прва компанија у арапском свету која је поставила модерну фабрику за рециклажу отпадне воде која омогућава да се та вода поново користи у оквиру једне зграде. Отпадна вода је сада претворена у воду високог квалитета за индустријске услуге и може се, на пример, користити за испирање тоалета у спаваћим собама.

Према предвиђањима ОЕЦД-а, комунални отпад ће расти у богатим земљама за 38%, у економијама у развоју (нпр. Индији) за 130%, а у Кини за преко 200% годишње до 2030. Производња отпада један је од најштетнијих ефеката који угоститељство има на животну средину, посебно због чињенице да многе установе у овом сектору, попут хотела, користе велике количине робе широке потрошње у свом пословању. Уобичајене компоненте хотелског отпада су алуминијум, пластика, стакло, челик, картон и храна. Око 2/3 прехрамбеног отпада у хотелима је могло бити поједено. Хотелска индустрија покушава да смањи количину отпада посебно кроз активности рециклирања, компостирања, спречавање настајања отпада и еколошке набавке. Рециклирање је посебно познато као популарна пракса, вероватно због кратког периода отплате и значајних уштеда. Неколико је хотела који могу послужити као добар пример другим хотелима када је реч о управљању отпадом. Хотел Radisson Blu у Глазгову пронашао је начин да се сав отпад од хране рециклира и претвори у обновљиве изворе енергије, постигавши тако резултат да не прави отпад. У почетку је план рециклаже показао уштеду од 32% у трошковима воде, 6% у струји и 35% у гасу. Још један добар пример долази из одмаралишта Сонева где следе принципе смањења, поновне употребе и рециклирања. Руководство је зауставило сав увоз воде из пластичних боца, заменивши је сопственим брендом у стакленим боцама, а у купатилима се користе керамички дозатори који се могу допунити шампоном, сапуном или лосионом за тело. Из овог хотела долазе сјајне лекције када је у питању проналазак нових намена за старе ствари. На пример, отпад од хране постао је „храна“ за поврће и биљке, ломљено стакло се користи за прављење столова, а остаци дрвета се користе за украшавање и прављење намештаја. Резорт има и своје баште из којих задовољавају 100% потреба за зачинима, а око 30% потреба за салатом се подмирује из тих вртова, смањујући емисију угљеника која настаје увозом истих намирница.

Због своје природе да пружа комфор и разне услуге гостима, хотелијерство је једна од индустрија која највише троши енергију. Хотели доприносе једном проценту глобалне потрошње енергије и припадајућим емисијама угљеника, што је чини важним, али не и највећим потрошачем енергије. Главне активности које доприносе значајној потрошњи енергије у хотелу су: грејање и расхлађивање просторија, осветљење, припрема јела и одржавање базена. Потрошња енергије чини до 10% укупних оперативних трошкова хотела, а 60% емисисје угљен-диоскида. Неадекватна потрошња енергије „једе“ 6-10% прихода хотела. Позитиван пример долази из Немачке. Целокупна зграда хотела Derag Livinghotel у Минхену има за циљ да покрије потребну енергију за грејање, хлађење и осветљење користећи сопствену произведену одрживу енергију. Иновативне технологије којима се штеди енергија не само да одрживост приближавају гостима хотела, већ утичу и на повећање нивоа комфора. Укупна инвестиција у одрживе системе је била око 20% већа него за конвенционалну зграду, међутим, додатна инвестиција ће се надокнадити знатним уштедама у трошковима енергије. Обновљива енергија се углавном производи соларним грејањем, али и коришћењем отпадне топлоте која долази из појединачних клима уређаја и постројења за рециклажу отпадне воде. Грејање и хлађење се постиже циркулацијом топле и хладне воде кроз подове и плафоне. Један од врхунаца је уљани кревет који комбинује аспекте кревета ваздух-вода и стандардних душека, тако да гости могу да прилагоде тврдоћу душека својим потребама.

Који су неки од најодрживијих хотела на свету? Хотел Whitepod у Швајцарској је „еко-луксузни“ хотел у швајцарским Алпама, који нуди јединствено и одрживо искуство. Луксузни објекти у облику лопти имају минималан утицај на животну средину и направљени су од самоподржавајућег оквира како би се смањила употреба грађевинског материјала. Сваки објекат се греје властитим камином на дрва, осветљење је помоћу лед сијалица и ноћу је минимално, а локална изворска вода замењује воду из флаше. Хотел користи и уређаје за уштеду воде на славинама и тушевима и тајмере на бојлерима. Други добар пример је хотел Jumeirah Vittaveli на Малдивима, који је спровео низ еколошких мера, укључујући прелазак на лед сијалице и уградњу система за поврат топлоте који канализује енергију из генератора и користи је за загревање воде. Резорт поседује и систем који морску воду третира за производњу свеже воде за пиће, а сопствену воду флашира у рециклиране стаклене боце, штедећи око 50.000 пластичних боца годишње. Хотел Proximity у Северној Каролини (САД) изграђен је тако да користи 40% мање енергије и 30% мање воде од сличних хотела. На крову има 100 соларних панела који греју воду. Конструкција хотела је изграђена од ултраефикасних материјала и чак има иновативни систем који смањује потрошњу електричне енергије у лифтовима поновном употребом енергије. Геотермална енергија се користи за фрижидере у ресторану. У Африци, апартмани и кућице кампа Campi ya Kanzi направили су локални Масаи људи, користећи дрвеће и гране које су саме пале, а цео камп ради уз помоћ соларне енергије. Водоводни систем чува оно мало кише коју камп добија, а употребљена вода се филтрира и пумпа у језерце одакле воду користе локалне дивље животиње. Еколошки дрвени угаљ се користи за кување. Посетиоци кампа дају свој допринос заштити окружења кроз таксу од 101 долар, подржавајући тако организацију која помаже мештанима да не убијају лавове и леопарде који прете њиховом сточном фонду.

Упркос чињеници да постоји много различитих пракси које хотели примењују да би били еколошки одрживи, кључно је утврдити које су праксе или атрибути важни за туристе који бораве у еко-хотелу. Ово би могло помоћи хотелијерима да промовишу „праве“ атрибуте који би привукли еколошки оријентисане туристе. Научници Березан, Милар и Раб (Berezan, Millar, & Raab) у свом истраживању из 2014. године су утврдили да су гости били најзадовољнији политиком рециклирања и напорима хотела да купују зелене производе. Међутим, дужа употреба истих пешкира и постељине током боравка, као и употреба дозатора уместо појединачних боца за шампоне, сапуне и лосионе, наишли су на критике. У истраживању које су урадили Хан и Чен (Han & Chan) испитаници су позитивно оценили садњу дрвећа у циљу добијања чистијег ваздуха, све већи број просторија у којима је забрањено пушење и молбу гостима да разврставају отпад и искључују електричне уређаје док нису у соби. Најмање повољна пракса за испитанике је била употреба туш кабина са слабијим протоком воде.

На основу претходних истраживања видели смо да туристи позитивно доживљавају одрживе иницијативе у хотелима, али поставља се питање да ли су спремни платити више за услугу у таквим хотелима. Различите студије су покушале да повежу спремност туриста да плате за услуге у еко-хотелима са бригом за животну средину, са целокупном сликом хотела и специфичним зеленим праксама које се спроводе у хотелу. Међутим, резултати истраживања нису конзистентни. У неким истраживањима значајан број гостију хотела спреман је да плати већу цену због примене еколошких иницијатива, док у другим истраживањима, већина гостију сматра да цена еко-хотелске собе треба да буде или нижа или да кошта исто као и соба у хотелу који нема еко-иницијативе. Утврђено је да туристи који не желе да плате више за еколошки прихватљиве хотелске праксе гледају на њих као на мере за смањење трошкова хотела и због тога сматрају да би собе у хотелима који их спроводе требале да коштају мање.

Партнерство између еколошки свесних путника и хотела покретачка је снага у смањењу утицаја туристичке индустрије на животну средину. Обе стране могу много тога учинити, али погледајмо шта гости могу да ураде да би умањили негативан утицај свог путовања. Неки од савета су:

1. Ако гости употребљавају пешкире више пута и одлуче да се постељина мења само једном недељно, то може знатно смањити потрошњу воде и продужити век материјала.
2. Избегавати дуго туширање и купке.
3. Обавезно појести оно што је сам гост ставио на свој тањир.
4. Искључити светло у купатилу када се не користити, телевизор када се не гледа и било шта друго што се можда користи без ваљаног разлога.

На крају, покушајмо да дамо одговор на питање зашто је одрживост толико важна за хотелијерство. Да би хотели променили традиционалне начине пословања и прихватили одрживост, потребно је време. Бити одржив није скупо и нема спору стопу поврата уложених средстава. Хотели могу започети свој пут ка еко-хотелу применом једноставних промена, политика и услуга као што су пружање могућности најма бицикла гостима, давање мапа за пешачење како би се гости подстакли да учине нешто што је еколошки прихватљивије и здравије. Управа хотела може креирати подстицајни програм како би охрабрила особље да учествује у њима и побољшава их према еколошки прихватљивим поступцима. Такође, менаџмент може смислити креативне начине да награди госте хотела због придржавања прописаних правила. Један сјајан пример је хотел Crowne Plaza Copenhagen Towers у Копенхагену (Данска) који нуди бесплатан оброк гостима који на бициклу у теретани направе 10 вати електричне енергије. Ово је само неколико примера шта хотели могу да ураде, и док су неки кораци можда мали, ниједан није безначајан.

Коришћена литература:

1. Amado dos Santos, R., Picinini Méxas, M., & Meiriño, M.J. (2017). Sustainability and hotel business: criteria for holistic, integrated and participative development. Journal of Cleaner Production, 142(1), 217-224. https://doi.org/10.1016/j.jclepro.2016.04.098

2.  Aznar, J.P., Sayeras, J.M, Galiana, J., & Rocafort, A.  (2016). Sustainability Commitment, New Competitors’ Presence, and Hotel Performance: The Hotel Industry in Barcelona. Sustainability, 8(8), 755.  https://doi.org/10.3390/su8080755

3.  Guix, M., Jesús Bonilla-Priego, M., & Xavier Font, X. (2018). The process of sustainability reporting in international hotel groups: an analysis of stakeholder inclusiveness, materiality and responsiveness. Journal of Sustainable Tourism, 26(7), 1063-1084. https://doi.org/10.1080/09669582.2017.1410164

4. Jeou-Shyan, H., Chih-Hsing, L., Sheng-Fang, C., Chang-Yen, T., & Yu-Chun, C. (2017). From innovation to sustainability: Sustainability innovations of eco-friendly hotels in Taiwan. International Journal of Hospitality Management, 63, 44-52. https://doi.org/10.1016/j.ijhm.2017.02.005

5.  Verma, V.K., Chandra, B. (2018). Sustainability and customers’ hotel choice behaviour: a choice-based conjoint analysis approach. Environment, Development and Sustainability, 20, 1347–1363. https://doi.org/10.1007/s10668-017-9944-6