Покрет Ново доба

Покрет Ново доба

Аутор: Милорад Вукашиновић, новинар и публициста

Резиме огледа:

Завршетак прошлог и прве декаде овог века, упркос поражавајућим историјским искуствима, представљају периоде процвата утопијског мишљења. Уместо некадашњег атеистичког, утопијске шеме уређења друштва, данас имају „религиозно мистичне форме испољавања”, о чему најпотпуније сведоче догађаји у постхладноратовском периоду.  Критичари упозоравају да неостваривост утопија закономерно води стварању тоталитарне државе. У схватању следбеника идеологије новог доба, извор тоталитаризма је мистично веровање у „нову еру”, која треба да наступи као резултат „духовне револуције”. Таква искључивост неминовно отвара и поглавље о „контрареволуционарима”, које треба уништити „силама космичке енергије”, али и другим, пре свега војним средствима. Теоретичар Џејмс Веб уочава фундаменталне везе између појаве комунизма, нацизма и савременог oкултног препорода. Сва три историјска покрета, суштински су револуционарног карактера, уз напомену да следбеници покрета Ново доба стварање раја на Земљи повезују са „ револуцијом духа”, по сваку цену.

   Покрет Ново доба, настао је седамдесетих година прошлог века, упоредо са назнакама тадашње општесветске кризе. Средина из које је потекао у стручној литератури описана је као „омладинска контракултура”. Реч је о феномену који се шездесетих година 20. века појавио најпре у Сједињеним Америчким Државама као „стихијски бунт против традиционалног друштва, његове рационалности, морала и религије”. Као основни циљ означена је „духовна револуција” која ће бити остварена преко различитих експеримената за „проширење свести”, и то уз помоћ секса, наркотика, рок-музике, политичког протеста и мистичних култова. Симбол контракултуре постале су „хипи колоније” које су веома брзо доживеле потпуни крах. И поред очигледног неуспеха и распада, контракултура је оставила тешке друштвене и моралне последице, посебно све масовнију употребу наркотичких средстава. Социолошке прогнозе о њеном брзом распаду показале су се као неосноване. Управо супротно, елементи мистицизма опстали су „као најстабилнија и најперспективнија форма свести”, која према речима Мерилин Фергусон „омогућава рушење окова рационалности и продор у натприродни свет”.

  Шта је покрет Ново доба? Реч је о конгломерату група и заједница које карактерише целовит поглед на свет. Унутрашње јединство различитих праваца засновано је на нарочитом „мистичном односу према животу, који се храни контактима са натприродним силама”. Духовна пракса њуејџера веома је разнолика и обухвата све аспекте људског живота: космичку свест, медитацију, класичне окултне науке, попут кабале или астрологије, психотренинг, парапсихолошка истраживања, нетрадиционално лечење, рехабилитационе системе и тренинге тела, од макробиотике до духовног акушерства. Упркос разноликости, у основи овог духовног праксиса уочљив је „општи принцип оријентацијe на самоусавршавање човека”.

  Занимљиво је да је упркос елементима мистицизма, овај покрет остварио огроман утицај на доносиоце стратешких одлука у западним друштвима. Као нетачно се показало уверење да је „наука најјача препрека на путу конституисања схватања присталица Њу ејџа”. Штавише, оријентални мистицизам показао је способност стапања са научним знањима. Примера ради, данас многи парапсихолози сарађују са окултистима, а до синтезе учења дошло је чак и у физици, као најрационалнијој грани науке. Покрет је остварио велики утицај и у филозофији, медицини, образовању, економији и политици, што га закономерно претвара у револуционарну групу „најуспешнијих и најобразованијих људи, који према Несберну и Ебурдину „одређује основне правце америчког начина живота”.

  Иначе, погрешно је закључити да су појава покрета и утицај његових следбеника дешавања ексцесног карактера. Теоретичари „новог доба“ заклоњени мистичним симболима, укључени су у реализацију конкретних политичких и економских пројеката, који се углавном јавно не саопштавају. Идеја о „новом светском поретку” која је још од седамдесетих година промовисана као стратешко опредељење елитистичких кругова, у основи је политички манифест следбеника Новог доба. Успостављање „нове ере” захтева јединство целог света, односно доживљају тоталног јединства бића у космичкој свести одговора њихова тежња да се обришу све границе и свет учини хомогенијим, што се савршено уклапа у основне премисе идеологије мондијализма. Тако један од водећих теоретичара покрета Дејвид Спенглер „нови светски поредак” дефинише не само као манифестацију „духовне еволуције човечанства”, већ га посматра и као „социјални поредак заснован на чврстој хијејархијској организацији”. У новој ери планетом ће управљати влада од дванаест „апостола” са „Спаситељом” на челу, проричу следбеници покрета, што потпуно одговора политичкој визији света којим управља „јединствена светска влада”. Занимљиво је да су присталице овог покрета оствариле продор у многим међународним и невладиним организацијама, укључујући Уједињене нације где је једна од најутицајнијих теоретичарки покрета Блавацка 1991. године доживела светску промоцију. Подсетимо, управо те године, завршен је Хладни рат, док је амерички председник Буш старији, новонасталу геополитичку реалност описао „као нови светски поредак“. Тада је речено да управљање кризама и глобално планирање подразумевају „глобално преобликовање света”, које није могуће без стварања нових ефикаснијих инструмената за решавање општесветских проблема. Све то подразумева не само рушење међународног правног и политичког поретка, заснованог на држави као субјекту међународног права, већ и „глобализацију свести елита” које би требало да буду под пресудним утицајем идеолога Новог доба. Јавности је готово непозната чињеница да су политичке промене на некадашњем „комунистичком истоку“, подстакли, између осталог, и идеолози покрета Њу ејџ. Према веровању њуејџера, Русија има нарочиту улогу у „успостављању нове ере”, јер је, поред Блавацке, дала читаву плејаду познатих окултиста (Гурђијева или Успенског).

   Појава Горбачова протумачена је као „мисија човека који извршава планове Хијерархије за уједињење света и припрему за долазак месије”. Извесни ставови последњег совјетског председника указују на личност која је у многим аспектима била надахнута идеологијом „новог доба”. Наиме, Горбачов је био присталица „теорије конвергенције” која је настала осамдесетих година у круговима „глобалне елите”, а која се у суштини своди на стапање два до тада супротстављена идеолошка концепта: западног „демократског” и источног „комунистичког”, што је политичка теорија која се савршено уклапа у веровања следбеника покрета Ново доба који, као што је већ речено, почива на „конвергенцији неоспиритуалистичких и секташких покрета најразличитијих праваца”. После разарања Совјетског Савеза, некадашњи совјетски председник наставио је политичко деловање у оквиру Фонда Горбачов, који је касније преименован у Светски форум. Форум је још 1993. године предложио формирање Организације уједињених религија, док је лично Горбачов заступао идеје о потреби „консензуса” између будуће светске владе и националних држава, предлажући државама да одустану од суверенитета у корист међународних закона, којима би се свим становницима планете диктирала „заједничка веровања, вредности, стандарди и начин живота”. На скупу Форума који је одржан 1996. године, следбеници покрета имали су истакнуте реферате. Тако је филозоф Кин говорио о омиљеној теми њуејџера, регулисању броја становника на Земљи, док је један од најважнијих реферата изложио председник Института за духовне науке Харман, гуру психоделичне наркоманије из шездесетих година прошлог века. Поред разматрања сценарија смањења броја становника на планети, разговарало се о прерасподели светског богатства и фактичком урушавању структуре Уједињених нација. Као алтернативни модел промовисан је избор 100 људи новатора – мислилаца,  једна врста „глобалног труста мозгова“ који би управљао глобалним процесима човечанства.

  Коначно, структура Светског форума уобличена је 1997. године и суштински представља операционализацију идеје о светској влади. Наиме, поред председника Савета Харимана и председавајућег управе Горбачова, изабрано је још 17 копредседника и Савет од 10 чланова, који су имали карактер руководних органа. Формирани су и Међународни координациони савет од 44 члана и Савет Сан Франциска од 16 чланова, док је оперативно управљање Директоријумом преузело 14 чланова. Међу члановима организације налазе се неке од најистакнутијих личности Њу ејџа, попут Теда Тарнера, затим футуролога и писца Нејсбита, члана Билдерберга Мерион Еделман, некадашњег државног секретара Бејкера, представника Савета за иностране послове САД-а и Трилатералне комисије, фондација Рокфелер и Карнеги, челника корпорација Шеврон, Бритиш ервејз и других.

   Мистични симболизам и спиритуалистичка филозофија омогућили су велики утицај њуејџера на оба спектра „америчке политичке дуополије” (израз политиколога С. Трифковића). Следбеници покрета промовисали су принцип отворености, што је омогућило регрутовање кадрова, како из либералног, тако и из конзервативног естаблишмента. И поред огромног утицаја у време председниковања Регана и Џорџа Буша старијег, њуејџери су с великим задовољством поздравили избор Вилијама Клинтона и Алфреда Гора, на места председника и потпредседника САД-а. Теоретичари покрета протумачили су њихову појаву као „најаву политике новог доба”. Мада баптиста по опредељењу, председнику Клинтону није сметало да се залаже за права хомосексуалаца, док је Ал Гор светску промоцију и углед стекао пропагирајући нужност „духовне револуције као пута изласка света из еколошке кризе”, што је потпуно у складу са уверењима њуејџера. Проницљивији аналитичари уочили су утицај следбеника Новог доба и на председника Обаму који је у часопису „Спољни послови“ (јул и август 2007) објавио текст Обнављање америчког лидерства. Реч је о манифесту „глобалног лидерства Америке”, који је заснован на „великој перспективи и историјски предодређеној мисији Америке”. Месијанске претензије Америке треба да оствари глобална влада, као врховни светски ауторитет, уз снажне оружане снаге које су „најнеопходније за подршку миру”, односно „способне да бране наше животне интересе, свуда где буду извршени напади или где изникне непосредна опасност”. Појашњавајући даље, шта подразумева под животним интересима Америке, тадашњи председник је још 2007. године истакао да је реч о „општој безбедности, која постаје фундамент глобалне стабилности”. Из свега наведеног није тешко закључити, да нема готово никакве разлике у односу на стратегију Буша млађег, чији је стратешки концепт „рата против глобалног тероризма” обухватао цео свет. Прецизније, једина разлика је у фразеологији. Угледна руска аналитичарка Татјана Грачова указала је на тзв. „духовну позицију америчког председника”. Наиме, Обамине ставове подржале су најекстремније невладине групације и удружења, попут Националне лиге за заштиту права на абортус, затим Националне организације за права лезбејки, као и Америчког савеза за грађанске слободе, а које се налазе под пресудним утицајем следбеника идеологије новог доба. Угледна руска аналитичарка истиче да „Обамино ново јеванђеље” садржи снажан „антихришћански дух” који следбеници „нове ере” покушавају да унесу у свакодневни живот, користећи огроман финансијски, медијски и политички утицај. Реч је о начелима која су суштински усмерена против традиционалног начина живота, пре свега породице као основног субјекта здраве друштвене заједнице. Тако један од најконтроверзнијих теоретичара покрета Волш, сматра да би родитељи требало да бригу о својој деци препусте „читавој заједници”, која треба да задовољава телесне, друштвене и духовне потребе деце, уз образовање и вредности које нуде старији.

Поред неизбежне подршке „правима хомосексуалаца“, идеолози покрета огромну енергију усмеравају и на решавање тзв. еколошких проблема. Опседнутост овим темама у потпуности обликује свест следбеника „религије нове ере”. Оваква уверења имају своју есхатологију која је типично пантеистичка, односно проистиче из „веровања које не поставља јасне границе између богова, људи и природе”. Афирмација магијског општења човека и природе, то је духовни праксис модерних њуејџера. Следбеници „новог доба” убеђени су да је „мистични ниво највише духовно стање у васиони” и да закономерно води решевању сложених проблема. Према овом веровању „мистична знања доприносе превазилажењу непотпуности људског мишљења, односно омогућавају ефикасно управљање материјалним светом“. Руски теоретичар Чапнин истиче да следбеници покрета „екомистицизам проглашавају за главну стратегију преживљавања човечанства”, уз обавезно упражњавање древних мистерија. Извесне еколошке теорије имају изразито мизантропски карактер и савршено се уклапају у ставове глобалистичке елите о депопулацији светског становништва. Један од аватара покрета Џин Хјустон најавила је да би се могло десити да људска раса заврши као „огроман неуспешни експеримент“, уз напомену да је реч о гуруу која је помогла Хилари Клинтон да ступи у везу са „духом Елеоноре Рузвелт”. За Вилијама Томпсона „човек је прелазна животиња, а човечанство је стигло до краја пута, али то није крај већ само затварање поглавља”, док Роберт Милер говори о „освети Земље најнапреднијим врстама које су почеле да је уништавају”, предсказујући нестанак човечанства. Теоретичар Метју Фокс је у свом мистичном заносу предложио формирање Конференције уједињених врста који би био репрезентативнији од УН.  На овако замишљеном форуму, представници сваке од врста на Земљи, највероватније би гласали о прогону људи на неко удаљено место у галаксији тако „да мајка Земља може да настави своје рађање лепоте, дивоте, боја и здравља“, тврди овај аутор. Колико су мондијалистичке структуре под утицајем следбеника покрета сведоче и неки ставови Комитета 300, који је у својим пројекцијама света будућности предвидео и масовну незапосленост (читај светску економску кризу) под карактеристичним насловом „Завера Водолија“ (доба Водолије је типичан симбол покрета Ново доба). Истовремено, овај идеолошки дискурс, савршено се уклапа у стратегију глобалистичких елита које теже успостављању „новог светског поретка” којим би управљала „светска антихришћанска влада”.

   Појава америчких политичара заокупљених општепланетарним темама логична је последица трансформације Америке у универзалну империју, односно социјално – економски и политички модел за цео свет. Деведесете године прошлог и прве деценије овог века биле су само етапа у процесу „глобализације свести америчке елите” чија је једна од основних карактеристика „мистични занос, који чак и ако се једном јави потреса читаву личност и његову свест“. Теоретичар Џејмс Веб уочава фундаменталне везе између појаве комунизма, нацизма и савременог окултног препорода. Сва три историјска покрета, суштински су револуционарног карактера, уз напомену да следбеници покрета Новог доба стварање раја на Земљи повезују са „револуцијом духа”.

   Завршетак прошлог и прве декаде овог века, упркос поражавајућим историјским искуствима, представљају периоде процвата утопијског мишљења. Уместо некадашњег атеистичког, утопијске шеме уређења друштва, данас имају „религиозно мистичне форме испољавања”, о чему најпотпуније говоре догађаји у постхладноратовском периоду. Критичари упозоравају да неостваривост утопија закономерно води стварању тоталитарне државе. У схватању следбеника идеологије новог доба, извор тоталитаризма је мистично веровање у „нову еру”, која треба да наступи као резултат „духовне револуције”. Таква искључивост неминовно отвара и поглавље о „контрареволуционарима”, које треба уништити „силама космичке енергије”, али и другим, пре свега војним средствима. Када са ове временске дистанце анализирамо политику америчког председника Буша млађег (па и Барака Обаме) на Блиском истоку, са разлогом се уочава снажан „мистични занос” карактеристичан за следбенике Њу ејџа код којих се фантазије често мешају са реалношћу.

  Шта ће историја рећи о мени? Ово питање је председник Буш млађи често постављао најближим сарадницима, пред крај свог другог мандата, који је окончан трагичним и крвавим догађајима које су у име „глобалне трансформације човечанства”, извесно покренули фанатизовани следбеници Новог доба 11. септембра 2001. године, на Дан Усековања Светог Јована Крститеља, када је створен тоталитарни поредак без историјског преседана.

Литература: Мануел Васкез, Путеви Њу ејџа, Препород, Београд 2003; Чувајте се да вас ко не превари, Библиотека Образ светачки, Београд 2007; Олег Платонов, Зашто ће пропасти Америка. Тајна светска влада, М. Ивановић, Београд 2009; Милорад Вукашиновић, Рат за душе људи, ауторско издање, Нови Сад 2011.