Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Мађарска ужива у обиљу биодиверзитета (огромни травњаци, пећине, реке и мочваре). Међутим, интензивне индустријске и пољопривредне активности, зависност од фосилних горива и повећање друмског саобраћаја утицали су на погоршање еколошких изазова. Иако финансирање које долази од ЕУ наставља да пружа значајну подршку за премошћaвање јаза у имплементацији политике заштите животне средине, институционалне препреке и ограничени капацитети и даље спречавају ефикасну примену законодавства о животној средини у Мађарској.
У претходним Извештајима о имплементацији политике заштите животне средине у државама чланицама ЕУ главни изазови у примени еколошке политике и еколошких закона ЕУ за Мађарску били су:
- a) коришћење ефикасних економских инструмената за побољшање управљања отпадом, уз фокус на спровођење обавеза одвојеног сакупљања како би се повећала стопа рециклаже и побољшали системи проширене одговорности произвођача;
б) смањење емисије честица из сагоревања чврстих горива у домаћинствима и увођење краткорочних мера за смањење емисија из аутомобила у градским срединама;
в) усвајање планова за управљање у свим Натура 2000 подручјима.
На основу Извештаја о имплементацији политике заштите животне средине у државама чланицама ЕУ за 2022. годину, главни изазови са којима се Мађарска суочава били су: стално кршење прописа око квалитета ваздуха (прекорачење граничних вредности ПМ10 и NО2), што има озбиљне негативне ефекте на здравље и животну средину. Потребне су снажне мере за смањење загађивача ваздуха и гасова стаклене баште из свих главних извора емисије (транспорт, производња енергије, индустрија, грејање).
Такође, Мађарска се суочава и са многим изазовима у вези са управљањем водама који захтевају решења заснована на природи и рестаурацију водних тела. Водна тела су под значајним притиском промена у водним режимима и пољопривреди изазваних људским деловањем са озбиљним импликацијама на здравље људи, очување природе и прилагођавање клими. Ризик од поплава је висок у великом делу земље. Мађарска стратегија наводњавања изазива забринутост.
Изазов представља и област заштите природе (биодиверзитет) у Мађарској. Статус заштите станишта, заштићених врста и шума се погоршава што доводи до значајних губитака природних ресурса и биодиверзитета. Потребни су амбициознији циљеви и мере очувања како би се уравнотежили притисци и обновила вредна станишта.
У периоду од објављивања претходног Извештаја за 2019. годину до Извештаја из 2022. године, било је мало или нимало напретка у области управљања отпадом. Након узлазног тренда, производња комуналног отпада се незнатно смањила у 2020. Међутим, стопа рециклаже је, такође смањена. Мађарска је и даље испод просека ЕУ и потребно је више напора да би се постигли циљеви ЕУ.
Мађарска је током протекле деценије остварила стабилан напредак у повећању стопе рециклаже (са 20% 2010. на 33% 2020. године) и преусмеравању комуналног отпада са депонија. Међутим, стопа рециклаже је и даље знатно испод просека ЕУ од 48,1% колико је забележено 2020. године. Мађарска треба да појача улагања у рециклажу како би испунила циљеве рециклаже које је предвидела ЕУ до 2025. године. У извештају Комисије о раном упозоравању, Мађарска је наведена као једна од земаља у ризику да не оствари циљ ЕУ о рециклирању 50% комуналног отпада.
Мађарска је 23. фебруара 2021. усвојила нова правила о управљању отпадом, у складу са својим Акционим планом за заштиту климе и природе из 2020. године. Законске измене имају за циљ прелазак на циркуларну економију, елиминисање дивљих депонија, строжије казне за оне који илегално одлажу отпад. Нови закон, такође, има за циљ да промовише ефикасније обављање и координацију задатака управљања отпадом кроз примену новог модела концесије. У овом моделу, задатке које је поставила Влада, обављаће једна приватна компанија. Концесиона компанија ће се обавезати да ће испунити циљеве ЕУ за управљање отпадом, уз неопходна улагања, али без повећања трошкова за домаћинства. Међутим, заинтересоване стране су изразиле забринутост због овог новог закона, посебно из разлога што нови модел концесије додатно национализује сектор управљања отпадом.
Планови управљања отпадом и програми за превенцију отпада су кључни за одговарајућу примену законодавства ЕУ о отпаду. Они постављају основна правила и инвестиције како би се осигурала усклађеност са постојећим и новим законским захтевима (нпр. спречавање стварања отпада, одвојено сакупљање за одређене врсте отпада, рециклажа и циљеви одлагања на депонијама). Мађарска је изменила свој план управљања отпадом (објављен у Службеном листу 7. октобра 2021) и обавестила о томе Комисију.
Против Мађарске је у току поступак за прекршај због непоштовања Оквирне директиве о отпаду и Директиве о стаништима због активности третмана отпада које се спроводе на јаловини црвеног муља у месту Almásfüzitő.
Кружна (секундарна) употреба материјала у Мађарској износила је 6,4% 2016, док је 2020. године порасла на 8,7%. Иако испод просека у поређењу са просеком у ЕУ од 12,8%, земља показује сталан пораст употребе секундарног материјала током протеклих година. Са 0,89 евра произведених по килограму материјала, продуктивност ресурса у Мађарској је и даље испод просека ЕУ од 2,09 евра по килограму.
Мађарска тренутно ради на неколико закона у области кружне употребе материјала: (1) пропис којим се смањује утицај одређених пластичних производа на животну средину у складу са Директивом о пластици за једнократну употребу; (2) законодавство о елиминисању отпада (укључујући текстил и папир); (3) законодавство о статусу нуспроизвода; (4) уредба о проширеној одговорности произвођача; и (5) законодавство за пружање доказа о уклањању напуштеног отпада са непокретне имовине и транспорту до одговарајућег објекта за третман отпада. Међутим, ове мере још увек нису усвојене. Када је у питању секторска стратегија за кружну употребу материјала, Мађарска је још увек није осмислила.
У области управљања водама, остварен је ограничен напредак. Водна тела Мађарске изложена су многим притисцима људских активности и пољопривреде, са негативним импликацијама на здравље људи, квалитет и количину воде, очување природе и прилагођавање клими. Дошло је до значајног смањења испуштања тешких метала, али нивои других загађивача остају високи. Мађарска и даље региструје лош квалитет воде у неколико делова земље и једна је од држава чланица ЕУ које се суочавају са најзначајнијим изазовима у борби против загађења нутријентима из пољопривреде. Потребни су даљи напори да би се ускладили са законима ЕУ, посебно са Директивом о води за пиће и Директивом о третману градских отпадних вода.
До марта 2022. године, све државе чланице су морале да поднесу извештај о трећој генерацији планова управљања речним сливовима (РБМП). Од држава чланица се захтева да према Оквирној директиви о водама (ОДВ) израде планове управљања сливовима за све речне сливове на својој територији. Мађарска је пријавила на време своје планове.
Комисија је у децембру 2021. објавила шести Извештај о имплементацији, који оцењује имплементацију ОДВ и Директиве о поплавама. Овај Извештај укључује привремену процену напретка у спровођењу програма мера и мониторинга нових приоритетних супстанци. Извештај о процени за Мађарску је показао да спроведене мере (135 мера у 33 групе акција) у већини случајева доприносе постизању циљева друге генерације РБМП-а и ОДВ. Међутим, процена је показала да пољопривредне мере не напредују у испуњавању циљева Оквирне директиве о водама – Мађарска планира велике пројекте наводњавања како би обновила постојећу инфраструктуру и проширила наводњавану површину.
На основу друге генерације извештаја о РБМП-у и података објављених 2020. године, 8,3% свих површинских водних тела у Мађарској достигло је добар еколошки статус (са 13,5% површинских водних тела узорак је непознатог статуса), а само 45,7% има добар хемијски статус (са 46,5% који има непознат статус). Истовремено, 20,5% тела подземних вода није постигло добар хемијски статус, а 20% је у лошем квантитативном стању.
Што се тиче Директиве о води за пиће, није доступна нова процена квалитета воде за пиће од Извештаја о имплементацији за 2019. годину. Од 2016. године, у оквиру поступка за кршење закона, Комисија скреће пажњу Мађарској да обезбеди потпуно здраву воду за пиће за становништво. Правила ЕУ захтевају да вода за пиће не садржи микроорганизме, паразите и све супстанце које представљају потенцијалну опасност по здравље људи. Последњи извештај о напретку достављен у јануару 2022. показује да 11 зона још увек није у складу са вредностима параметара ЕУ за арсен и бор. У 2020. години, од 264 мађарске воде за купање, 69,7% је било одличног квалитета.
Последњих година Мађарска је имала потешкоћа да испуни своје обавезе према Директиви о пречишћавању градских отпадних водa. Укупна стопа усклађености је 52%, што је ниже од просека ЕУ у 2018. 3,1% градских отпадних вода у Мађарској се не сакупља, а 11,5% не испуњава услове за биолошки третман. Последњих година дошло је до побољшања у усаглашености са поменутом Директивом, при чему је коришћење средстава ЕУ било од суштинског значаја. Комисија је 2017. покренула поступак за повреду права против Мађарске која није испоштовала ову Директиву. Од 2021. године, 22 урбана подручја и даље нису у складу са Директивом јер ова подручја не обезбеђују свим својим становницима систем сакупљања градских отпадних вода или алтернативу са истим нивоом заштите животне средине. Пошто се не сакупља на одговарајући начин, отпадна вода се не може третирати у складу са законима ЕУ. Поред тога, Мађарска је у супротности са осигурањем строжег третмана за пет других урбаних подручја. Стога је Комисија одлучила да упути Мађарску Суду правде ЕУ у јуну 2021. године.
Два пројекта обнове речних корита у области река Мосони – Дунав и Нађ – Панџа (Mosoni – Danube, Nagy – Pándzsa) представљају добре праксе решења заснованих на природи. Оба пројекта су имала за циљ смањење ризика од поплава како би се постигао добар еколошки статус воде. Ове добре праксе треба применити и у другим пројектима обнове речних корита.
Заштита природе станишта и врста је испод нивоа ЕУ. Статус заштите заштићених врста и станишта, посебно шума, погоршава се, што доводи до значајних губитака природних ресурса и биодиверзитета. Мађарска је завршила своју Натура 2000 мрежу 2011. године, међутим, требало би предузети даље акције како би се мере и циљеви очувања ускладили са захтевима ЕУ за обнављање подручја и смањење притиска на животну средину, посебно се ово односи на смањивање притиска који долази од пољопривреде.
Нацрт мађарске националне Стратегије о биодиверзитету за 2030. отишао је на јавну расправу у октобру 2021. Нацрт стратегије идентификује 19 главних циљева за 2030. годину који ће се постићи кроз 250 мера, свака са одговарајућим индикаторима.
Мађарска има 45 типова станишта и 212 врста обухваћених Директивом о стаништима. До 2021. године, 21,4% територије Мађарске било је покривено Натура 2000 подручјима (просек у ЕУ – 18,5%). Посебна заштићена подручја (SPA) класификована према Директиви о птицама покривала су 14,8% (просек у ЕУ – 12,8%). Ово се у великој мери преклапало са посебним подручјима очувања (SAC) према Директиви о стаништима, која је покривала 15,5% (просек у ЕУ 14,2%) мађарске територије.
Квалитет ваздуха у Мађарској и даље изазива озбиљну забринутост. Најновије доступне годишње процене Европске агенције за животну средину указују на то да Мађарска има око 10.400 превремених смрти које се могу приписати концентрацији финих честица, 440 превремених смрти сваке године због концентрације озона и 880 превремених смрти сваке године које се могу приписати азот-диоксиду. Најновији подаци које је Мађарска доставила, пре ревизије Комисије, показују да је 2020. године земља испунила обавезе смањења емисија за СО2 и NОx, али није испунила обавезе за NH3 и ПМ2,5.
Суд правде Европске уније је у фебруару 2021. осудио Мађарску због систематског и упорног прекорачења дневних граничних вредности за ПМ10 у зонама квалитета ваздуха у областима Будимпеште, долине Шајо и Печуја почев од 2005. године. Овом пресудом (Ц-637/18; Kомисија против Мађарске) потврђује се неусаглашеност са Директивом 2008/50/ЕK. Циљ ове правне радње је да се уведу одговарајуће мере којима се све зоне квалитета ваздуха усклађују са Директивом. Мађарска је припремила Акциони план заштите квалитета ваздуха који је усвојила Влада 2021. године. Последњих година приметно је да су вредности ПМ10 ниже.
Мађарска још увек није ратификовала: (а) измењени Гетеборшки протокол; (2) Протокол о тешким металима; (3) Протокол о постојаним органским загађивачима према Конвенцији о ваздуху Економске комисије Уједињених нација за Европу и (4) Анекс Међународне конвенције за спречавање загађивања са бродова (МАРПОЛ).
Мађарска је добро искористила програм LIFE за побољшање квалитета ваздуха. Један пројекат, LIFE IP North-HU-Trans тренутно се спроводи за смањење индустријских емисија и загађења од производње енергије. Други пројекат, LIFE IP HungAIRy, има за циљ побољшање квалитета ваздуха кроз план квалитета ваздуха који предвиђа смањење емисије загађивача ваздуха из различитих сектора. Загађење ваздуха штети људском здрављу и екосистемима, углавном кроз закисељавање, еутрофикацију и оштећење озона, што доводи до губитка биодиверзитета и смањених пољопривредних приноса.
Мађарска има интегрисани национални енергетски и климатски план за период 2021–2030. Земља мора да постигне климатску неутралност у складу са општим циљем ЕУ. Национални циљ је смањити емисије за 7% до 2030. године и постати климатски неутралан до 2050. године. Између 1990. и 2019. године, емисије гасова стаклене баште у целој економији смањене су за 32%. У 2020. укупне емисије гасова са ефектом стаклене баште у Мађарској (искључујући сектор коришћења земљишта) износиле су 68% нивоа из 1990. године.
Што се тиче климатских промена, постоји велики ризик да Мађарска неће испунити обавезе смањења емисија. У управљању животном средином, Мађарска нема посебно министарство за животну средину. Одговорности за питања животне средине су подељене између три различита министарства.
Финансирање које долази из ЕУ наставља да пружа значајну подршку у имплементацији политике заштите животне средине ЕУ. Од Европских структурних и инвестиционих фондова Мађарска је добила 3,28 милијарди евра за покривање директних инвестиција у животну средину у периоду 2014–2020. Од тога: (1) 401,4 милиона евра издвојено је за управљање отпадом; (2) 1,14 милијарди евра за управљање водама; (3) 352,7 милиона евра за санацију земљишта; (4) 214,9 милиона евра за биодиверзитет и природу; (в) 17,6 милиона евра за квалитет ваздуха; и (5) 1,14 милијарди евра за управљање климатским променама.
Мађарска би требало да добије више од 21,7 милијарди евра из кохезионе политике у периоду 2021–2027. У претходном буџетском периоду 2014–2020, укупно финансирање инвестиција у области животне средине Мађарске процењено је на 1,52% БДП-а годишње (просек ЕУ од 0,7%). Укупне потребе за улагањем у животну средину у наредном периоду процењују се на најмање 1,66% БДП-а. Ово указује на потенцијални јаз у финансирању заштите животне средине од преко 0,14% БДП-а који би требало да се реши фокусирањем на приоритете.
Остави коментар