Политика заштите животне средине у пракси – случај Белгије

29/07/2024

Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић

 

Белгија је густо насељена и економски развијена земља са малом обалом. Индустрија, тешки теретни и путнички саобраћај, интензивна сточарска производња и гајење усева врше значајне притиске на животну средину. У оквиру федералне структуре, Белгија има висок ниво заштите животне средине са напредном еколошком политиком, добро развијеним институционалним и правним системом и активном сарадњом са цивилним друштвом и предузећима.

У претходним Извештајима о спровођењу политике заштите животне средине, комисија Европске уније идентификовала је три главна изазова за имплементацију политике и закона Европске уније у области животне средине у Белгији:

  1. управљање мрежом Натура 2000 у правцу повољног статуса очувања за све врсте и станишта, узимајући у обзир спољне притиске и претње (као што су емисије атмосферског азота);
  2. побољшање квалитета ваздуха, посебно нивоа азотних оксида (NО и NО2) у урбаним срединама и транспортном сектору, смањењем саобраћајних гужви и побољшањем праћења квалитета ваздуха;
  3. решавање загађења воде из градских отпадних вода и нитрата (тзв. стајњак и ђубрива у Валонији и загађење нутријентима у Фландрији), као и решавање хемијског загађења.

 

На основу Извештаја о спровођењу политике заштите животне средине у државама чланицама ЕУ за 2022. годину, главни изазови са којима се Белгија суочава били су:

  1. Квалитет ваздуха у главним урбаним зонама – Белгија је изложена ризику да нe оствари своју националну обавезу смањења амонијака, углавном због пољопривреде.
  2. Ситуација у вези са биодиверзитетом, посебно је изазовна у Белгији са више од 95% станишта у неповољном статусу очувања. Ситуација за заштићена шумска подручја је тешка јер више од половине процена показују лош статус очувања. Мере очувања у морским локалитетима и даље су изазовне јер често подразумевају ограничења риболова.
  3. Што се тиче управљања водама, дошло је до спорог напретка у смањењу броја неусаглашених агломерација за третман отпадних вода у Валонији.
  4. По питању нитрата у Фландрији, хитно су потребне додатне мере и појачане акције за решавање високих нивоа азота. За Валонију, усаглашени акциони програми за нитрате одавно су закаснили.
  5. После поплава 2021. године, Белгија треба да обезбеди да се најновије прелиминарне процене ризика од поплава и идентификација подручја значајног ризика од поплава спроведу без одлагања.

Главни напредак у области заштите животне средине у Белгији за период 2019–2022.  односи се на кружну економију. Белгија наставља да има изванредне перформансе кружне економије уз помоћ ефикасног коришћења фондова Европске уније и могућности зајма. Белгија је једна од најбољих у ЕУ у погледу продуктивности ресурса, употребе секундарних материјала и управљања отпадом, показујући висок ниво рециклаже, са нешто мањим учинком у региону главног града Брисела.

Добар напредак постигнут је у развоју процене екосистема за целу Белгију. На мрежи Натура 2000, Белгија је последњих година направила значајан напредак са тридесет осам локација које су означене као посебна подручја очувања.

Када је реч о примерима добре праксе из Белгије треба поменути план да све зграде фламанске владе буду реновиране до 2030. године како би се смањила емисија CО2 за 55%. Још један пример је стварање два национална парка у Валонији у оквиру Плана опоравка и отпорности.

Кружна (секундарна) употреба материјала у Белгији износила је 18,9% 2016. године, а 23%  2020. године, што је знатно изнад просека Европске уније од 12,8%. Белгија је, такође, постигла добар напредак у побољшању кружне употребе секундарног материјала у последњих неколико година, тако да је сада друга најнапреднија земља ЕУ, одмах иза Холандије (30,9%) и нешто испред Француске (22,2%). Белгија је 2020. године произвела 3,06 евра по килограму материјала, чиме се налази знатно изнад просека ЕУ за продуктивност ресурса од 2,09 евра по килограму.

Белгија је у децембру 2021. године усвојила нови Акциони план за кружну економију 2021–2024. на федералном нивоу. Овај план има за циљ да искористи могућности које се односе на кружну економију у смислу иновација, отварања радних места и конкурентности у Белгији.

У региону главног града Брисела, регионална влада усвојила је регионални план кружне економије 2016. године са сто једанаест мера које постављају стратегију за прелазак са линеарне на кружну економију до 2025. године. Овај план поставља десетогодишњи оквир за имплементацију уз ажурирање на осамнаест месеци.

У Валонији, на основу плана усвојеног 2018. године, 21. јануара 2020. године покренута је регионална стратегија циркуларне економије „Кружна Валонија”. Стратегија „Кружна Валонија” усвојена је 4. фебруара 2021. године. Она идентификује шест приоритетних ланаца, а то су: грађевинарство, пластика, металургија (укључујући ретке метале и батерије), вода, текстил и прехрамбена индустрија.

У Фландрији је 2016. године одобрена стратегија „Визија 2050”. Ова стратегија истиче седам транзиција које Фландрија мора да изврши до 2050. године, при чему је кружна економија једна од њих.

Многи Лајф (Life) пројекти у Белгији промовишу кружну економију. На пример, Лајф пројекат FARBIoTI подржава кружну економију у транспортној индустрији, док Лајф пројекат „Зелене долине” повезује кружну економију са очувањем природних станишта и биодиверзитета.

У Белгији, детаљна стратегија о одрживим јавним набавкама (ОЈН) постоји на савезном нивоу од 2014. године, комбинујући зелене и социјалне аспекте јавних набавки. Усвојени су специфични прописи у контексту ОЈН за дрво (2005), возила (2009, 2010. и 2022) и енергетску ефикасност (2013), са специфичним законодавним и политичким документима у три федералне јединице, регионима и на федералном нивоу.

Фламански регион интегрисао је одговорне јавне набавке у општу стратегију набавки владе Фландрије. Стратегија подстиче наручиоце да процене могућности за одрживост у сваком уговору.

Регион главног града Брисела има оквир за зелене јавне набавке на три нивоа: развој референци на пример за чиста возила, изградњу и реновирање одрживих зграда; пружање информација, сесија обуке и савета службе за помоћ и успостављање обавезног оквира за јавне власти зависне од бриселског региона.

Валонија је 4. фебруара 2021. усвојила своју прву стратегију за кружну економију. Јавне набавке овде су идентификоване као полуга за покретање транзиције Валоније на кружну економију.

Након опадајућег тренда, производња комуналног отпада у Белгији поново је почела да расте последњих година. У 2020. години износила је 416 килограма годишње по становнику. Међутим, то је и даље испод просека Европске уније (505 кг). Производња отпада 2020. године износила је око 476 килограма годишње по становнику у Фландрији, око 448 килограма у Валонији и око 700 килограма у региону главног града Брисела.

Сва три белгијска региона већ имају успостављен систем који опорезује спаљени отпад и сви они подстичу поврат топлоте од спаљивања отпада. Даљи напредак могао би се постићи увођењем нових економских инструмената за спречавање отпада:

(1) избегавањем спаљивања отпада који се може поново користити или рециклирати – посебно у региону главног града Брисела.

(2) учинити поновну употребу и рециклажу отпада економски привлачнијом.

Међутим, укупни учинак Белгије у производњи и управљању отпадом је добар. Ово се може видети ако се узме у обзир индикатор за рециклажу и кружну употребу материјала у комбинацији са производњом отпада по глави становника у земљи која је испод просека Европске уније.

Белгија је једна од најбољих у Европској унији, када је реч о управљању отпадом, са стопом рециклаже комуналног отпада од 54,7% у 2019. години (просек у ЕУ 47,7%), од чега 21% отпада иде на компостирање. Међутим, постоје разлике у стопама одвојеног сакупљања (тј. проценат токова отпада који се прикупљају одвојено да би се олакшала рециклажа) између региона. Регија главног града Брисела имала је стопу одвојене наплате од 37% у 2017. години, што је много лошије од Фландрије и Валоније (обе имале стопу одвојене наплате од 70%). Ово се може приписати специфичности региона, који је искључиво урбано подручје где је сортирање често сложеније него у руралним подручјима. Белгија, а посебно Фландрија, фокусирале су се на одвојено прикупљање отпада и на рециклажу у протеклих десет до петнаест година. Међутим, тржиште за рециклиране производе је и даље ограничено и треба да расте како би се пружиле економске могућности за одвојено сакупљене и рециклиране производе. Белгија је 2019. имала највећу стопу рециклирања амбалаже у Европи (84,2%), знатно изнад просека ЕУ (64,8%).

На мрежи Натура 2000, Белгија је последњих година направила значајан напредак са тридесет осам Натура 2000 локација које су означене као посебна подручја очувања. Главни изазов у Белгији сада је да се обезбеди повољан статус очувања за станишта и врсте, пошто 74%, односно 49% процена за станишта и врсте указује на „неповољан, лош” статус. Током последњег периода извештавања према Директиви о стаништима, ситуација са ЕУ заштићеним стаништима најлошија је у ЕУ са више од 95% станишта у неповољном статусу очувања. Ситуација за белгијска шумска подручја заштићена Директивама о природи је забрињавајућа јер више од половине процена за ова подручја показује лош статус очувања. Усвајање мера очувања у морским локалитетима остаје изазовно јер ове мере често подразумевају ограничења за методе риболова које се могу усвојити само у оквиру заједничке политике рибарства.

Међуминистарску конференцију за животну средину чине министри животне средине: (1) федералне владе; (2) три региона (Фландрија, регион главног града Брисела и Валонија); и (3) представници три језичке заједнице (фламански, француски и немачки). У новембру 2013. године, Међуминистарска конференција ажурирала је националну стратегију за биодиверзитет (првобитно усвојена 2006. године). Ова стратегија резимира одговорности различитих нивоа влада у Белгији у циљу испуњавања обавеза преузетих на европском и међународном нивоу.

Белгија представља дом за педесет девет типова станишта и осамдесет шест врста обухваћених Директивом о стаништима. У земљи се, такође, налазе популације од 188 таксона птица, од којих су осамдесет три наведене у Анексу I Директиве о птицама.

До јануара 2022. године, 12,7% националне копнене територије Белгије било је покривено Натура 2000 локацијама (ЕУ просек 18,5%), са посебним заштићеним подручјима класификованим према Директиви о птицама које покривају 10,4% (ЕУ просек 12,8%) и посебним подручјима очувања према Директиви о стаништима која покривају 10,7% територије (просек у ЕУ 14,2%).

Остварен је ограничен напредак у погледу квалитета ваздуха, уз мере које су предузете за смањење концентрације NО2. Белгија има већи ризик од неиспуњавања своје националне обавезе о смањењу амонијака, како за период 2020–2029, тако и за период од 2030, па на даље. Снажне притиске на екосистеме и биодиверзитет врше: (1) интензивна пољопривреда у Фландрији; (2) растућа транспортна активност, посебно до и из луке Антверпен; и (3) релативно висока густина насељености у регионима Фландрије и Брисела.

Најновије доступне годишње процене Европске агенције за животну средину указују на то да Белгија бележи око 6500 превремених смрти сваке године што се може приписати концентрацији финих честица, 270 превремених смрти сваке године које се могу приписати прекомерној концентрацији озона и 750 превремених смрти годишње које се могу приписати азот-диоксиду.

У Белгији су током 2020. године регистрована прекорачења азот-диоксида (NО2) изнад граничних вредности ЕУ постављених Директивом о квалитету амбијенталног ваздуха у четири зоне квалитета ваздуха. За неколико зона квалитета ваздуха, циљне вредности концентрације озона, такође, нису испуњене.

Од различитих извора загађивача ваздуха, пољопривреда је главни извор емисије амонијака (93%). Упркос мерама које су предузете за NО2, Фландрија и даље не успева да обезбеди у једној главној урбаној зони, Антверпену, усклађеност са граничним вредностима за NО2 утврђеним Директивом 2008/50/ЕC. Белгија је предузела даље релевантне мере за смањење загађења ваздуха и одлучила да успостави нове станице за праћење у Бриселу, Шарлерои и Лијежу. Међутим, годишњи извештај о квалитету ваздуха за 2020. годину и даље указује на прекорачења концентрација штетних загађивача.

Комисија је у децембру 2021. године објавила Извештај о имплементацији који оцењује имплементацију Оквирне директиве о водама (ОДВ) и Директиве о поплавама. Извештај о процени за Белгију каже да непотпуни подаци значе да није могуће у потпуности проценити постигнути напредак, посебно за регион главног града Брисела и Валонију. Ниво информација које су пријавиле фламанске власти показао је да је постигнут напредак у спровођењу мера за другу половину циклуса управљања водама (2016–2021).

Честе поплаве погађају јужни део Белгије, наносећи значајну економску штету. Ове поплаве сугеришу да би Белгија, а посебно Валонија, требало да спроведу ажурне прелиминарне процене ризика од поплава и идентификују подручја значајног ризика од поплава.

Укупно 26,2% свих површинских водних тела у Белгији постигло је добар еколошки статус (са само 2,7% површинских водних тела која имају непознат статус), а само 2,2% имају добар хемијски статус. Што се тиче подземних вода, 58,8% није постигло добар хемијски статус, а 10,0% у лошем је квантитативном статусу.

Квалитет воде за пиће у Белгији није наведен као подручје забринутости. Директива о води за купање показује да је 2020. године од 118 белгијских вода за купање 81,4% било одличног квалитета.

Према најновијим доступним информацијама о примени Директиве о нитратима, загађење нитратима подземних и површинских вода и даље је распрострањено у Фландрији. Готово све (97%) површинске воде у Фландрији пријављене су да су биле у еутрофном стању до краја 2019. године. Дакле, оно што је идентификовано као прилично позитиван тренд у претходним извештајима о спровођењу ЕУ политике заштите животне средине сада се претворило у негативан тренд (загађење воде нитратима у Фландрији међу највећим у ЕУ). Извештаји у Валонији показују да су нивои загађења генерално мање забрињавајући, при чему концентрације у подземним водама показују тренд смањења. Међутим, за површинске воде, неке станице за праћење у Валонији почињу да показују узлазни тренд – 15% површинских вода је еутрофно. Штавише, валонске власти касниле су у спровођењу обавезне ревизије свог акционог плана за нитрате који је предмет поступка за кршење пред Судом правде који је у току у фази образложеног мишљења према члану 258 Уговора о функционисању Европске уније.

Белгија је током година наилазила на потешкоће у испуњавању својих обавеза према Директиви о третману градских отпадних вода. Тренутно је у Белгији стопа усклађености 95% што је више од просека ЕУ (76%) у 2018, док се 13,1% градских отпадних вода у Белгији не сакупља и/или не испуњава захтеве за биолошки третман. Последњих година дошло је до побољшања у усаглашености са Директивом о пречишћавању градских отпадних вода, што је за коришћење средстава Европске уније, од суштинског значаја. Упркос овим побољшањима, непотпуна имплементација Директиве о третману градских отпадних вода довела је до неколико пресуда од стране Суда правде Европске уније против Белгије. Комисија је у јуну 2021. одлучила да изда образложено мишљење Белгији због њеног неуспеха из 2005. године да испоштује захтеве Директиве о третману градских отпадних вода у једанаест агломерација.

Белгија има интегрисани национални енергетски и климатски план за период 2021–2030. године. Национални енергетски и климатски план у складу је са белгијском дугорочном стратегијом до 2050. године. Дугорочне стратегије региона предвиђају следеће свеукупно смањење емисија:

  1. дугорочна стратегија Валоније има за циљ постизање неутралности угљеника до 2050. године кроз смањење емисије гасова стаклене баште за 95% у поређењу са 1990. годином;
  2. дугорочна стратегија Фландрије има за циљ смањење емисија гасова стаклене баште из такозваних сектора без ЕТС-а за 85% до 2050. године у односу на 2005. годину, са амбицијом да се крене ка потпуној климатској неутралности;
  3. дугорочна стратегија региона главног града Брисела поставља циљ приближавања европском циљу неутралности угљеника до 2050. године.

Белгија је обавезна да допринесе постизању климатске неутралности Европске уније до 2050. у складу са Законом о клими ЕУ, те је и амбиција федералне владе да постигне климатску неутралност до 2050. године.

У свом Плану за опоравак и отпорност, Белгија додељује 50% средстава за политике климатских промена и наводи кључне реформе и инвестиције у циљу даљег преласка на одрживију, нискоугљеничну економију и економију отпорну на климу.

Белгија је усвојила националну стратегију прилагођавања климатским променама 2010. и национални план прилагођавања 2017. године. Између 1990. и 2020. године, емисије гасова стаклене баште у Белгији су смањене за 26%, што је мање од просека ЕУ.

Белгијско финансирање инвестиција за животну средину достигло је 0,71% БДП-а у периоду 2014–2020, углавном на основу националних извора. У периоду 2021–2027. потребе земље за улагање у животну средину процењују се на најмање 0,85% БДП-а, што сугерише недостатак финансирања заштите животне средине од најмање 0,14% БДП-а.

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања