Политика заштите животне средине у пракси – случај Кипра

Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић

Кипар има висок ниво природног капитала, са значајним бројем заштићених природних подручја. Богато морско окружење је стуб туризма и треба га што боље заштитити. Велика густина насељености врши значајан притисак на животну средину и промене у коришћењу земљишта. Инвазивне врсте, илегални лов, дуги периоди суше и шумски пожари представљају значајну претњу.

Који су то главни изазови са којима се ова медитеранска острвска држава суочава у области заштите животне средине? Пре свега, то је област управљања отпадом. Стварање отпада је знатно изнад просека ЕУ, стопа одлагања отпада на депоније је и даље висока, а стопа рециклирања и даље ниска.

Следећи изазов налази се у области заштите природе. Кипар тек треба да заврши своју мрежу Натура 2000, посебно њен морски део. Недостаје напредак у одржавању повољног статуса очувања врста и станишта. Ефикасна заштита Натура 2000 локација – посебно у приобалном појасу остаје разлог за забринутост. Проблем је и незаконито хватање птица које се не решава.

На крају, последња област са изазовима на Кипру јесте управљање водама – чини се да кипарске мере за управљање водама нису довољно строге. Напредак у обезбеђивању адекватног третмана градских отпадних вода и даље је спор.

Област циркуларне економије и управљања отпадом, истовремено је област највећег изазова и главног напретка за период 2019–2022. Национални акциони план циркуларне економије има за циљ да подстакне културне промене, дајући подстицаје за инвестиције, развој инфраструктуре и управљање комуналним отпадом, што се спроводи кроз усвојену стратегију управљања комуналним отпадом за период 2015–2021. Илегалне депоније у Лимасолу и Никозији затворене су и њихова санација је у току.

Друга област у којој је Кипар напредовао је квалитет ваздуха. Емисија кључних загађивача ваздуха на Кипру значајно је смањена. Пројекције су показале да ће Кипар испунити обавезе смањења емисија за све загађиваче ваздуха обухваћене Директивом о националним обавезама за смањење емисија од 2030. на даље.

Треба поменути и један пример добре праксе са Кипра. Пример је у вези са водама за купање. Наиме, 2020. године воде за купање на Кипру оцењене су као 100% одличног квалитета.

У претходним Извештајима о спровођењу ЕУ политике заштите животне средине, главни изазови идентификовани за Кипар у спровођењу политике и закона ЕУ о животној средини били су:

1. да се затворе нелегалне депоније и успостави неопходна инфраструктура.
2. да се побољша заштита природе тако што ће се обезбедити да се процене спроводе исправно.
3. да нелегално хватање птица буде елиминисано.

Кружна (секундарна) употреба материјала на Кипру била је свега 2,3% 2016, а 3,4% 2020. године, што је врло лоше у поређењу са просеком ЕУ од 12,8%. Са 1,3 евра произведених по килограму материјала који се потроши 2020. године, продуктивност ресурса на Кипру знатно је испод просека ЕУ од 2,08 евра по кг.

Министри енергетике, трговине и индустрије, пољопривреде, руралног развоја и животне средине, и заменик министра за истраживање, иновације и дигиталну политику представили су 2021. године Акциони план Кипра 2021–2027. за прелазак на циркуларну економију са буџетом од деведесет милиона евра, што би било финансирано првенствено из Плана опоравка и отпорности (РРП), који је одобрио Савет министара.

План је изграђен на четири стуба: (1) културна промена за кружну економију; (2) пружање подстицаја за улагања у кружну економију; (3) развој инфраструктуре кружне економије и (4) управљање комуналним отпадом.

Кипар нема посебне секторске стратегије за пластику, текстил или грађевинарство. Међутим, његов Акциони план за прелазак на кружну економију за период 2021–2027.  укључује иницијативе које би потенцијално могле да буду усмерене на ове секторе. Мере у вези са пластичним, текстилним и грађевинским отпадом такође су укључене у национални програм превенције отпада за период 2015–2021. Ове мере су се углавном фокусирале на информисање и подизање свести, добровољне споразуме, одвојено прикупљање и увођење „плати колико бациш“ шема, центре/тачке за поновну употребу и препродају и друге локалне иницијативе. Ревидирани програм превенције отпада за период 2021–2027, поставља амбициозније мере за неколико приоритетних сектора, укључујући пластику, текстил и грађевинарство. План  укључује свеобухватне мере које имају за циљ спречавање отпада, поновну употребу, поправку и поновну производњу, као и побољшање дизајна производа.

Кроз План за опоравак и отпорност, Кипар има за циљ да унапреди модел кружне економије у индустрији спровођењем горе поменутог акционог плана. То такође укључује успостављање координационог тела између централних и локалних власти. Ово тело ће: (1) пружити техничку и финансијску подршку за управљање отпадом локалним властима; (2) учествовати у истраживачким програмима; (3) бити подршка пилот програмима; и (4) организовати образовне и информативне кампање. Очекује се да ће планирана надоградња инфраструктуре за сакупљање отпада довести до побољшања ниске стопе рециклаже и спречавања нелегалног одлагања отпада.

Национална стратегија за зелене јавне набавке (ЗЈН) на снази је од марта 2007. године, а друга стратегија усвојена је 2012. године. Имплементација националног акционог плана за зелене јавне набавке обавезна је за све наручиоце јавног сектора, организације и локалне власти. Сви јавни наручиоци морају да примењују најмање основне критеријуме из алата ЗЈН, као и критеријуме које постављају национални стручњаци (50%). Ови критеријуми обухватају канцеларијску опрему, папир, електричну енергију, производе и услуге за чишћење, санитарије, грађевинарство, прехрамбене производе и услуге, намештај, текстил, транспорт, као и производе и услуге баштенске опреме. Одељење за животну средину сваких неколико година објављује преглед достигнућа, састављен на основу упитника и директног контакта са надлежним државним органима. Од 2014. године Одељење организује награду за зелене набавке. Сви уговорни органи који купују зелене производе путем тендера или других поступака имају право да учествују у овој додели.

Остварен је одређени напредак у управљању отпадом, кроз примену Стратегије управљања комуналним отпадом за период 2015–2021. Након опадајућег тренда до 2014. године, производња комуналног отпада на Кипру почела је да расте последњих година. Количина отпада 2020. године износила је 609 кг годишње по становнику, али је то и даље значајно више од просека ЕУ (505 кг). Кипар већину свог отпада одлаже на депоније (68%), при чему се само 15% рециклира (просек у ЕУ 48%), што је смањење у односу на претходни извештај. Штавише, забрињавајући тренд који се појавио у последњих неколико година је да је значајна количина (17% 2019. године) укупног генерисаног отпада необрађена у погледу третмана.

Кипар је остварио спор, али стабилан напредак у протеклој деценији, па све до 2018. у повећању стопе рециклаже. Стопа је пала са 16,5% у 2018. на 15% у 2019. (од чега је 13,5% рециклирано, док је само 1,5% отпада компостиран).

На основу информација доступних Комисији, чини се да значајан број нерегуларних и нестандардних депонија ради на Кипру и представља озбиљне ризике за људско здравље и животну средину. Студије и истраге које је покренула Европска комисија откриле су да се 21% укупне количине отпада произведеног на Кипру одлаже без икаквог претходног третмана, а посебно у околини Пафоса. Штавише, Кипар није успоставио интегрисану и адекватну мрежу инсталација за управљање отпадом за мешовити комунални отпад. Из тог разлога, Комисија је у децембру 2021. покренула поступак против Кипра због непоштовања Директиве о депонијама и Оквирне директиве о отпаду.

 „Стратегију о биодиверзитету и Акциони план“ одобрила је кипарска Влада 3. јуна 2020. године. Нова стратегија дефинише тринаест стратешких циљева за биодиверзитет за наредну деценију (2020–2030) док Акциони план поставља осамдесет шест мера са одговарајућим индикаторима за мерење успеха.

Кипар је домаћин четрдесет два типа станишта и педесет пет врста обухваћених Директивом о стаништима. Земља има популације од деведесет три таксона птица које су наведене у Анексу I Директиве о птицама. До 2021. године, 29,3% копненог подручја под ефективном контролом владе Републике Кипар било је покривено мрежом Натура 2000 (покривеност ЕУ износи 18,5%) – посебна заштићена подручја према Директиви о птицама које покривају 26,9% (ЕУ покривеност 12,8%) и локације од значаја за заједницу, према Директиви о стаништима, које покривају 16,7% територије Кипра (покривеност ЕУ 14,2%).

Најновија процена дела мреже локација од значаја за заједницу показује да постоје недостаци у њеном одређивању. Кипар тек треба да заврши Натура 2000 мрежу, посебно поморску мрежу. Отворен је случај кршења права ЕУ по том питању и Комисија је позвала Кипар да предузме неопходне мере пре наставка поступка пред Судом правде. Кипар је израдио планове управљања за већину локација од значаја за заједницу али је проблем њихова застарелост.

Треба нагласити да је постигнут одређени напредак у погледу илегалног хватања птица захваљујући повећаном спровођењу прописа и строжијим казнама за постављање мрежа. Међутим, број ухваћених птица је и даље неприхватљиво висок.

Квалитет ваздуха на Кипру генерално је добар, али са неким изузецима. Најновије доступне годишње процене Европске агенције за животну средину указују на око седамсто превремених смрти које се могу приписати концентрацији финих честица, четрдесет концентрацијама озона и сто тридесет концентрацијама азот-диоксида.

За 2020. годину нису регистрована прекорачења изнад граничних вредности утврђених Директивом о квалитету амбијенталног ваздуха. Међутим, циљне вредности у погледу концентрације озона нису испуњене.

По питању управљања водама, Кипар је постигао одређени напредак. Пречишћавање градских отпадних вода остаје проблем на Кипру, са спорим напретком и ограниченим изворима финансирања. Подаци објављени 2020. године откривају да 58,3% свих површинских водних тела на Кипру има добар еколошки статус (1,8% непознат), а само 84,8% има добар хемијски статус (11,8% непознат статус). Што се тиче подземних вода, 33,3% није постигло добар хемијски статус, а 76,2% је у лошем квантитативном стању.

Квалитет воде за пиће на Кипру није наглашен као тема за забринутост. Директива о води за купање показује да је 2020. године свих 112 кипарских вода за купање – дакле свих 100% – било одличног квалитета.

Кипар је током година наилазио на потешкоће у испуњавању својих обавеза према Директиви о пречишћавању градских отпадних вода (УВВТД). 84% градских отпадних вода на Кипру третира се у складу са захтевима ове Директиве. Ово је изнад просека ЕУ од 76% у 2018. години. Што се тиче количине градских отпадних вода које још треба да се сакупе или пречисте према УВВТД, потребни су даљи напори да се обезбеди сакупљање (14,7%), биолошки третман (15%) и биолошки третман са уклањањем азота и/или фосфора (14,8%). С друге стране, Кипар поново користи 95,4% пречишћене градске отпадне воде за наводњавање у пољопривреди и за друге сврхе.

Упркос побољшању усклађености са УВВТД директивом, за шта је коришћење средстава ЕУ било од суштинског значаја, Суд правде ЕУ је у марту 2020. осудио Кипар због неадекватног прикупљања и третмана градских отпадних вода произведених у трисет једној агломерацији (29 случајa су још увек нерешени).

Кипар има интегрисани национални енергетски и климатски план за период 2021–2030. који се надовезује на друге дугорочне енергетске и климатске планове, укључујући дугорочну стратегију за реновирање зграда. Национални циљ је смањење емисија до 2030. године, укључујући коришћење расположивих флексибилности, и постати климатски неутралан до 2050. године у складу са општим циљем ЕУ.

У оквиру свог Плана за опоравак и отпорност, Кипар издваја 41% буџета за климатске циљеве и наводи кључне реформе и инвестиције за прелазак на одрживију, нискоугљеничну економију и економију отпорну на климу. Он покрива бројне области, укључујући обновљиву енергију и енергетску ефикасност, градски транспорт и реновирање зграда, као и реформу зеленог пореза и либерализацију тржишта електричне енергије.

Кипар је усвојио националну стратегију за прилагођавање климатским променама и план прилагођавања климатским променама 2014. године. Стратегија је ажурирана у мају 2017. године.

Укупне емисије гасова са ефектом стаклене баште значајно су се повећале у поређењу са 1990. годином, а и интензитет гасова стаклене баште и емисије по глави становника изнад су просека ЕУ.

ЕУ наставља да пружа значајну подршку овој острвској држави у погледу политике заштите животне средине. Кипар треба да добије преко 1,2 милијарде евра грантова и зајмова у оквиру свог Плана за опоравак и отпорност (2021–2026) од ЕУ и 0,9 милијарди евра из кохезионих фондова ЕУ (2021-2027). Процењује се да је кипарско финансирање инвестиција за животну средину износило 0,81% БДП-а у периоду 2014–2020. (нешто изнад просека ЕУ од 0,7%). Очекује се да ће укупне потребе за улагањем у животну средину у периоду 2021–2027. бити преко 1,1% кипарског БДП-а, што указује на недостатак финансирања политике заштите животне средине од најмање 0,29% БДП-а који треба да се реши мобилизацијом додатних финансијских средстава за подршку еколошким приоритетима земље.