Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Упркос постојању одређених изазова, спровођење политике заштите животне средине у Краљевини Данској и даље је на високом нивоу, међутим, требало би да појача активности на управљању отпадом и загађењу које долази од пољопривреде.
Који су то главни изазови са којима се ова скандинавска држава суочава у области заштите животне средине? Најпре, Данска има највећу производњу комуналног отпада по глави становника у ЕУ – 27, што указује на недовољну превенцију отпада.
Један од изазова представља и то што је кружна стопа употребе материјала у Данској знатно испод просека ЕУ. Посебно треба нагласити да је потребно предузети акцију како би се смањило спаљивање комуналног отпада и повећала рециклажа тог отпада.
Што се тиче заштите природе у Данској, ово такође представља један од изазова будући да је повећан удео станишта у лошем стању, а квалитет циљева и мера очувања је недовољан. Ситуација за шумска подручја заштићена природним директивама је критична јер више од половине процена показује лош статус очувања. Главни напредак у области заштите животне средине у Данској за период 2019–2022. односи се на ситуацију са нитратима у површинским водама која је стабилнија и забележена су одређена побољшања у смањењу еутрофикације (загађења које долази од пољопривреде).
Напредак је забележен и у сегменту квалитета ваздуха где није било прекорачења граничних вредности за квалитет ваздуха у ЕУ у 2020. години, а дошло је до значајног побољшања од 2019. што је довело до затварања случаја кршења права ЕУ пред Судом правде ЕУ.
Треба поменути и неколико примера добре праксе у Данској. Док су структурни фондови ЕУ посвећени кружној економији и промовисању конкурентности и иновација у малим и средњим предузећима, дански национални план за опоравак и отпорност предвидео је зелену пореску реформу и улагања у еколошки прихватљиву пољопривреду.
Данска има за циљ да постепено укине продају нових традиционалних аутомобила на дизел и бензин од 2030. године и да повећа продају електричних возила. У претходним Извештајима о спровођењу политике заштите животне средине у државама чланицама ЕУ, главни изазови идентификовани за Данску у спровођењу политике и закона ЕУ о животној средини били су:
- потреба да се смање притисци на природу услед интензивне пољопривреде, укључујући употребу пестицида и хранљивих материја;
- потреба за побољшањем квалитета ваздуха, посебно у густо насељеним подручјима.
Стопа кружне (секундарне) употребе материјала у Данској била је 8,2% 2016. године и 7,7% 2020. године, знатно испод просека ЕУ од 12,8%. Са 2,05 евра произведених по килограму материјала утрошеног 2020. године, продуктивност ресурса у Данској је близу просека ЕУ од 2,09 евра по килограму. Тачније, Данска треба да смањи домаћу потрошњу материјала и потрошњу сировина.
Данска Влада је 2021. године покренула Акциони план за кружну економију. Овај план описује тренутне услове и правац који треба следити за превенцију и управљање отпадом у Данској до 2032. године. План ставља додатни фокус на то како да ланци вредности за биомасу, грађевинарство и пластику постану у већој мери циркуларни (кружни). Акциони план за кружну економију садржи укупно 129 иницијатива, од којих су многе укључене и у Климатски план за сектор зеленог отпада и кружну економију (2020), Стратегију зелених јавних набавки (2020), Националну стратегију за одрживо изграђено окружење (2021), Стратегија за кружну економију (2018) и Акциони план за пластику (2018).
Вредна пажње је и стратегија за улагања у зелено истраживање, технологију и иновације за 2020. годину, која садржи зелену мисију са фокусом на поновну употребу и смањење пластичног и текстилног отпада. Иако дански План за опоравак и отпорност не садржи реформе које се односе на кружну економију, постоји у њему једна инвестиција посвећена истраживању кружне економије са фокусом на поновну употребу и смањење пластичног и текстилног отпада (вредност ове инвестиције је 23,5 милиона евра). Европски фонд за регионални развој (ЕРДФ) за период 2021–2027. укључује и акције за подстицање кружне економије. У 2021. години, Данска је заузела 4. место на Табели резултата за екоиновације за ту годину, са укупним резултатом од 177, што је резултирало водећим учинком у области еколошких иновација.
Данска је усвојила зелену стратегију јавних набавки у октобру 2020. године (Зелена набавка за зелену будућност), која је ставила јавни сектор на чело зелене транзиције. У Данској се годишње троши око 25 милијарди евра на јавне набавке добара и услуга, што је око 10% БДП. Стратегија укључује циљ да све јавне набавке у областима у којима постоје званичне шеме еколошког обележавања морају бити еко-означене или у складу са одговарајућим захтевима до 2030. године. Данска је била једна од првих земаља која је свеобухватно проценила утицај јавних набавки на климу. У 2019. години, набавке у име владе, општинских и регионалних власти резултирале су климатским отиском у укупном износу од приближно 12 милиона тона, од чега је око 4 милиона тона емитовано у Данској. На основу извршене процене, Данска планира да постави циљ смањења ових емисија.
Данска је од 24. до 25. септембра 2018. године примила студијску посету о преношењу знања и праксе о постављању ефикасних система за поправке и поновну употребу материјала како би учила из искуства Белгије. Пошто је стопа кружне употребе материјала у Данској далеко испод просека ЕУ, предлаже се приоритетна акција у вези с тим.
Што се тиче управљања отпадом, Данска је испунила циљ ЕУ за 2020. о рециклирању 50% комуналног отпада. Данска треба да се првенствено фокусира на смањење производње отпада и побољшање продуктивности својих ресурса. Након стабилног тренда, производња комуналног отпада у Данској је поново почела да расте последњих година. Комунални отпад је 2020. године износио 845 килограма годишње по становнику, што је највише у ЕУ (просек ЕУ 505 килограма годишње по становнику). Велики део отпада у Данској се спаљује уз помоћ енергетске обнове (382 кг по особи 2020. године).
До 2019. године у Данској су постојале 23 наменске и вишеструке спалионице, од којих је 17 у општинском власништву. Очекује се да ће прелазак у приватно власништво довести до прилагођавања тренутног вишка капацитета током времена. Ово може довести до неких губитака улагања, иако је већина постројења за спаљивање старија од 20 година. Нови погони нису предвиђени. Данска је у јуну 2020. одлучила да мора смањити капацитет за спаљивање отпада како би одговарао количини заосталог отпада који долази из Данске до 2030. године, што подразумева очекивано смањење капацитета за приближно 30% од 2020. до 2030. године, као и да третман заосталог отпада мора бити послат на тендер како би се оптимизовао третман отпада и еколошки и економски аспект. Стога се процењује да постоји потреба за затварањем неколико општинских постројења за спаљивање – што одговара очекиваној потреби за капацитетом за спаљивање заосталог отпада насталог у земљи до 2030. године.
Националне пројекције показују да се Данска креће ка циљу ЕУ за рециклажу комуналног отпада за 2025. од 55%, пошто је 2020. године забележено да се 53,9% комуналног отпада рециклира (просек у ЕУ 47,8%). Акциони план ЕУ за кружну економију укључује низ циљаних политичких иницијатива како би се осигурала усклађеност са циљевима за 2025. годину.
Ниво рециклаже у Данској није директно повезан са нивоом улагања у постројења за рециклажу у Данској. Као мала отворена економија, већина данског отпада који се може рециклирати извози се у суседну Шведску и Немачку ради рециклирања. Отпад који се извози да би се рециклирао у иностранство и даље се урачунава у укупну стопу рециклирања у Данској, тако да извоз отпада који се рециклира не ограничава инхерентно побољшање стопе рециклирања у земљи.
Данска национална Стратегија за биодиверзитет носи назив „Данска политика заштите природе – наша заједничка природа“. Усвојена је 2014. године, садржи дугорочну визију за 2050. годину и служи као ревидирана данска национална стратегија и акциони план за биодиверзитет. Током 2020. године постојао је политички споразум о природи и биодиверзитету, а 2021. о зеленим градовима.
Данска има 60 типова станишта и 79 врста обухваћених Директивом о стаништима. Земља има популације од 54 таксона птица наведених у Анексу I Директиве о птицама.
Што се тиче природе, у Данској је повећан удео станишта у лошем или лошем стању. Иако су сва копнена подручја означена, квалитет тренутног скупа циљева и мера очувања је недовољан; они се ажурирају 2022–2023. Ситуација за шумска подручја заштићена природним директивама је тешка јер више од половине процена показује да су у лошем статусу очувања. Постоји забринутост због довољног финансирања мреже Натура 2000 (на основу финализованог оквира приоритетних акција, који није званично достављен Европској комисији).
До 2021. године, 8,3% територије Данске било је покривено мрежом Натура 2000 (у поређењу са просеком ЕУ од 18,5%). Посебна заштићена подручја класификована према Директиви о птицама покривала су 6% (у односу на просек ЕУ од 12,8%), а посебна подручја очувања према Директиви о стаништима покривала су 7,4% данске територије (ЕУ просек 14,2%). Данска Влада покренула је 2018. године процедуру за прилагођавање граница локација у оквиру своје мреже Натура 2000. Овај поступак је још увек у току. Комисија ће моћи да заврши своју процену након што добије потпуна оправдања за сваку предложену промену.
Квалитет ваздуха у Данској је генерално добар с изузецима. Најновије доступне годишње процене Европске агенције за животну средину указују на око 2900 превремених смрти које се могу приписати концентрацији финих честица и 150 концентрацијама озона.
Емисије кључних загађивача ваздуха су у Данској значајно пале током последњих година. Што се тиче квалитета ваздуха, Данска планира да постигне обавезе смањења емисија оксида сумпора и азота и неметанских испарљивих органских једињења за период 2020–2029. и од 2030. надаље. Међутим, пројекције не показују усклађеност са обавезама о смањењу емисије амонијака и честица (ПМ2,5) за период 2020–2029. и од 2030. надаље. Данска није премашила граничне вредности квалитета ваздуха у ЕУ 2020. и значајно је побољшала квалитет ваздуха од Извештаја из 2019. године, уз изразите додатне напоре.
Данска је поднела Национални програм контроле загађења ваздуха 1. априла 2019. а његову ажурирану верзију 11. августа 2021. године. Током 2020. године, није регистровала ниједан случај прекорачења граничних вредности утврђених Директивом о квалитету амбијенталног ваздуха.
У Данској је 28,2% свих површинских водних тела постигло добар еколошки статус (са непознатим статусом 23,8%), а само 0,8% је било у добром хемијском статусу (са 98,5% непознатим). За подземне воде, 25,1% није постигло добар хемијски статус (30,6% је било у непознатом статусу), а 0,7% је било у лошем стању.
Према последњем извештају о примени Директиве о нитратима, квалитет подземних вода је незнатно побољшан. Ситуација са концентрацијом нитрата у површинским водама је стабилна и забележена су одређена побољшања у смањењу еутрофикације. Доток нутријената у Балтичко море око Данске значајно је смањен када је реч о азоту у Данском мореузу и Категату, и када је реч о фосфору у Категату. Побољшање циклуса азота и фосфора помаже у побољшању циркуларности привреде. Ипак, Комисија помно прати ситуацију.
Што се тиче Директиве о води за пиће, није доступна нова процена квалитета воде за пиће. Квалитет воде за пиће у Данској није наведен као област која изазива забринутост. У 2020. години, од 1 026 данских вода за купање, 90,7% је било одличног квалитета.
Што се тиче Директиве о пречишћавању градских отпадних вода, у Данској, стопа усклађености износи 99%, и као таква, много је већа од просека ЕУ од 76% у 2018. години. Потребне су даље акције да се обезбеди биолошки третман додатних урбаних отпадних вода (0,2%) и биолошких третман уклањањем азота и фосфора на додатних 0,7% градских отпадних вода.
У децембру 2019. године, Данска је усвојила свој интегрисани национални енергетски и климатски план за период 2021–2030. који покрива декарбонизацију, примену обновљиве енергије и енергетску ефикасност. План ће допринети домаћем циљу да држава смањи емисије гасова са ефектом стаклене баште за 70% до 2030. (у односу на 1990. годину) и да постигне неутралност угљеника најкасније до 2050. године.
У свом Плану за опоравак и отпорност, Данска предвиђа да 59% расположивих ресурса иде на климатске циљеве и наводи кључне реформе и инвестиције укључујући одрживи транспорт и чисту и ефикасну производњу и енергетску ефикасност у јавним зградама и домаћинствима. Такође, предвиђа се и зелена пореска реформа. Прва данска национална стратегија прилагођавања климатским променама усвојена је у марту 2008. године и била је заснована на принципу да сви делови друштва доприносе климатској адаптацији. Између 1990. и 2020. године, емисије гасова са ефектом стаклене баште у Данској пале су за 41%. Данске емисије гасова са ефектом стаклене баште по особи су близу просека ЕУ.
Што се тиче финансирања заштите животне средине, Данска треба да добије нешто више од 1,5 милијарди евра из Плана за опоравак и отпорност РРП (2021–2026) и грантове за кохезиону политику у износу од 500 милиона евра (2021–2027). Процењује се да је укупно финансирање инвестиција за животну средину годишње износило 0,57% данског БДП у периоду 2014–2020, скоро искључиво из националних извора. Процењује се да ће укупне потребе за улагањем у животну средину у наредним годинама износити најмање 0,72% БДП годишње, што указује на мањак улагања у животну средину од најмање 0,15%, фокусирајући се на приоритете имплементације политике заштите животне средине у земљи.
Остави коментар