Политика заштите животне средине у пракси – случај Mалте

Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић

Малта је најурбанизованија и најгушће насељена држава чланица ЕУ. Малтешка острва се суочавају и са недостатком неких природних ресурса који представљају специфичне изазове за заштиту животне средине. Балансирање очувања природе са економским развојем и сезонским туристичким активностима остаје изазов, посебно за управљање водама, отпадом и биодиверзитет. Еколошка свест јавности наставља да расте о дугорочним утицајима који се односе на изградњу и лов на дивље птице, као и хватање животиња у замке.

Који су то главни изазови са којима се ова медитеранска острвска држава суочава у области заштите животне средине?  Најпре, ту је област управљања отпадом. Постоји општи недостатак имплементације законодавства ЕУ о отпаду. Стопа рециклаже је далеко испод просека ЕУ, а стопа депоније је и даље превисока. Малта тек треба да искористи претварање отпада у користан ресурс, а ниске стопе рециклаже у пословне прилике.

Следећи изазов налази се у области заштите природе. Драгоцени природни капитал на малтешким острвима остаје делимично незаштићен, што ризикује неповратну штету. Законодавство ЕУ за заштиту станишта и врста се не поштује у потпуности. Малта треба да одреди и заштити све своје Натура 2000 локације, посебно морске локације. Штавише, лов и хватање птица селица су посебна брига.

На крају, последња област са изазовима на Малти јесте управљање водама Упркос напретку од 2019. године, Малта и даље не успева да примени Директиву ЕУ о третману градских отпадних вода. Главни проблем се односи на испуштање животињског стајњака, што захтева адекватну инфраструктуру за одвођење стајњака.

У следећим областима је забележен одређени напредак у периоду 2019–2022. То су пре свега морске воде: у складу са Оквирном директивом о морској стратегији, сарадња са другим државама чланицама је побољшана како би се осигурао добар еколошки статус морских вода. Одређени напредак је постигнут у процени екосистема и рачуноводственој анализи притисака и стања копнених, слатководних и морских екосистема и њихових услуга. Имплементација INSPIRE Директиве на Малти пружа релевантне просторне информације о животној средини које су неопходне за добро управљање.

Треба поменути и примере добре праксе који нам долазе са Малте. Кључне недавне иницијативе укључују електрификацију јавног и приватног друмског превоза и реформу којом се грађанима Малте даје бесплатан јавни превоз. Да би се ублажиле гужве на путевима, изградња одвојених, безбедних бициклистичких стаза ће подстаћи вожњу бициклом, обезбедити безбеднију употребу е-скутера и подстаћи коришћење грантова за електричне бицикле.

У претходним Извештајима о спровођењу ЕУ политике заштите животне средине, Комисија је идентификовала четири главна изазова за имплементацију политике и закона ЕУ у области животне средине на Малти:

1. да се убрза имплементација захтева ЕУ за управљање отпадом, због изузетно високих стопа депонија и веома ниских стопа рециклаже;
2. да се побољша заштита станишта и врста од интереса за ЕУ ​​кроз пуну имплементацију Натура 2000 инструмената и јачање спровођења Директиве о птицама;
3. побољшање квалитета ваздуха у најурбанизованијим подручјима увођењем системских решења за загушење саобраћаја;
4. решавање недовољног третмана отпадних вода.

Кружна (секундарна) употреба материјала на Малти порасла је са 5,2% из 2016. на 7,9% 2020. године. Ова стопа је и даље испод просека ЕУ од 12,8%. Малта је 2020. године произвела 1,91 евра по килограму материјала, чиме је њена продуктивност била нешто испод просека ЕУ од 2,09 евра по кг. Малта треба даље да ради на претварању отпада у ресурсе чиме би унапредила своју транзицију ка кружнијој економији.

Малта је успоставила секторске стратегије и за грађевинарство и за пластику. За грађевинарство, Малта је усвојила стратегију за грађевински отпад и отпад од рушења, што ће помоћи транзицији ка кружнијој економији и тиме затворити круг животних циклуса производа. За пластику, Малта је израдила Стратегију за пластичне производе за једнократну употребу за период 2021–2030. под називом „Поново размисли о пластици”. Стратегија за пластику садржи 24 мере које имају за циљ смањење потрошње одређених пластичних производа за једнократну употребу и повећање квалитета и количине пластичног отпада који се прикупља за рециклажу. Кампање „Сачувајмо наше плаво море” допуњују стратегију пластике.

Међутим, Малта је предмет поступка за кршење права због лоше интерпретације националних мера  у вези са транспозицијом Директиве ЕУ 2019/904 о смањењу утицаја одређених пластичних производа на животну средину.

Малта је недавно објавила нови план управљања отпадом у земљи (2021–2030), који поставља низ мера са свеобухватним циљем да се управљање отпадом помери на горе у хијерархији отпада, укључујући: (1) превенцију отпада; (2) сакупљање и третман отпада; (3) шеме проширене одговорности произвођача за гуме на крају века трајања, папир без амбалаже и отпадна уља као приоритетне токове; (4) комерцијални отпад.

Иако Малта нема секторску стратегију за текстил, план управљања отпадом бира текстил као један од приоритетних токова отпада за будуће акције за спречавање и минимизирање текстилног отпада. План има за циљ да се то постигне, углавном олакшавањем активности поправке и поновне употребе – планирано је да ускоро буду отворена четири центра за поправку. План за опоравак и отпорност Малте је постављен тако да подржи реформе и инвестиције за побољшање управљања отпадом: (1) побољшањем система прикупљања отпада по регионима; (2) увођење проширене одговорности произвођача на више области; (3) усвајање стратегије за отпад од изградње и рушења и (4) ревизију законодавства о материјалима за паковање како би се омогућило регионално сакупљање амбалажног отпада. Додатни напори су уложени у изградњу административних капацитета за надзорне органе тако што ће малтешка управа за изградњу бити потпуно оперативна.

Национални акциони план за зелене јавне набавке је на снази од 2012. године. Касније је ревидиран 2018. године. Влада Малте је 2021. усвојила други Национални акциони план за зелене јавне набавке за период 2022–2027, који укључује обавезе утврђене за набавку чистих возила као што је наведено у Директиви о чистим возилима. Садржи циљеве за 17 производа и група услуга, од којих је 8 за нове области производа/услуга (нпр. улична расвета и саобраћајна сигнализација; електрична и електронска опрема која се користи у здравственом сектору, транспорт; боје, лакови; рачунари и монитори, пројектовање и управљање путевима, санитарни чворови и писоари). За праћење реализације плана подаци се прикупљају путем зеленог недељног извештаја о јавним набавкама. Ово је сада интегрисано у национални систем електронских набавки како би се омогућило прикупљање података у фази пре објављивања у дигиталном формату. Поред недељног извештаја, Министарство за животну средину, климатске промене и планирање такође, предузима вежбу обезбеђења квалитета која пореди податке прикупљене у сваком недељном извештају о зеленим јавним набавкама министарства након објављивања са тендерима који су објављени на електронском систему јавних набавки.

Производња комуналног отпада на Малти је наставила да расте последњих година и достигла је 697 кг годишње по становнику у 2019. Ова стопа је знатно изнад просека ЕУ (502 кг годишње по становнику). Ефикасно управљање отпадом остаје значајан изазов за Малту. Малта је забележила пораст тежине депонованог отпада по глави становника из године у годину (са 530 кг годишње по становнику у 2017. години на 636 кг годишње по становнику у 2019), док је стопа рециклаже материјала и даље ниска, и заправо се смањила у том периоду (са 74 кг годишње по становнику на 62 кг годишње по становнику). Органски отпад се одвојено сакупља од врата до врата од 2018. године. У 2015. години, као наставак одлуке Суда у Малагроти, Комисија је покренула студију за истраживање ситуације у 27 држава чланица у погледу одлагања необрађеног не опасног комуналног чврстог отпада. За Малту, Комисија је за своју истрагу одабрала депонију Галис где се одлаже неопасан отпад. Студија Комисије не само да открива недостатке третмана на овој локацији, већ, што је још важније, такође наводи да се значајне количине отпада одлажу на депонију без третмана, што је чињеница која је препозната у малтешком плану управљања отпадом. То се дешава зато што у земљи нема довољно капацитета за третман да се сав отпад који се одлаже на депонијама третира. Комисија наставља да истражује овај случај са малтешким властима. У поређењу са просецима ЕУ за стопе рециклирања и одлагања на депонији, Малта је остварила веома ограничен напредак у протеклој деценији. Стопа рециклаже комуналног отпада у 2019. била је 9,9%, исто као и 2018. Ово је знатно испод просека ЕУ од 47,7% (ЕУ 2019) и показује недовољно побољшање у целини. Малта није успела да оствари циљ ЕУ за 2020. да рециклира 50% свог комуналног отпада.

У септембру 2021. године, Малта је усвојила свој национални план управљања отпадом за период 2021–2030. Комисија је проценила овај план управљања отпадом и утврдила да није у потпуности усклађен са чланом 28 став (3) Оквирне директиве о отпаду. Малтешком плану управљања отпадом недостајало је: (1) процена потребе за додатном инфраструктуром за отпад, укључујући процену инвестиција и других финансијских алата, укључујући локалне власти; и (2) процена потребе за затварањем постојећих постројења за отпад.

Малтешка национална стратегија и акциони план за биодиверзитет (2012–2020) представља националну политику која има за циљ да обезбеди стратешко усмерење на националном нивоу за управљање и заштиту биодиверзитета. Малта је домаћин 29 типова станишта и 66 врста обухваћених Директивом о стаништима. Земља такође има популацију од 31 таксона птица наведених у Анексу I Директиве о птицама.

До 2021. године, 13,3% територије Малте било је покривено Натура 2000 локацијама (ЕУ просек 18,5%), од чега посебних заштићених подручја класификованих према Директиви о птицама које покривају 5,1% (ЕУ просек 12,8%), и на основу Директиве о стаништима посебним локацијама очувања која покривају 13% територије Малте (просек у ЕУ 14,2%).

Комисија је 2020. године покренула поступак против Малте због пропуста да се заврши одређивање Натура 2000 локација на острвима. Илегално хватање и убијање заштићених врста остају главни изазови на Малти 2018. године – Суд правде Европске уније пресудио је против дерогације Малте о хватању зеба од Директиве о птицама, након чега је Малта окончала хватање зеба. Међутим, 2020. и 2021. Малта је увела нове праксе хватања зеба у оквиру шеме одступања од истраживања. У новембру 2021. године, Комисија Малта одлучила је да упути Малту Суду правде Европске уније због неправилне примене Директиве о птицама. Комисија је 2020. године покренула још један прекршајни поступак против Малте због њених одступања од Директиве о птицама за пролећни лов на препелице и јесење хватање певача и шљука.

Квалитет ваздуха на Малти је генерално добар са неким изузецима. Најновије доступне годишње процене Европске агенције за животну средину указују на то да је на Малти забележено око 300 превремених смрти сваке године што се може приписати концентрацији финих честица; 20 превремених смрти сваке године које се могу приписати концентрацији озона; и мање од 1 преурањене смрти сваке године која се може приписати концентрацији азот-диоксида. Емисије неколико загађивача ваздуха значајно су смањене последњих година.

Према последњим пројекцијама достављеним у складу са чланом 10 (2) Директиве о смањењу емисија предвиђа се да ће Малта испунити своје обавезе у погледу смањења емисија: (1) за већину загађивача ваздуха обухваћених Директивом за период 2020–2029, и (2) за СО₂, неметанска испарљива органска једињења и ПМ_2,5 за период након 2030. године.

Доминантно коришћење приватних аутомобила као главног превозног средства довела је до тога да су саобраћајне гужве постале главна препрека инвестицијама и квалитету живота на Малти. Последњих година остварен је одређени напредак у решавању проблема квалитета ваздуха и саобраћајних загушења, уз смањење емисија неколико загађивача ваздуха. Ипак, и даље су потребни додатни напори да би се сузбили неки специфични загађивачи, а то је пре свега ПМ₁₀. Инвестиције у оквиру Плана за опоравак и отпорност користе се за промовисање алтернативних видова транспорта, повећање употребе електричних аутомобила и декарбонизацију возног парка јавног превоза.

На основу података објављених 2020. године, 36,8% свих површинских водних тела на Малти је постигло добар еколошки статус (са непознатим еколошким статусом за 52,6% свих површинских водних тела), док само 52,6% има добар хемијски статус. За тела подземних вода, 80,0% њих није постигло добар хемијски статус, а 13,3% је у лошем квантитативном статусу.

Квалитет воде за пиће на Малти није означен као тема која изазива забринутост. Године 2020. 84 малтешке воде за купање (96,6%) биле су одличног квалитета и 3 воде за купање (3,4%) биле су доброг квалитета.

Малта је наишла на потешкоће у испуњавању својих обавеза према Директиви о пречишћавању градских отпадних вода (УВВТД). Малта има 3 агломерације обухваћене овом Директивом, а 2 агломерације још увек имају проблема са усаглашеношћу. У фебруару 2022. Комисија је одлучила да упути Малту Суду правде ЕУ због њеног неуспеха да осигура усклађеност са поменутом директивом у агломерацијама на северу и на југу државе. Кључна забринутост Комисије односи се на испуштање отпада са фарми (животињско ђубриво) у систем градских отпадних вода, што је дугогодишњи проблем на Малти, за који су власти покушавале да пронађу решења. Иако је пронађено решење за острво Гозо да одвојено третира животињски стајњак, главне малтешке агломерације и даље су подложне процедури за кршење права због неуспеха да правилно третирају отпадне воде.

Малта има интегрисани национални енергетски и климатски план за период 2021–2030. Овај план је у складу са дугорочном стратегијом развоја мале количине угљеника Малте (усвојена октобра 2021. године), као и дугорочним планом управљања отпадом из 2020. године. Национални циљ је постизање неутралности угљеника до 2050. године.

Малта издваја скоро 54% ​​свог Плана за опоравак и отпорност (РРП) на климатске циљеве и еколошке циљеве. РРП наводи кључне реформе и инвестиције за унапређење зелене транзиције, укључујући улагања у смањење емисија из саобраћаја електрификацијом и променом модалитета, и у побољшање енергетске ефикасности у јавним зградама, укључујући улагања у обновљиве изворе енергије.

Прва национална стратегија прилагођавања на климатске промене на Малти објављена је 2012. године. Закон о климатским акцијама укључује обавезу периодичног ажурирања (најмање сваке 4 године) националне стратегије прилагођавања климатским променама.

Емисије гасова са ефектом стаклене баште у земљи су се смањиле за 17% између 1990. и 2020. године. Интензитет емисија које долазе из малтешке привреде и емисије по глави становника нижи су од просека ЕУ.

ЕУ наставља да пружа значајну подршку за потребе имплементације политике заштите животне средине. Од структурних и инвестиционих фондова ЕУ, Малта је добила 155 милиона евра за покриће директних инвестиција у животну средину у периоду 2014–2020. Од овог износа, 113,3 милиона евра потрошено је на водопривреду; 22,9 милиона евра за управљање отпадом; 15,7 милиона евра за биодиверзитет и природу и 3,2 милиона евра за ублажавање климатских промена, прилагођавање климатским променама, управљање климатским ризиком. Уз остала средства ЕУ и Европске инвестиционе банке, укупно финансирање ЕУ достигло је око 200 милиона евра у периоду 2014–2020.

Малта би требало да добије преко 316 милиона евра из Плана за опоравак и отпорност  (2021–2026) и 787,2 милиона евра из кохезионих фондова (2021–2027). На Малти постоји јасан помак инвестиционих приоритета ка подршци климатским, енергетским и транспортним политикама. Важно је одржати постојећи ниво финансирања за инвестиције у животну средину (0,56% годишњег БДП-а у периоду 2014–2020) како би се покриле инвестиционе потребе у наредним годинама (преко 0,89% БДП-а), што указује на недостатак финансирања од најмање 0,33%, који се углавном односи на заштиту квалитета ваздуха и воде.