Политика заштите животне средине у пракси – случај Португала

Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић

Португал одликује богат биодиверзитет, како на копну тако и на мору. Спровођење закона из домена европске политике заштите животне средине уз велику финансијску подршку ЕУ допринело је очувању и побољшању стања животне средине у Португалу. Ипак, свеукупна имплементација и спровођење политике заштите животне средине и даље представљају изазов за Португал.

Који су то главни изазови са којима се Португал суочава у области заштите животне средине? Најпре, резултати циркуларне економије и управљања отпадом у Португалу су далеко испод просека Европске уније. Португал је једна од земаља која није испунила циљ ЕУ од 50% рециклирања комуналног отпада за 2020. годину. Постизање циљева ЕУ за рециклажу у будућности (55% 2025. и 60% 2030. године) захтеваће значајне напоре Португала.

Следећи изазов је у области биодиверзитета. Португал треба да прошири своју мрежу Натура 2000 додатним ознакама локација, посебно за морска подручја. Такође, треба да идентификује циљеве очувања и усвоји мере очувања за сва Натура 2000 подручја. Португал треба да обезбеди правилну примену Уредбе ЕУ о инвазивним страним врстама. На крају, потребне су одлучне мере за решавање проблема везаних за квалитет ваздуха изазваних загушеношћу саобраћаја у централним градским областима.

Када је реч о областима у којима је Португал напредовао, треба поменути да је 2020. године усвојио нове законе о управљању отпадом, дизајниране да се настави са смањењем одлагања отпада и повећањем његове рециклаже. Затим, усвојене су различите мере (нпр. за превенцију шумских пожара) за побољшање управљања шумама.

Треба поменути пример најбоље праксе који нам долази из Португала. Ради се о пројекту Flaw4Life о превенцији отпада од воћа и поврћа, за шта је освојио награду LIFE за животну средину 2020. године.

У претходним Извештајима о спровођењу политике заштите животне средине ЕУ у државама чланицама главни проблеми идентификовани за Португал у спровођењу политике и закона ЕУ о животној средини били су:

• побољшање управљања отпадом и развој потенцијала циркуларне економије;
• унапређење ефикасне заштите мреже Натура 2000;
• побољшање управљања водама, укључујући завршетак третмана градских отпадних вода.

Циркуларна (кружна) употреба материјала у Португалу била је 2,4% у 2014. и 2,2% у 2020. у поређењу са просеком ЕУ од 12,8%. Дакле, не само да је Португал знатно испод просека ЕУ, већ је 2020. године његов учинак био лошији него 6 година раније. Са 1,1 евра произведених по килограму материјала потрошених 2020. године, продуктивност ресурса у Португалу је знатно испод просека ЕУ од 2,09 евра по килограму.

У децембру 2017. Португал је усвојио национални Акциони план за кружну економију. Планирано је да буде ревидиран 2020. године, али је рок продужен на 2021. Вреди напоменути да је међу бројним имплементационим акцијама које су уведене у оквиру Акционог плана 2017–2021, Резолуцијом из 2020. године одобрен Програм ефикасности ресурса у јавној управи за период до 2030. године.

Португал тренутно нема секторску стратегију за текстил и пластику. Не постоји посебна стратегија која би циљала на грађевински сектор. Међутим, Португал је активан у овој области кроз „Циркуларни споразум“ из 2021. са грађевинском индустријом. Овај споразум има за циљ да подржи компаније у транзицији  тако што ће им помоћи да уграде више рециклираних материјала у грађевинске радове.

Неки недавни пројекти у Португалу за подршку циркуларне економије у одређеним привредним секторима могу се истаћи као добра пракса, на пример:

– „Водич о добрим праксама и алатима за одрживији туризам“ – најбоље праксе за циркуларну економију у туристичком смештају;

– Одржива градња у туристичким насељима;

-Пластика за једнократну употребу у сектору туризма (2021);

– Пројекат CirCo  који обучава компаније за еко-дизајн (2021/2022).

Португал је усвојио први национални Акциони план за зелене јавне набавке 2008. и ревидирао га 2016. године. Део плана укључивао је идентификацију приоритетних група производа и услуга. Први мониторинг урађен почетком 2021. године открио је да је између 2017. и првог квартала 2020. мање од 20% јавних набавки садржало зелене критеријуме.

Након опадајућег тренда, производња комуналног отпада у Португалу је почела да расте током последње деценије. У 2020. години износила је 513 килограма годишње по становнику. Производња отпада по глави становника је сада нешто изнад просека ЕУ (505 килограма годишње по становнику). Стопа спаљивања отпада у Португалу је стабилна на око 19% од 2015. године, док је депоновање отпада на високих 48% у 2019. (далеко изнад просека ЕУ од око 24%). Ситуација се разликује у зависности од региона, али ефикасно управљање отпадом остаје велики изазов за Португал.

На основу информација доступних Комисији, чини се да значајан број нерегуларних и нестандардних депонија ради у Португалу. Ове локације не испуњавају стандарде ЕУ за одлагање отпада (недостаје им предтретман отпада или не третирају органску фракцију) и представљају озбиљне ризике по здравље људи и животну средину. Студија коју је покренула Комисија да би истражила одлагање необрађеног неопасног чврстог комуналног отпада открила је недостатке у четири од пет посећених депонија. Најмање 59% комуналног отпада се одлаже на депонију без икаквог третмана. Штавише, Португал није успоставио одговарајућу интегрисану мрежу инсталација за управљање отпадом за мешовити комунални отпад. У фебруару 2022. Комисија је стога покренула прекршајни поступак због непоштовања Оквирне директиве о депонијама и отпаду.

Португал је током протекле деценије остварио спор али стабилан напредак у повећању стопе рециклаже и преусмеравању комуналног отпада са депонија. Међутим, стопа рециклаже комуналног отпада у 2019. износила је 29% (од чега је 12% рециклирано, док је 17% компостирано). Ово је знатно испод просека ЕУ од 48% (2019) и не показује побољшање од 2016. Штавише, подаци за 2020. показују стопу рециклирања од само 27%.

Приоритетне акције у овој области:

• Осигурати постојање националног плана управљања отпадом и релевантних регионалних или међуопштинских планова управљања отпадом у складу са ревидираном Оквирном директивом о отпаду.
• Побољшати управљање отпадом и повећати стопе рециклаже како би се испунили циљеви ЕУ и промовисала циркуларна економија побољшањем координације између свих нивоа власти и даљим улагањима.
• Ревидирати захтеве инфраструктуре за третман отпада, узимајући у обзир промене у прикупљању отпада и потребу да се удаљи од третмана мешаног отпада.
• Затворити и санирати неусаглашене депоније као приоритет.

Национална стратегија очувања природе и биодиверзитета 2030. одобрена је 5. априла 2018. године. Она идентификује циљеве за 2030. који се огледају у више од 100 мера, свака са одговарајућим индикаторима, приоритетима, роковима, средствима верификације, алатима и одговорним ентитетима.

Португал има 99 типова станишта и 335 врста обухваћених Директивом о стаништима. Земља такође има 90 врста птица наведених у Анексу I Директиве о птицама. До 2021. године 20,6% копнене површине Португала било је покривено мрежом Натура 2000 (покривеност ЕУ 18,5%), са посебним заштићеним зонама (SPA) које покривају 10% (ЕУ 12,8%) и локацијама од значаја за заједницу (SCI) или посебна подручја очувања (SAC) која покривају 17% португалске територије (ЕУ 14,2%).

Најновија процена мреже Натура 2000 показује да постоје недостаци у означавању неколико врста и типова станишта. Комисија је покренула прекршајни поступак и формално обавештење о овом питању које је послато Португалу у јулу 2019. године. Иако су неке недостатке у међувремену исправили, процена случаја је показала да недостаци и даље постоје. Стога је Комисија одлучила да настави с овим прекршајним поступком и обавестила је Португал о свом образложеном мишљењу у мају 2022. године.

Што се тиче загађења ваздуха, Португал има помешану слику. Док је емисија неколико загађивача ваздуха опала последњих деценија, квалитет ваздуха у Португалу и даље изазива забринутост, углавном у погледу азот-диоксида. Посебно градски превоз погоршава проблеме са квалитетом ваздуха и саобраћајним загушењима у главним градским областима у Португалу, што доводи до здравствених и економских трошкова.

Квалитет ваздуха у Португалу и даље изазива забринутост. Најновије доступне годишње процене Европске агенције за животну средину показују да се око 4900 превремених смрти годишње може приписати концентрацији финих честица, 270 концентрацији озона и 540 концентрацији азот-диоксида.

Емисије кључних загађивача ваздуха су у Португалу значајно смањене током последњих година. Према последњим пројекцијама достављеним у складу са чланом 10(2) Директиве о националним обавезама за смањење емисија, Португал предвиђа да ће испунити обавезе смањења емисија за све загађиваче ваздуха обухваћене Директивом за период од 2020. до 2029. године – и за већину загађивача за 2030. па надаље. Међутим, пројекције не показују постизање обавеза за смањење емисија ПМ2,5 до 2030. године. Најновији подаци показују да је Португал у складу с обавезама о смањењу емисија за NOx, NMVOC, SO₂ и ПМ2,5 и да није у складу с обавезом смањења емисије за NH₃ у 2020. За 2020. годину нису регистрована прекорачења изнад граничних вредности утврђених Директивом о квалитету амбијенталног ваздуха за азот диоксид (NО₂), честице (ПМ10) или фине честице (ПМ2,5). Међутим, за неколико зона квалитета ваздуха нису испуњене циљне вредности концентрације озона.

Европска комисија упутила је Португал Суду правде Европске уније због прекорачења граничних вредности за NО₂. Циљ је да се уведу одговарајуће мере како би се све зоне квалитета ваздуха ускладиле.

Приоритетне акције у овој области:

• Предузети акције ка смањењу емисија из главних извора у контексту Националног програма контроле загађења ваздуха.
• Обезбедити пуну усклађеност са стандардима квалитета ваздуха ЕУ и одржавати трендове смањења емисија загађивача ваздуха, како би се смањили негативни утицаји загађења ваздуха на здравље и економију са циљем достизања вредности смерница СЗО у будућности.

У Португалу 52,6% свих површинских водних тела има добар еколошки статус (са непознатим статусом 4,7%), а само 25,1% има добар хемијски статус (са непознатим 73,6%). Што се тиче подземних вода, 9,3% није постигло добар хемијски статус, а 2,6% је у лошем квантитативном стању.

Квалитет воде за пиће у Португалу није означен као тема која изазива забринутост. Што се тиче Директиве о водама за купање, треба истаћи да је 2020. године од 630 португалских вода за купање 89,2% било одличног квалитета.

Током година, Португал је наишао на потешкоће у примени Директиве о третману градских отпадних водa. Укупна стопа усклађености у Португалу је 92%, што је више од просека ЕУ од 76% у 2018. години. Што се тиче количине градске отпадне воде коју још треба прикупити или пречистити у складу са захтевима Директиве, потребни су даљи напори да се обезбеди сакупљање (0,1%), биолошки третман (6,2%) и биолошки третман уклањањем азота и/или фосфора (14,8%). С друге стране, Португал поново користи само 1,2% пречишћене градске отпадне воде.

Упркос побољшању усклађености током година, за шта је коришћење средстава ЕУ било фундаментално, непотпуна имплементација Директиве довела је до неколико пресуда Суда правде Европске уније против Португала. Неки од ових случајева, укључујући и једно плаћање казне, већ су решени. Међутим, постоје две пресуде Суда правде које нису у потпуности спроведене.

Упркос напретку који је Португал остварио последњих година, и даље постоје изазови у управљању водама, посебно у областима управљања водама и санације водних тела. Потребна су даља улагања у инфраструктуру да би се побољшало управљање водама, као што је сакупљање и третман отпадних вода, смањење цурења у мрежама и опште водоснабдевање, побољшање мониторинга (квалитета и квантитета), као и решења заснована на природи и обнова река. Португал би требало да искористи потенцијал поновне употребе воде. Португал наставља да ради у овом сектору и ускоро ће усвојити трећи циклус или Планове управљања речним сливом у складу са Оквирном директивом о водама. Португал припрема и PENSAARP 2030, нови национални стратешки план за водоснабдевање, управљање отпадним и плувијалним водама.

Предвиђање негативних ефеката климатских промена, као што су поплаве, обална ерозија, суше, топлотни таласи и шумски пожари, остаје један од кључних изазова у Португалу.

Португал има интегрисани Национални енергетски и климатски план за период 2021–2030. Током 2021. адаптиран је први португалски Закон о клими који препознаје климатске ванредне ситуације и консолидује циљеве, принципе и обавезе, у погледу климатских акција, на различитим нивоима управљања, у погледу јавних политика, грађана и приватног сектора.

Укупна емисија гасова стаклене баште у земљи смањена је за 1% између 1990. и 2020. Иако њена привреда има већи интензитет емисије од просека ЕУ, емисије по глави становника су ниже. Према законодавству ЕУ, Португал има за циљ да ограничи повећање емисија гасова стаклене баште у секторима који нису део система за трговину емисијама (зграде, друмски и домаћи поморски транспорт, пољопривреда) и да смањи емисије за 17% до 2030.  у поређењу са нивоом из 2005. године.

Приоритетне акције у овој области:

• Декарбонизација транспортног сектора, посебно друмски саобраћај и даље представља велики удео у потрошњи енергије.
• Повећати коришћење обновљивих извора енергије. Португал има амбициозне планове да повећа улогу обновљивих извора енергије, посебно у сектору грејања и хлађења, и да инвестира у децентрализовану производњу електричне енергије из обновљивих извора. Планира и значајна улагања у водоник. Постоји простор за даљу диверзификацију производње обновљиве енергије. Португал има јединствене услове за развој зелене економије водоника. Повољни услови укључују постојање модерне инфраструктуре природног гаса, веома конкурентне цене производње електричне енергије из обновљивих извора и стратешку географску локацију која олакшава извоз.
• Убрзати реновирање зграда.
• Искористити у потпуности могућности које произилазе из озелењавања привреде.
• Предузети даље мере прилагођавања на ефекте климатских промена.

Подршка финансирања ЕУ значајно је допринела побољшању примене закона и ЕУ политике заштите животне средине у Португалу. Укупно финансирање животне средине достигло је око 1% БДП у периоду 2014–2020. Без обзира на то, Португал се и даље суочава са значајним изазовима и потребама за инвестицијама, за које се процењује да ће износити најмање 1,26% БДП, што указује на потенцијални финансијски јаз од 0,26% БДП у односу на основне вредности. Финансирање ЕУ ће наставити да игра кључну улогу у решавању ових недостатака и затварању инвестиционих јазова.

У периоду 2021–2027. кохезиона политика ЕУ ће подржати дугорочне развојне циљеве у Португалу улагањем 22,75 милијарди евра, укључујући 223,8 милиона евра из Фонда за праведну транзицију који је усмерен на ублажавање социоекономских утицаја зелене транзиције у најугроженијим регионима. Треба напоменути да ће и други фондови ЕУ такође, допринети подршци еколошким пројектима у Португалу: EARDF, EMFAF, LIFE, Horizon Europe.