Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Чешка Република се налази међу лидерима у Централној и Источној Европи у побољшању еколошке инфраструктуре, али и даље има различите резултате у ефикасној примени законодавства и политикe ЕУ у области заштите животне средине.
Који су то главни изазови са којима се ова централноевропска држава суочава у области заштите животне средине? Квалитет ваздуха остаје значајан проблем, као и прекорачења граничних вредности за честице, а азот-диоксид, озон и бензо(а)пирен и даље изазивају здравствене ризике за грађане Чешке. Још један изазов је у вези са ризицима око климатских промена будући да националне мере за ублажавање климатских промена не узимају у обзир биодиверзитет и екосистеме. Поред тога, изазов представља и област рециклаже. Још увек је потребно више напора да би се испунили циљеви за рециклажу отпада постављени за период после 2020. године. Последњи у низу изазова је у вези са „зеленим” опорезивањем с обзиром на чињеницу да је Чешка једна од држава чланица са најнижим еколошким порезима у ЕУ у односу на њен национални БДП.
Главни напредак у области заштите животне средине у Чешкој за период 2019–2022. забележен је у побољшању еколошке инфраструктуре (нпр. национална шема за замену кућних бојлера). Такође, процес одређивања мреже Натура 2000 је скоро завршен и повећан је удео станишта и врста у добром статусу очувања. Такође, Чешка је стално „поправљала” неке од својих рекорда у циркуларној економији, па је тако и циљ рециклирања комуналног отпада од 50% за 2020. испуњен.
Треба поменути и неколико примера добре праксе у Чешкој Републици. На првом месту је интегрисани пројекат LIFE за мрежу Натура 2000 са циљем да ефикасније повеже одговарајуће управљање Натура 2000 локацијама са одговарајућим планирањем.
Ту је затим и пројекат LIFE Tree Check који минимизира ефекат урбаног топлотног острва у европским градовима чинећи планирање зелене инфраструктуре и процесе доношења одлука ефикаснијим и ефективнијим.
Коначно, као пример добре праксе треба поменути и значајан удео „зеленог запошљавања”, озелењавање чешке привреде и увођење обновљивих извора енергије.
У претходним Извештајима о спровођењу ЕУ политике заштите животне средине главни изазови идентификовани за Чешку били су:
- да се појачају напори да се успостави неопходна инфраструктура и услови за кретање ка циркуларној економији;
- да се побољша квалитет ваздуха у критичним регионима земље, посебно у урбаним подручјима и смањити притисак на воде и природне екосистеме;
- да се створе транспарентне и ефикасне процедуре за издавање дозвола уз обезбеђивање усклађености са законодавством ЕУ, посебно о учешћу јавности и приступу правди;
Кружна (секундарна) употреба материјала у Чешкој износила је 7,6% у 2016. и порасла је на 13,4% у 2020. години, изнад просека ЕУ од 12,8%, што показује стабилан пораст употребе секундарног материјала у земљи у последњих неколико година. Са 1,19 евра произведених по килограму материјала који се потроши 2020. године, продуктивност ресурса у Чешкој је остала знатно испод просека ЕУ од 2,09 евра по кг.
Стратешки оквир за прелазак Чешке на циркуларну економију до 2040. године (који се назива и „Циркуларна Чешка 2040.”) усвојила је чешка влада у децембру 2021. Акциони план за имплементацију за 2022–2027. поставио је конкретне циљеве и мере за наредних 6 година.
Циркуларна Чешка 2040. поставља 10 приоритетних области у вези са циркуларном економијом: производи и дизајн; индустрија, сировине, грађевинарство, енергетика; биоекономија и храна; потрошња и потрошачи; управљање отпадом; вода; истраживање, развој и иновације; образовање и знање; економски инструменти; циркуларни градови и инфраструктура.
Специфични циљеви, циљеви и мере за пластику, текстил, грађевински отпад и отпад од рушења постављени су у чешком плану управљања отпадом, затим чешком програму за превенцију отпада, као и у новој стратегији Циркуларна Чешка 2040.
Чешка је 2017. усвојила правила како би држава и локалне самоуправе обезбедиле одговоран приступ јавним набавкама. Према Закону о јавним набавкама, од 1. јануара 2021. године наручиоци морају да се придржавају социјалних, еколошких и иновативних захтева приликом куповине робе и услуга.
Производња комуналног отпада у Чешкој је почела да расте последњих година. Он је порастао на 507 кг/годишње/становнику 2020. године, а сада је нешто изнад просека ЕУ (505 кг/год/становнику). Први Програм превенције отпада је усвојен 2014–2020, а сада је интегрисан у План управљања отпадом 2015–2024.
Претходни Извештај о спровођењу ЕУ политике заштите животне средине за 2019. указао је на неслагања између информационих система за комунални отпад Министарства животне средине и чешког завода за статистику, што је резултирало значајним разликама у скуповима података који се користе у националним и регионалним Плановима за управљање отпадом за пројекције у поређењу са подацима пријављеним Еуростату. Према чешким властима, неслагања између информационих система су скоро елиминисана током извештајног периода и нови Меморандум о сарадњи су потписале обе институције 2021. године.
Одлагање отпада остаје главна опција третмана, знатно изнад просека ЕУ који је износио 23% у 2020, што је главни проблем за Чешку. Штавише, иако се стопа одлагања на депоније благо смањивала у последњој деценији, чини се да се овај тренд преокренуо током последњег извештајног периода јер је депоновање чинило 49,2% у 2020. години. Ово указује на корелацију са све већим количинама укупног отпада који се ствара у Чешкој.
Чешка се бори да испуни циљеве ЕУ о преусмеравању биоразградивог отпада са депонија. Од 2015. године општине су биле у обавези да уведу одвојено сакупљање биљног биоотпада, али само сезонски до 2021. године, када је постало обавезно и за биљна уља и масти. Не постоји обавеза одвојеног прикупљања кухињског животињског отпада. Биоотпад је и даље чинио више од 30% мешовитог комуналног отпада у 2020. години и био је или депонован или спаљен. Истовремено, забрана одлагања рециклажног, повратног и мешовитог комуналног отпада првобитно најављена за 2024. одложена је на 2030. Законом о отпаду из 2021. године.
Штавише, Чешка није правилно пренела у своје национално законодавство обавезу претходног третмана пре одлагања на депонију. Комисија је стога послала званично обавештење Чешкој у априлу 2022. године. Према студији Комисије која истражује одлагање необрађеног комуналног отпада у државама чланицама, одабир различитих фракција отпада и стабилизација органског отпада није обезбеђена ни у једној од пет посећених депонија.
Државе чланице су до 3. јула 2021. морале да ускладе своје националне законе са Директивом о пластици за једнократну употребу. Пошто Чешка није пријавила све мере транспозиције до јануара 2022. године, Комисија је покренула поступак за кршење.
Планови управљања отпадом и Програми за превенцију отпада су инструменти за ефикасну примену законодавства ЕУ о отпаду. Они постављају кључне одредбе и инвестиције како би се осигурала усклађеност са постојећим и новим законским захтевима (нпр. спречавање стварања отпада, одвојено сакупљање за одређени број специфичних токова отпада, рециклажа и циљеви за депоније). Чешка је ревидирала свој национални План за управљање отпадом за период 2015–2024.
Чешка је испунила циљ ЕУ за рециклирање до 2020, међутим и даље су потребни већи напори да би се испунили циљеви рециклирања након 2020. који су наведени у ревидираној Оквирној директиви о отпаду. Иако је Чешка стално напредовала у погледу неких индикатора циркуларне економије, амбициозне мере наведене у Акционом плану ЕУ за циркуларну економију и даље треба да се спроведу. Чешка треба да појача улагања у рециклажу како би испунила циљеве рециклирања за 2025. годину.
Чешка има 60 типова станишта и 173 врсте обухваћене Директивом о стаништима. Она, такође има популацију од 85 таксона птица наведених у Анексу I Директиве о птицама.
До 2021. године, 14,1% националне територије Чешке било је покривено Натура 2000 (просек у ЕУ 18,5%). Посебна заштићена подручја (SPA) класификована према Директиви о птицама покривала су 8,9% (просек у ЕУ 12,8%), а посебна подручја очувања (SCI) одређенa према Директиви о стаништима покривале су 10,1% (просек ЕУ 14,2%) чешке територије.
Иако је процес одређивања мреже Натура 2000 скоро завршен, постизање циљева Стратегије ЕУ о биодиверзитету остаје изазов за Чешку као и за друге државе чланице. Удео станишта и врста у добром статусу очуваности незнатно се повећао између два извештајна периода према Директиви о стаништима (2007–2012 и 2013–2018). Повећао се и удео станишта у лошем конзервационом статусу, док је удео врста у истом статусу смањен. Биодиверзитет Чешке, заједно са сектором шумарства и пољопривреде, изложен је ризицима везаним за климу. Промена коришћења земљишта је један важан притисак који такође утиче на људе који живе у урбанизованим подручјима.
Најновија процена посебних подручја очувања показује да постоји неколико недостатака које се Чешка обавезала да ће решити до 2024. године. Постоји континуирани прекршај Комисије против Чешке у вези са овим недостацима.
Против Чешке је покренут поступак за кршење закона због тога што до 13. јула 2019. није израдила и спровела акциони план или сет акционих планова у складу са чланом 13 Уредбе о инвазивним врстама.
Упркос општем побољшању квалитета ваздуха и континуираном смањењу загађења ваздуха, квалитет ваздуха у Чешкој и даље изазива забринутост. Најновије доступне годишње процене Европске агенције за животну средину указују на око 8500 превремених смрти које се могу приписати концентрацији финих честица, 460 концентрацији озона и 190 концентрацији азот-диоксида.
Емисије кључних загађивача ваздуха су у Чешкој значајно смањене током последњих година. Према последњим пројекцијама достављеним у складу са чланом 10 (2) Директиве о националним обавезама за смањење емисија, Чешка планира да постигне обавезе за смањење емисија за све загађиваче ваздуха обухваћене Директивом за период 2020–2029. и од 2030. надаље. Чешка је поднела свој Национални програм контроле загађења ваздуха 20. децембра 2019. године.
У 2020. години регистрована су прекорачења изнад граничних вредности утврђених Директивом о квалитету амбијенталног ваздуха за честице (ПМ10) у две зоне квалитета ваздуха. Штавише, за неколико зона квалитета ваздуха нису испуњене циљне вредности концентрације озона.
У Извештају за 2019. Комисија је предложила да Чешка предузме, у оквиру свог националног програма контроле загађења ваздуха, акције за смањење емисија из својих главних извора емисије, укључујући, на пример, даље смањење емисија из производње енергије и топлотне енергије коришћењем чврстих горива, или промовисање ефикасног и чистог даљинског грејања и/или фискалних подстицаја. Као што је истакнуто као једна од добрих пракси, Чешка од 2015. године примењује националну шему за замену скоро 100.000 старих и неквалитетних котлова, из 300.000 домаћинстава која користе чврста горива, подржана и средствима ЕУ у 2014–2020. Ова шема је покренута и у циљу будуће забране за котлове који не испуњавају одређене еколошке стандарде. У мају 2022. рок је продужен за две године до септембра 2024. године.
Чешкој је, такође, препоручено да убрза смањење емисија азотних оксида и концентрација азот-диоксида (NО2). Као што је горе наведено, Чешка је постигла одређени напредак у смањењу концентрација неких загађивача. Међутим, и даље су потребни додатни напори да се осигура пуна усклађеност са законодавством ЕУ о квалитету ваздуха.
Упркос напретку оствареном у постизању циљева Оквирне директиве о водама, није сигурно да ли је то довољно за испуњавање обавеза до 2027. године и постизање доброг статуса вода свих водних тела у Чешкој.
Сва површинска водна тела, а то је 19,2%, у Чешкој је постигло добар еколошки статус (статус непознат за 1,7%), а само 68,5% је постигло добар хемијски статус (непознат статус за 0,4%). Што се тиче подземних вода, 73% није успело да постигне добар хемијски статус, а 9,8% је у лошем квантитативном статусу (непознато стање за 21,3%).
Извештај о процени је показао да је Чешка развила снажну методологију за анализу поплава и њиховог потенцијала да се оне поново појаве. Међутим, у извештају су идентификована подручја која би се могла даље развијати, посебно се препоручује да се укључи процена претходних значајних поплава које би, ако се понове, могле проузроковати значајну штету.
Што се тиче Директиве о води за купање, 2020. године од 153 воде за купање у Чешкој 81,7% било одличног квалитета. Детаљне информације о водама за купање у Чешкој доступне су на националном порталу и преко интерактивног прегледача мапа Европске агенције за животну средину.
Чешка је током година наилазила на потешкоће у испуњавању својих обавеза према Директиви о пречишћавању градских отпадних вода. У Чешкој је стопа усклађености 75% што је ниже од просека ЕУ у 2018. години. Упркос побољшањима у усклађености током година, за које је коришћење средстава ЕУ било фундаментално, непотпуна имплементација ове Директиве довела је до отварање поступка против Чешке пред Судом правде ЕУ. Предмет је тренутно у фази образложеног мишљења. Према Европској комисији, 451 чешка агломерација још увек не испуњава своје обавезе у вези са прикупљањем и/или третманом отпадних вода.
Чешка има интегрисани Национални енергетски и климатски план за 2021–2030, у складу са њеном дугорочном стратегијом у овој области. Национални циљ за 2030. годину је смањење емисије гасова стаклене баште за 30% у односу на нивое из 2005. године.
Чешки план за опоравак и отпорност издваја 42% за климатске циљеве и наводи инвестиције и неке реформе како би се омогућио прелазак на одрживију, нискоугљеничну економију.
У септембру 2021. године, чешка влада усвојила је ажурирану Стратегију националног акционог плана за прилагођавање на климатске промене. Он идентификује главне утицаје климатских промена.
Укупне емисије гасова са ефектом стаклене баште у земљи су се смањиле за 43% између 1990. и 2020. и предвиђа се да ће наставити значајно да опадају у годинама које долазе. Ипак, сектор производње енергије, транспорта и грађевинарства у Чешкој остаје веома интензивно угљеничан.
ЕУ наставља да пружа значајну подршку за спровођење политике заштите животне средине. Чешка би требало да добије 7,1 милијарду евра бесповратних средстава у периоду 2021–2026. у свом националном плану за опоравак и отпорност (РРП) и 19,8 милијарди евра из кохезионе политике у периоду 2021–2027. Чешко финансирање инвестиција за животну средину процењено је на 1,1% БДП-а годишње у периоду 2014–2020. Преко две трећине ових инвестиција ослањало се на национално финансирање. Процењује се да ће потребе земље за инвестиције у животну средину у периоду 2021–2027. достићи преко 1,43% њеног БДП-а, што сугерише потенцијални јаз у финансирању животне средине од најмање 0,32% БДП-а. Ово се може решити само континуираном снажном посвећеношћу животној средини, укључујући мобилизацију додатног финансирања за преостале приоритете имплементације политике заштите животне средине у земљи.
Чешка је наставила да унапређује еколошку инфраструктуру. Међутим, мора повећати ниво својих амбиција ако жели да превазиђе преостале изазове и испуни циљеве Европског зеленог договора. Потребно је да Чешка настави са својим успешним пројектима, попут националне шеме замене котлова и побољшања енергетске ефикасности у стамбеним и јавним зградама. Истовремено, треба избегавати улагања у средства за механички и биолошки третман или постројења за претварање отпада у енергију. Коначно, максимизирање употребе економских инструмената како би се осигурало да загађивачи плаћају такође је релевантно за неке секторе животне средине.
Чини се да је управљање животном средином угрожено у процесима доношења одлука о животној средини, као и приступ правди у контексту чешког законодавног оквира о издавању дозвола. Очекује се даља рационализација. Ово не би требало да снизи ниво заштите животне средине, већ да користи флексибилности које омогућава законодавство ЕУ о заштити животне средине.
Остави коментар