Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Током деценија Република Ирска се трансформисала из претежно пољопривредног друштва у друштво које карактерише модерна економија са великим уделом високих технологија. У последње време Ирска има добар квалитет ваздуха и предузела је важне кораке ка кружној економији. Квалитет воде је побољшан, делом захваљујући улагањима Европске уније.
Који су то главни изазови са којима се ова острвска држава суочава у области заштите животне средине? Најпре, ту је изазов у вези са локацијама у оквиру мреже Натура 2000, будући да у Ирској још увек постоји недостатак јасноће у погледу мера очувања локација и значајан јаз у одређивању локација за морска подручја. Такође, ситуација за заштићена шумска подручја је тешка јер више од половине процена показује лош статус заштите у њима.
Један од изазова су и градске отпадне воде. Ирска наставља да плаћа казне за непоштовање законодавства ЕУ о градским отпадним водама, а стопа усклађености са Директивом о третману градских отпадних вода и даље је изразито ниска.
Још један изазов представља проблем приступа правди у питањима животне средине. Постоји и забринутост у вези са трошковима покретања судског поступка за заштиту животне средине који остаје значајна препрека за приступ правди. Поред тога, Ирска је једна од држава чланица са најнижим еколошким порезима у ЕУ у односу на њен национални БДП.
Главни напредак у Ирској забележен је у области кружне економије као и у области смањења загађености ваздуха. У области кружне економије обећавајућа је национална Стратегија кружне економије из 2021. године, заједно са Акционим планом за кружну економију у области отпада из 2020. која прописује преко 200 мера у различитим секторима отпада. Такође, емисије неколико загађивача ваздуха значајно су смањене у протеклом периоду.
Треба поменути и неколико примера добре праксе у Ирској. Први је тај у коме се Ирска обавезала да ће имплементирати зелене јавне набавке на свим тендерима који користе јавна средства до 2023. године. Као други пример треба поменути форум о природном капиталу који пружа низ семинара и радионица за обуку са циљем развоја и примене агенде природног капитала у Ирској. Добра пракса је забележена у области борбе против поплава. Наиме, Ирска је побољшала своје процедуре за прикупљање података о утицају поплава. Климатске промене су узете у обзир у процени ризика од поплава. Основана је прекогранична група за координацију имплементације Директиве о поплавама између Републике Ирске и Северне Ирске.
У претходним Извештајима о спровођењу ЕУ политике заштите животне средине Европска комисија је идентификовала четири главна изазова за имплементацију политике и закона ЕУ у области животне средине у Ирској. То су били следећи изазови:
- завршетак процеса проглашења мреже Натура 2000 за копнене и морске локације,
- даља заштита посебних врста мочвара,
- одржавање значајних инвестиција потребних за пречишћавање воде, с обзиром на хитну потребу улагања у водну инфраструктуру,
- побољшање приступа правди у питањима животне средине.
Ирска кружна (секундарна) употреба материјала износила је 1,7% 2016. а 1,8% 2020. године, у поређењу са просеком ЕУ од 12,8%. Насупрот томе, са 3,13 евра произведених по килограму материјала који се потроши 2020. године, продуктивност ресурса у Ирској је знатно изнад просека ЕУ од 2,09 евра по колиграму. У септембру 2020. године Влада је усвојила Акциони план отпада за кружну економију, који је суштински нови национални план управљања отпадом за период 2020–2025. Документ садржи преко 200 мера у различитим областима отпада, укључујући комунални отпад, заштиту потрошача и ангажовање грађана, пластику и амбалажу, изградњу и рушење, текстил, зелене јавне набавке и спровођење закона о отпаду. Ирска нема посебне секторске стратегије за пластику, грађевинарство или текстил, али су ови сектори циљани у програму кружне економије.
Национални акциони план „Зелени тендери“ (јануар 2012) објавило је Одељење за животну средину које има водећу улогу у „зеленим“ набавкама у ирском јавном сектору. Септембра 2021. године ирска Агенција за животну средину (АЖС) објавила је национални документ са смерницама за јавни сектор. Поред тога, АЖС је објавила свој први извештај о мониторингу зелених јавних набавки у 18 владиних одељења. Ирска се обавезала да ће имплементирати зелене јавне набавке на свим тендерима који укључују јавна средства до 2023. Ову транзицију подржавају бројне смернице у том циљу донете као и посебне обуке.
Производња комуналног отпада по глави становника у Ирској значајно је смањена 2020. године, са 555 кг по глави становника након релативно сталног повећања у периоду 2014–2019. Строго спровођење националног програма кружне економије могло би делимично да објасни овај позитиван исход. Ипак, количина произведеног комуналног отпада по глави становника остаје знатно изнад просека ЕУ од 502 кг.
Ирска је у новембру 2021. објавила климатски акциони план који укључује специфичне циљеве, укључујући смањење кућног отпада, коришћења депонија, пластике и отпада од хране, и поставља циљеве за рециклажу комуналног, пластичног и амбалажног отпада.
Између 2010. и 2020. Ирска је значајно смањила своју стопу коришћења депонија са 53% на 22,5%, иако је присутан тренд раста у последње две године. У међувремену, Ирска се снажно померила ка спаљивању као третману отпада, стопа је порасла са 4% у 2010. години и достигла 46% 2019. године (иако је пала на 32% према привременим подацима за 2020. годину). Стопа рециклаже комуналног отпада у Ирској је порасла последњих деценија, али са 40,5% у 2020. и даље остаје испод просека ЕУ од 48%. Ово показује да Ирска треба да појача улагања у рециклажу како би испунила циљеве рециклирања ЕУ за 2025. годину. Ирски Акциони план за отпад покушава да побољша рециклажу отпада (да се сва амбалажа може поново користити или рециклирати до 2030. године, увођење таксе за поврат отпада како би се подстакла рециклажа, ревизија подршке владе развоју инфраструктуре за рециклажу).
Ирска има 59 типова станишта и 60 врста обухваћених Директивом о стаништима. Земља има укупно 42 таксона птица наведених у Анексу I Директиве о птицама. До 2021. године 13,2% националног копненог подручја Ирске било је покривено мрежом Натура 2000 (просек у ЕУ износи 18,5%), са посебним заштићеним подручјим класификованим према Директиви о птицама које покривају 6,2% (просек у ЕУ 12,8%) и посебним подручјима очувања према Директиви о стаништима која покривају 10,2% територије Ирске (просек у ЕУ 14,2%).
Ирска је постигла напредак у одређивању природних локација у оквиру своје копнене мреже Натура 2000 према Директиви о птицама и стаништима и сада се сматра да су копнене ознаке потпуне. Међутим, још увек постоји недостатак јасноће у вези са мерама очувања. Постоје значајне празнине у знању и означавању у ирској морској мрежи Натура 2000, посебно према Директиви о птицама. Кашњења у финализацији листе локација од значаја за заједницу и одређивање морских подручја посебне заштите према Директиви о птицама представљају посебну забринутост с обзиром на то да ће многа од ових подручја вероватно бити под притиском економског развоја. Ситуација за шумска подручја је забрињавајућа јер више од половине процена показује лош статус очувања.
Последњих година Ирска је постигла значајан напредак израдом националне стратегије за тресетишта и националног плана управљања за посебна подручја очувања. Такође, побољшана је заштита локација са широким мочварама, посебно кроз неколико LIFE пројеката. Међутим, радови на рестаурацији још увек треба да буду завршени на многим оваквим локацијама. Штавише, илегална сеча травњака се и даље одвија а Ирска није постигла никакав напредак у обезбеђивању да се сечом травњака која се врши у посебним подручјима очувања у великим мочварама управља на начин који је компатибилан с очувањем овог станишта.
Квалитет ваздуха у Ирској је генерално добар, уз одређене изузетке. Што се тиче квалитета ваздуха, Ирска је постигла одређени напредак у смањењу емисија. Међутим, емисије амонијака се повећавају од 2011. године; емисије амонијака посебно из пољопривреде представљају значајан проблем. Најновије доступне годишње процене Европске агенције за животну средину указују на око 1300 превремених смрти које се могу приписати концентрацији финих честица, 50 концентрацији озона и 30 концентрацији азот-диоксида.
Емисије неколико загађивача ваздуха значајно су смањене у Ирској последњих година. Према последњим пројекцијама достављеним у складу са чланом 10(2) Директиве о националним обавезама за смањење емисија, Ирска планира да постигне обавезе смањења емисија за СО2, NOx и ПМ2,5 за период 2020–2029. и за већину загађивача од 2030. надаље. Међутим, пројекције не показују да ће обавезе смањења емисија за неметанска испарљива органска једињења NMVOC и HN3 за 2020-2029. или обавеза смањења емисије за NMVOC од 2030. надаље бити достигнуте. Најновији подаци показују да је Ирска 2020. године испунила обавезе смањења емисија за NOx, NMVOC, СО2 и ПМ2,5, али и да није испоштовала обавезу смањења емисије за HN3. Посебно су проблематичне растуће емисије које долазе од говеда, сектор у коме је Ирска доживела значајну експанзију последњих година. Ирска је поднела свој национални програм контроле загађења ваздуха фебруара 2021. а током 2020. године нису регистрована прекорачења изнад граничних вредности постављених Директивом о квалитету амбијенталног ваздуха.
У Ирској је 45,4% свих површинских водних тела постигло добар еколошки статус (са 24,7% је непознат статус), док је само 6,9% постигло добар хемијски статус (91,9% непознат статус). Што се тиче подземних вода, 8,6% није успело да постигне добар хемијски статус, док 0,2% није успело да постигне добар квантитативни статус.
Ирска још увек није решила проблеме са водом за пиће. Нови систем цена воде у земљи захтева праћење како би се осигурало да функционише у пракси. Овлашћења за регулисање захватања воде и хидроморфолошке контроле још увек нису успостављена јер недостаје одговарајући правни оквир. Комисија има отворени поступак кршења против Ирске из 2017. године који је у фази упућивања на Суд правде ЕУ (чл. 258 Уговора о функционисању ЕУ). Ово изазива забринутост због неуспеха Ирске да се придржава вредности за трихалометане у бројним системима који снабдевају пијаћу воду широм целе земље. Паралелно, квалитет воде за купање у Ирској је испод просека. Према Директиви о водама за купање 2020. године, од 148 ирских вода за купање 75% је било одличног квалитета.
Постоји ниска стопа усклађености са Директивом о пречишћавању градских отпадних вода због великог броја неусаглашених агломерација, посебно су потребни даљи напори да се обезбеди биолошки третман додатних 50,5% градских отпадних вода, као и биолошки третман за уклањање азота и/или фосфора са додатних 75,1% градских отпадних вода. Свега 44% градских отпадних вода у Ирској се третира у складу са захтевима ове Директиве. Ово је испод просека ЕУ од 76% колико је забележено 2018. године.
Ирска има интегрисани Национални план за енергију и климу за период 2021–2030. који укључује инвестиције и реформе у складу са својим циљевима. Усвајање првог климатског акционог плана 2019. представљало је искорак у климатској политици; Ирска је 2021. усвојила закон који поставља национални циљ климатске неутралности до 2050. са средњерочним циљем смањења укупних емисија за 51% до 2030. у поређењу са нивоима из 2018. године. Ирско национално законодавство успоставља снажан оквир за климатску политику који укључује састављање петогодишњих буџета за угљеник на нивоу целе привреде и поједначних сектора. Такође, овај оквир поставља обавезу да се годишње ревидира климатски акциони план.
У свом националном плану за опоравак и отпорност (РРП) Ирска предвиђа издвајање од 42% за климатске циљеве и наводи које су то кључне реформе и инвестиције за даљи прелазак на одрживију економију са ниским емисијама угљеника.
Први законски национални оквир за прилагођавање климатским променама објављен је 2018. године. Он поставља националну стратегију за смањење рањивости земље на негативне ефекте климатских промена. Овај законски оквир је развијен у складу са Законом о климатским акцијама и развоју ниске емисије угљеника из 2015. године.
Емисије гасова са ефектом стаклене баште у 2020. години биле су 6% изнад нивоа из 1990. године, а емисије по глави становника су међу највишима у ЕУ, с малим смањењем у односу на 1990. годину.
Финансирање које долази из ЕУ наставља да значајно помаже Ирској у отклањању јаза у имплементацији политике заштите животне средине, а Ирска би требало да добије преко 989 милиона евра из Плана за опоравак и отпорност (РРП) (2021–2026) у виду грантова и 1,19 милијарди евра од кохезионе политике (2021–2027). Процењује се да је укупно финансирање инвестиција за животну средину у Ирској износило 0,3% БДП-а у периоду 2014–2020, и финансирано је углавном из националних извора. Потребе земље за улагања у животну средину у периоду 2021–2027. износе најмање 0,48% БДП-а, што сугерише потенцијални јаз у финансирању животне средине од 0,18% БДП-а.
Приступ правди у питањима животне средине остаје проблем и није постигнут напредак од последњег Извештаја из 2019. године. Комисија је забринута због трошкова покретања судског поступка у вези са животном средином у Ирској који остаје веома значајна препрека приступу правди.
Ирска је од 2019. до 2022. морала да плати казне од преко 13 милиона евра које је изрекао Суд правде Европске уније због неусаглашености са законодавством о процени утицаја на животну средину.
Остави коментар