Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Шпанија има изузетан природни капитал који покрива четири од девет биогеографских региона ЕУ и два од четири морска региона. Примена закона и политике ЕУ о животној средини допринела је очувању и побољшању животне средине у Шпанији, захваљујући и значајној помоћи из фондова ЕУ. Ипак, спровођење политике заштите животне средине представља општи изазов. Координација и сарадња између различитих надлежних јавних управа би се могла ојачати, а одрживи развој даље укључити у друге области политике.
Који су то главни изазови са којима се суочава Шпанија у области заштите животне средине? Побољшање управљања водама, укључујући завршетак третмана градских отпадних вода, и даље представља велики изазов за животну средину. Ово се углавном односи на области управљања водама, санације водних тела и ефикасности воде. Даље, Шпанија плаћа казне због непоштовања Директиве о третману градских отпадних вода. Коначно, Шпанија треба да ради на побољшању управљања отпадом и развоју потенцијала циркуларне економије. Шпанија је пропустила циљ ЕУ за рециклажу комуналног отпада од 50% за 2020. Постизање циљева ЕУ за рециклажу за текућу деценију, укључујући 55% комуналног отпада до 2025. године, захтеваће значајне напоре.
Када је реч о областима у којима је Шпанија напредовала, треба поменути Национални план о отпадним водама, санитацији, ефикасности воде, штедњи и поновној употреби (ДСЕАР план), алат за управљање водама који је усвојен у јулу 2021. године. Такође, Шпанија је усвојила и националну Стратегију о циркуларној економији у јуну 2020. године. Нови Закон о отпаду и контаминираном земљишту за кружну економију усвојен је у марту 2022. године, укључујући нове порезе у сектору отпада. У јулу 2021. године усвојена је национална Стратегија за зелену инфраструктуру, повезаност и еколошку обнову.
Не смемо заборавити ни примере најбоље праксе који нам долази из Шпаније – ту је најпре Фондација за биодиверзитет која има за циљ заштиту природног наслеђа и подршку ефикасном управљању кроз широк спектар пројеката очувања и сарадњу са више заинтересованих страна. Затим треба поменути и Национални центар за образовање о животној средини који спроводи програме и активности за подизање свести и промоцију еколошког образовања. Такође, основан је Комитет експерата у оквиру Националног плана опоравка и отпорности у циљу проучавања реформе шпанског пореског система и побољшања еколошког опорезивања.
У претходним Извештајима о спровођењу политике заштите животне средине ЕУ у државама чланицама, главни изазови идентификовани за Шпанију били су:
- Унапређење управљања отпадом и развој потенцијала циркуларне економије;
- Побољшање управљања водама, укључујући завршетак третмана градских отпадних вода;
- Повећање еколошког опорезивања, као и смањење субвенција штетних по животну средину.
Циркуларна (секундарна) употреба материјала у Шпанији била је 7,7% у 2014. и 11,2% у 2020. у поређењу са просеком у ЕУ од 12,8%. Стога, иако је Шпанија забележила напредак између 2014. и 2020. године, вредност је и даље испод просека ЕУ. Са 2,76 евра произведених по килограму материјала потрошене 2020. године, продуктивност ресурса у Шпанији је знатно изнад просека ЕУ од 2,09 евра по килограму. Овај позитиван учинак се огледа у укупном повећању продуктивности ресурса Шпаније током последње деценије.
Након неколико година припрема, Шпанија је у јуну 2020. усвојила свеобухватну Стратегију циркуларне економије под називом España Circular 2030. Ова национална стратегија поставља дугорочну визију, која ће се остварити кроз узастопне трогодишње акционе планове за завршетак транзиције до 2030. године. Она успоставља смернице и низ квантитативних циљева. Стратегија идентификује шест приоритетних сектора, као и активности за решавање изазова повећања „кружности“ у Шпанији. Такође идентификује кључне јавне политике за кретање ка кружној економији и поставља оквир индикатора у складу са стандардима ЕУ. Влада је већ усвојила први Акциони план у мају 2021. године, фокусирајући се на спровођење акција у периоду 2021–2023.
Шпанија нема посебну секторску стратегију за пластику. Међутим, неке мере укључене у Стратегију циркуларне економије су усмерене на пластику као приоритетни сектор, укључујући рад на развоју ад хок секторског акционог плана. Слично томе, Шпанија није усвојила секторске стратегије у сектору текстила и грађевинарства. Међутим, Стратегија циркуларне економије укључује иницијативе усмерене на ове секторе. Шпански региони су такође били веома активни у унапређењу политике циркуларне економије. Регионалне стратегије о кружној економији играју кључну улогу у подршци кружној транзицији на терену. Цивилно друштво и пословна заједница играју важну улогу у помагању у обликовању зелене транзиције у Шпанији.
Количина произведеног комуналног отпада се у Шпанији у последњој деценији свеукупно смањила. Уз благи пораст у последњих неколико година, просечна количина у Шпанији у 2019. години (472 килограма годишње по становнику) остаје испод просека ЕУ (502 килограма годишње по становнику).
У 2019. години, више од половине овог отпада је и даље депоновано (51%), што је више него двоструко више од просека ЕУ (23%). Спаљивање је незнатно порасло од 2014. и износи 11% (и даље испод просека ЕУ од око 26%). Рециклирање материјала износи 20% (у поређењу са просеком ЕУ од 31%), док је са благим повећањем компостирано 18% отпада (упоредиво са просеком ЕУ од 18%).
У Шпанији је и даље распрострањено нелегално или подстандардно одлагање отпада. Европска комисија пажљиво прати ситуацију кроз неколико прекршајних поступака. Штавише, студија коју је покренула Комисија ради испитивања одлагања необрађеног неопасног комуналног чврстог отпада идентификовала је неке могуће недостатке. Службе Комисије су отвориле истраге како би процениле да ли су места за одлагање отпада у Шпанији у складу са стандардима одлагања (нпр. обавеза одговарајућег третмана и уклањања органске фракције пре одлагања).
Шпанија је у протеклој деценији постигла одређени напредак у повећању стопе рециклаже. Међутим, стопа рециклаже комуналног отпада у 2019. години износила је 38% (од чега је 20% рециклирано, док је 18% компостирано). Ово је знатно испод просека ЕУ од 48% (ЕУ 2019) и показује ограничено побољшање од 2016. године. Штавише, привремени подаци за 2020. показују стопу рециклирања од око 36%.
Количина депонованог отпада, која је и даље значајна, спречава бржи напредак ка кружној економији. Стога су потребни значајни напори да се повећа превенција, минимизација, сортирање, поновна употреба и рециклажа отпада, чиме се отпад преусмерава са депонија или спалионица и да се модернизују постројења за рециклажу и третман отпада. Препреке за инвестирање у овај сектор укључују ниске накнаде за одлагање депонија и недостатак координације између различитих административних нивоа. Постоје значајне разлике међу регионима и инфраструктура за отпад широм земље. Стога је јасно да су потребни даљи напори да се побољша управљање отпадом.
Шпанска влада је у септембру 2011. године одобрила Стратешки план за природно наслеђе и биодиверзитет, за период 2011–2017. Он поставља опште циљеве, затим циљеве и активности за очување и одрживо коришћење биодиверзитета и природног наслеђа у Шпанији и представља главни развој за Закон о природном наслеђу и биодиверзитету.
Шпанија је недавно усвојила друге важне стратегије и планове у области биодиверзитета, од којих је већина посвећена реформама у оквиру Плана опоравка и отпорности (РРП) за Шпанију. Ово је случај Националне стратегије за зелену инфраструктуру, повезаност и еколошку обнову одобрене у јулу 2021. године.
Шпанија се може похвалити веома богатим биодиверзитетом. Покрива четири од девет биогеографских региона дефинисаних за имплементацију Директиве о стаништима: алпски, атлантски, медитерански и макаронезијски, и три од пет морских региона: атлантски, медитерански и макаронезијски. Шпанија има 117 типова станишта и 426 врста обухваћених Директивом о стаништима. Земља е има популацију од 165 таксона птица наведених у Анексу I Директиве о птицама.
У 2021. години 27,3% националног копненог подручја Шпаније било је покривено мрежом Натура 2000 (покривеност ЕУ 18,5%), са посебним заштићеним зонама (SPA) које покривају 20,2% (ЕУ 12,8%) и локацијама од значаја за заједницу (SCI) које покривају 23,4% територије Шпаније (ЕУ 14,2%).
Најновија процена SCI дела мреже Натура 2000 показује да је постигнут значајан напредак у комплетирању мреже у Шпанији; посебно, предложена је значајна површина нових морских SCI локација за укључивање у ажурирану листу. Међутим, још увек постоје неки недостаци у одређивању локација, углавном за нека морска станишта и врсте, па Шпанија још увек треба да заврши своју Натура 2000 мрежу, посебно морску мрежу.
Квалитет ваздуха у Шпанији и даље изазива забринутост. Најновије доступне годишње процене Европске агенције за животну средину указују на око 23,300 превремених смрти годишње које се могу приписати концентрацијама финих честица, 1,820 концентрацији азот-диоксида. Лични аутомобилски превоз погоршава сезонске проблеме са квалитетом ваздуха и саобраћајним загушењима у главним градским областима у Шпанији, што доводи до здравствених и економских трошкова. Шпанске власти предузимају даље мере за решавање овог питања које се морају ригорозно применити.
Емисије кључних загађивача ваздуха су значајно смањене у Шпанији током последњих година. Према последњим пројекцијама достављеним у складу са чланом 10(2) Националне директиве о смањењу емисија, Шпанија планира да постигне обавезе смањења емисија за све загађиваче ваздуха обухваћене Директивом за период од 2020. до 2029. године и за већину загађивача за 2030. па надаље. Међутим, пројекције не показују достизање обавеза смањења емисија за NMVOC од 2030. године. Последњи подаци показују да је Шпанија у складу са обавезама о смањењу емисија за NOx, NMVOC, SO2 и ПМ2,5 и да није у складу са обавезом смањења емисије за NH3 у 2020. години.
Шпанија је поднела свој Национални програм контроле загађења ваздуха 31. јануара 2020. године. За 2020. годину регистрована су прекорачења изнад граничних вредности утврђених Директивом о квалитету амбијенталног ваздуха за азот диоксид (NО2) у једној зони квалитета ваздуха а у једној зони за честице (ПМ10). Штавише, за неколико зона квалитета ваздуха нису испуњене циљне вредности концентрације озона. Европска комисија упутила је Шпанију на Суд правде Европске уније због прекорачења граничних вредности NО2.
Што се тиче управљања водама, Шпанија је одобрила План DSEAR о отпадним водама, канализацији, ефикасности воде, уштеди и поновној употреби, и близу је усвајања планова управљања речним сливом трећег циклуса у складу са Оквирном директивом о водама. Остварен је напредак у погледу отпадних вода, иако многе агломерације још увек нису у складу са Директивом о пречишћавању градских отпадних вода, а Шпанија још увек плаћа велике казне након пресуде Суда правде ЕУ из јула 2018. (плаћено је око 72 милиона евра).
У Шпанији 55,6% свих површинских водних тела има добар еколошки статус (са непознатим статусом 2,1%), а 87,5% има добар хемијски статус (са непознатим 6,1%). Што се тиче подземних вода, 35,0% није постигло добар хемијски статус, а 24,3% је у лошем квантитативном стању.
Као добру праксу вреди поменути пројекат LIFE ALNUS TAEJO, о очувању и рестаурацији приоритетног станишта медитеранских шума у западном басену међународне реке Тахо (Тежо). Овај пројекат, који је подељен са Португалом, има за циљ да заштити и обнови реке и речне обале у којима доминирају резидуалне алувијалне шуме (приоритетни тип станишта према Директиви о стаништима). Циљ пројекта је обнављање алувијалних шума на 432 хектара, дуж 216 км реке, и обнављање речних обала и омогућавање природне регенерације река ради промовисања еколошке повезаности. Активности пројекта помоћи ће опоравку земљишта на еродираним речним коридорима, побољшати речне токове уклањањем нелегалних баријера и побољшати квалитет воде. Још један изванредан LIFE пројекат је LIFE REMAR који ће у региону Каталоније демонстрирати одрживост пуњења издана пречишћеном водом помоћу технологије управљаног пуњења издана. Ово ће укључивати коришћење два инфилтрациона базена која се налазе поред секундарног излаза за отпадне воде, са реактивном баријером постављеном на дну сваког базена за уклањање загађивача. Циљ је уклањање загађивача који изазивају забринутост, патогена и микропластике, и смањење гена отпорности на антибиотике из пречишћене отпадне воде.
Квалитет воде за пиће у Шпанији није означен као тема која изазива забринутост. Што се тиче Директиве о водама за купање, треба истаћи да је 2020. године од 2239 шпанских вода за купање 88,5% било одличног квалитета.
Шпанија је током година наишла на потешкоће у примени Директиве о третману градских отпадних вода. Према последњим доступним подацима, укупна стопа усклађености у Шпанији је 84%, што је више од просека ЕУ од 76% у 2018. години. Што се тиче количине градске отпадне воде коју још треба прикупити или пречистити у складу са захтевима Директиве, потребни су даљи напори да се обезбеди сакупљање (0,4%), биолошки третман (9,5%) и биолошки третман уклањањем азота и/или фосфора (16,1%).
Шпанија је главни актер у ЕУ у области поновне употребе отпадних вода, иако је фокусирана углавном на неке шпанске регионе и постоји простор и потреба за побољшањем. Упркос побољшању усклађености током година, за шта је коришћење средстава ЕУ било фундаментално, непотпуна имплементација ове Директиве довела је до неколико пресуда Суда правде Европске уније против Шпаније.
Треба напоменути да су рокови према Директиви одавно истекли. Комисија тренутно води пет различитих поступака против Шпаније. Суд правде Европске уније донео је пресуду 25. јула 2018. године, уводећи по први пут новчане санкције Шпанији у сектору животне средине. За агломерације које крше Директиву Шпанија мора да заврши пројекте што је пре могуће. Треба напоменути да, упркос напретку постигнутом последњих година, око 500 шпанских агломерација не испуњава све захтеве Директиве.
Шпанија има интегрисани Национални енергетски и климатски план за период 2021–2030, који се заснива на дугорочним енергетским и климатским плановима и у складу је са дугорочном Стратегијом декарбонизације до 2050. године. Шпански Закон о клими утврђује национални климатски циљ за смањење емисија гасова стаклене баште за 23% до 2030. у поређењу са нивоима из 1990. године и постизање неутралности угљеника до 2050. године. Шпанија је поставила амбициозан национални допринос циљу ЕУ за обновљиве изворе енергије до 2030. године. За Шпанију су обновљиви извори енергије, посебно ветар и соларна енергија, кључни за допринос декарбонизацији. Између 1990. и 2020. године, емисије гасова стаклене баште у Шпанији су смањене за 6%.
Циљ Шпаније према законодавству ЕУ је да смањи емисије које нису обухваћене системом ЕУ за трговину емисијама (као што су зграде, друмски транспорт, пољопривреда) за 10% до 2020. и 26% до 2030. године, у поређењу са 2005. године.
Приоритетне акције у овој области:
- Промовисати одрживи транспорт.
- Коришћење обновљивих извора енергије, посебно ветра и сунца.
- Осигурати одрживо коришћење биомасе.
- Подршка реновирању зграда и развоју обновљивих извора енергије, посебно у области грејања и хлађења.
По питању еколошког опорезивања може се уочити одређени напредак. У оквиру реформи у оквиру Плана опоравка и отпорности (РРП), уведене су нове таксе на пластичну амбалажу за вишекратну употребу и управљање отпадом (депоније, спаљивање), а у току је и пореска реформа на флуорисане гасове. РРП такође предвиђа усвајање даљих мера о зеленом опорезивању, ако се то договори у контексту шире пореске реформе.
Предвиђање и управљање негативним ефектима климатских промена, као што су поплаве, ерозија обале и земљишта, дезертификација, суше, топлотни таласи и шумски пожари, остаје кључни изазов у Шпанији, која је једна од најтеже погођених земаља у ЕУ.
У Шпанији треба ојачати спровођење политике заштите животне средине. Такође постоји простор за унапређење координације и сарадње између надлежних органа у области животне средине. Штавише, одрживи развој би се могао даље укључити у друге области политике.
Подршка финансирања ЕУ значајно је допринела побољшању примене закона и политике ЕУ о животној средини у Шпанији. Укупно финансирање животне средине (ЕУ плус национално) достигло је око 0,5% БДП у периоду 2014–2020. Без обзира на то, Шпанија се и даље суочава са значајним изазовима и инвестиционим потребама, за које се процењује да ће у наредним годинама износити најмање 0,83% БДП, што сигнализира потенцијални финансијски јаз од преко 0,35% БДП у поређењу са основним нивоима финансирања. Финансирање ЕУ ће наставити да игра кључну улогу у решавању ових недостатака и затварању инвестиционих јазова.
У периоду 2021–2027. кохезиона политика ЕУ ће подржати дугорочне развојне циљеве у Шпанији улагањем 36,26 милијарди евра, укључујући 868,7 милиона евра из новог Фонда за праведну транзицију усмереног на ублажавање социоекономских утицаја зелене транзиције у најугроженијим регионима. Други фондови ЕУ ће такође допринети подршци еколошким пројектима у Шпанији, као што су : EARDF, EMFAF, LIFE, Horizon Europe.
Остави коментар