Аутор: Лазар Слепчев, политички аналитичар
Адам Смит рођен је 5. јуна 1723. године у шкотском градићу Киркалдију. Отац му је био адвокат, међутим, Смит није имао срећу да га упамти, јер је умро свега неколико месеци после његовог рођења. Основну школу завршава у родном граду. Хроничари тврде да се током школовања Смит одликовао изузетном марљивошћу, невероватном радном етиком и добрим памћењем. Посебно је био добар у математици и класичним језицима. Колеџ је завршио у Глазгову, где је међу професорима било распрострањено веровање у политичке и верске слободе. У Глазгову стиче и прва знања из области економије. После колеџа у Глазгову, наставља студије на Оксфорду, где проучава грчке и римске класичне писце, али и италијанско песништво и француску књижевност. Био је, дакле, енциклопедијски образован човек тог доба.
Иако је у историји познат као оснивач економије као посебне науке, мало је познато да је Смит једнако био добар и као морални и као правни филозоф, али и као врхунски теоретичар књижевности. Са 27 година почео је да држи предавања, у почетку о енглеској књижевности, а потом и из области економије, где заступа начела слободне трговине. Након 13 година бива изабран за професора моралне филозофије у Единбургу, тада престоници шкотског просветитељства. У том периоду пише и своје филозофско дело Теорија моралних осећања. У 45. години (1776) Смит пише своје животно дело Истраживања природе и узрока богатства народа, које је касније постало светски славно под скраћеним насловом Богатство народа. Богатство народа представља револуционарно дело које је својим тумачењима отворило пут модерном схватању производње и економије. До краја живота Смит је живео у Единбургу. Био је члан Краљевског друштва (тј. Британске академије наука) и дружио се и дописивао са тада највећим умовима у Енглеској, Француској и Немачкој.
Биографски подаци о њему казују да је целог живота био лошег и крхког здравља. Такође, словио је за веома лошег говорника, међутим, био је врло оштроуман, добар стилиста, карактеран и веома добродушан. Адам Смит умире 31. јула 1790. године као релативно сиромашан професор. Иако често оптуживан као заговорник екстремног самољубља, тек кад је умро са скромном оставштином, сазнало се да је целог живота тајно давао огромне суме у добротворне сврхе.
Основни циљ Смитових истраживања био је да покаже да оно што ми данас зовемо системом слободног тржишта, а што је он звао системом „очигледне и једноставне природне слободе“, настаје спонтано и да није последица било каквог свесног и унапред разрађеног политичког плана, него је ненамераван резултат природне склоности појединца ка „трговању, погађању и размењивању“. Управо тај и такав систем води постепеном увећању националног богатства. Најбољи начин за достизање благостања и величине нације јесте очување природног поретка ствари, без уплитања државе и политичара, допуштајући сваком човеку да све док поштује правила правде, остварује сопствени интерес како сам изабере. Само на тај начин, ако остварује сопствени интерес, сваки појединац ће своју радиност и капитал доводити у конкуренцију са другима и тако доприносити општој добробити друштва.
Међутим, како не би дошло до свеопштег расула у друштву, јер су себични интереси појединаца често у сукобу, постоје нека правила понашања која то спречавају. Тако, ако се поштује туђи живот, имовина других појединаца и ако се поштују уговори на основу којих људи међусобно размењују добра која производе, обезбеђен је основни механизам добровољног усклађивања ових различитих интереса – тржиште. Из тог разлога, нема потребе да се било ко са стране меша у тржишне размене појединаца и говори им шта ће да производе, у којим количинама и по којим ценама. Следећи свој интерес, људи ће сами знати шта се може продати и то ће производити, те им не треба држава да би усклађивала њихова понашања на тржишту, осим да пази да неко не наруши нечији живот, имовину и да прекрши уговор. Но, да бисмо на целовит начин разумели Смитову економску теорију, морамо се осврнути и на његову социјалну филозофију.
Смитова социјална филозофија као јединство морала , права и економије
Смитову економску теорију, у ствари, можемо посматрати и као део његове опште социјалне теорије, у којој се морални, социјални и економски систем описује као природни процес који садржи механизме који сами воде унутрашњој равнотежи, тако да склад у економији и социјалним односима није производ разума, нити плана, већ аутоматских унутрашњих подстицаја. Евентуални несклад у овим саморегулишућим порецима морала и економије Смит приписује погубном деловању спољне интервенције.
Као покретаче човека у његовим, како моралним и социјалним, тако и у економским односима, Смит наводи: сујету, самољубље, потребу за признавањем и уважавањем од стране других, а све са циљем да се оствари неки (лични) интерес. На овај начин се небројени интереси појединаца као неком „невидљивом руком“ усклађују међусобно. Зато самољубље и вођење рачуна о сопственом интересу, за Смита, не само да нису мана и морално зло, већ заслужују моралну похвалу јер унапређују интересе друштва у целини. Смит сматра да, идући за сопственим сврхама, људи нису свесни да учествују у једном ширем систему чији механизми доводе у везу њихово тренутно инстинктивно понашање са непредвидивим користима за њих, за друге и за поредак, стабилност и просперитет друштва у целини.
Улога државе у економији
Како се већ из свега претходног да закључити, Смит је припадао оној групи либералних аутора који су принцип људске индивидуалности подизали на највиши пиједестал. За разлику од оних који су слободу појединца промишљали кроз призму филозофије политике, Смит је управо тај индивидуализам на један радикалан начин инкорпорирао у економску теорију. Отуда ни држава, према Смиту, није имала много тога да тражи у економским односима. Према Смиту, основна функција државе састоји се у томе да осигура услове економске слободе, односно, гарантује владавину правила. Смит сматра да су једине смислене области у којима би држава требало да учествује дељење правде, одбрана и јавни радови. Међутим, чак и у области јавних радова, Смит не види државу као директног предузимача већ више као посредника између приватних интереса. Он је, дакле, био један од првих заговорника концепта „минималне државе“.
Дакле, Смит је својом револуционарном теоријом одредио минималне захтеве за функционисање тржишта: спречавање насиља и преваре, заштиту својине, поштовање уговора и признање једнаких права свих поседника да производе у количинама и по ценама које одаберу. Смитов утицај на касније либералне мислиоце био је немерљив. Међутим, државе су временом све више почеле да се мешају у привредно-економске токове. Нарастањем концепта тзв. „државе благостања“ у 20. веку и све већим гушењем слободног тржишта и корективном улогом државе, можда се поново јавља потреба за реафирмацијом класичних либералних идеја, међу којима Смитове заузимају једно од водећих места.
Остави коментар