Потреси у Ријаду

Потреси у Ријаду

Аутор: Немања Старовић

Од краја октобра до данас, власти Саудијске Арабије привеле су око пет стотина људи у склопу борбе против корупције највишег нивоа, међу којима више чланова краљевске породице, министара и власника крупног капитала. Акцијом руководи млади престолонаследник Мухамед бин Салман, који је овим путем елиминисао велики број својих ривала и приграбио количину власти коју у својим рукама није држао нико још од смрти његовог деде, оснивача савремене Саудијске Арабије, Абдулазиза ибн Сауда.
Овим се наставља низ потреса који већ месецима погађају како пустињску краљевину, тако и њено непосредно окружење, а који су започели још уплитањем Саудијске Арабије у Јеменски грађански рат пре скоро три године. Иако се сукобу у Јемену не види крај, Ријад је јуна ове године отворио и оштар дипломатски спор са суседним Катаром, а недавна оставка либанског премијера Саада Харирија, коју је саопштио управо током посете Саудијској Арабији (касније ју је повукао), по многима представља покушај дестабилизације ове медитеранске државе за рачун званичног Ријада.
И док се очекује његово званично проглашење за краља, до којег би могло доћи у наредним месецима, престолонаследник Мухамед најављује амбициозне инфраструктурне пројекте попут изградње потпуно новог града на обалама Црвеног мора, али и напуштање ригидног салафизма, те повратак умеренијим формама исламског учења. Чини се да планови младог принца уживају пуну подршку Беле куће, али остаје отворено питање хоће ли поражени чланови краљевске узвратити ударац, док се реакција великих ривала из Техерана свакако мора очекивати.
Но, шта се заправо крије иза ератичних потеза младог престолонаследника? Пре свега, мора се имати у виду то да дешавања које се пред нашим очима одвијају унутар Саудисјке Арабије представљају далеко дубље и далекосежније промене, него што би то била проста транзиција персоналне власти. Наиме, још од времена власти Абдулазиза ибн Сауда, власт у пустињској краљевини је заснована на два најважнија стуба. Први стуб представља чврста веза владара и владарске куће са салафистичком религијском елитом, док други чини широки консензус унутар веома бројне породице Сауд. Насупрот принципу примогенитуре који нам је је добро познат и по коме преминулог владара наслеђује његов најстарији син или најстарије дете, у Саудијској Арабији је након смрти Ибн Сауда успостављен систем ко коме је краљ биран из реда његових синова, при чему за наследника престола није могао именовати сопственог сина, већ искључиво брата или синовца, а све најважније функције у држави су дељене између осталих чланова владарске фамилије.
Промене које се у Саудијској Арабији одвијају последњих месеци дрмају оба горе наведена темеља. Прво, именовањем свог сина Мухамеда за наследника престола, краљ Салман је прекршио принцип успостављен још 1953. г. и власт практично учинио наследном. Са друге стране, наступи престолонаследника у којима најављује повратак умеренијим формама исламског учења прете да угрозе чврсту спрегу владарске куће и салафистичке религијске елите. Притом, морамо имати у виду то да салафизам/вехабизам представља званичан вид исповедања ислама у пустињској краљевини, али да тој школи ислама не припада више од једне четвртине становника и то превасходно у централној провинцији Наџд око главног града Ријада. Уз 15-ак процената шиита, већина становника Саудијске Арабије припада конвенционалним видовима сунитског ислама. Придодамо ли томе још и то да је већином младом становништво богате краљевине свакако изложено токовима глобализације, па у одређеној мери и вестернизације, јасно је да престолонаследник Мухамед има намеру да популистичким приступом темељ свог легитимитета измести из области консензуса породичне олигархије ка подршци широких народних слојева. Но, оно што овај план чини неизвесним јесте непостојање изграђених механизама којим јавно мњење може да утиче на политичке токове у Саудијској Арабији, па стога ови потези престолонаследника ипак представљају искорак у непознато.
Привођење више стотина људи у склопу борбе против корупције, којом на челу ад-хок формиране комисије руководи сам престолонаследник, несумњиво представља важан корак у процесу консолидације његове личне власти. Елиминацијом потенцијалних ривала из реда владарске породице, Мухамед бин Салман је овладао свим трима гранама оружаних снага Саудијске Арабије (војска, полиција, национална гарда), административним апаратом, медијима и главним финансијским токовима, тако да будућа абдикација његовог оца и именовање за краља остају само формалност.
Но, једна од најважнијих димензија текуће „чистке“ је новчана. Међу приведенима, који су испрва држани у холу луксузног хотела Риц у Ријаду су неки од најбогатијих људи краљевине, пупут принца Алавида бин Талала, званично најбогатијег човека у држави. Имајући у виду то да корупција у неком виду представља уобичајени начин пословања у Саудијској Арабији, јасно је да ова привођења за циљ имају нешто друго, а не успостављање законитости у раду највећих компанија. Ради се, наиме, о одређеној врсти изнуде којој су изложени приведени и пред које је по наводима блискоисточних медија стављен избор да око 70% своје имовине ставе на располагање властима, у замену за своју слободу. Велика већина је наравно склона да се повинује таквом диктату, а процена је да ће престолонаследник овим путем брзо прикупити око 100 милијарди долара.
Иако Саудијска Арабија по општем мишљењу не представља државу којој недостаје новца, ствари ипак стоје нешто другачије. Упркос најнижим производним ценама на планети, ниске цене нафте на светском тржишту су се негативно одразиле на буџет пустињске краљевине, а промене у глобалној економији и све мањи увоз нафте од стране САД приморали су Ријад да интензивно размишља о времену „после нафте“, попут својих суседа у Уједињеним Арапским Емиратима. Стога не представљају изненађење амбициозни планови Мухамеда бин Салмана о развоју високих технологија, унапређењу туристичке понуде и изградњи потпуно новог града на обалама Црвеног мора, за шта би трошкови могли износити и 500 милијарди долара. Такозвани обрачун са корупцијом представља један од начина за прикупљање средстава за реализацију великих пројеката, док је други веома издашан извор пронађен у планираној продаји 5% удела у државној нафтној компанији Арамко, која је планирана за 2018. годину. О коликом се потенцијалном послу ради, најбоље говоре грубе процене вредности компаније Арамко (прецизне не постоје, будући да деонице до сада нису листане на светским бетзама) по којима њена вредност износи негде између 2.000 и 10.000 милијарди долара. Пратећи ту рачуницу, јасно је да ће се продајом 5% удела у компанији добити 100-500 милијарди.
Овако крупне промене не би биле могуће без снажне међународне подршке, коју је Мухамед бин Салман добио у Вашингтону. То што је прва посета новог америчког председника Доналда Трампа уприличена управо Ријаду маја ове године, свакако је плод интензивних веза које је Мухамед бин Салман путем пријатеља из Уједињених Арапских Емирата успоставио са Трамповим зетом Џаредом Кушнером, данас већ главним саветником америчког председника за питања Блиског истока и незваничним креатором политика САД у овом региону.
Сарадња САД са својим новим пуленом у Ријаду има и ширу димезију, која се огледа у формирању широког анти-иранског савеза, чији су главни чиниоци Саудијска Арабија и Израел, до скоро веома незадовољни нуклеарним споразумом који је претходна администрација у Вашингтону постигла са Техераном. Имајући све то у виду, може се очекивати отварање нових жаришта дуготрајног хладног рата који на ширем простору Персијског залива Саудијска Арабија и Израел воде против Ирана, а који се већ испољава у Сирији, Ираку, Јемену или у свом дипломатском виду око Катара. Међутим, јасно је и то да се Техеран никако не сме потценити, односно да Иран за амбиције САД и њихових савезника представља далеко тврђи орах него што су то били нпр. Авганистан или Ирак. Учврстивши своје традиционално савезништво са Русијом и изградивши ново са Турском, Иран је заузео чврсту позицију са друге стране Персијског залива, одакле са великом дозом самопоуздања посматра актуелне процесе у Саудијској Арабији.