Аутор: Стеван Стојков
Добро је бити информисан, или што би се народски рекло – бити у току. Последично, још боље је бити добро информисан, тј. снабдевен квалитетним, односно тачним, потпуним, релевантним и правовременим информацијама. Штавише од нас, да тако кажемо модерних људи, то се очекује. Очекује се да пратимо вести, читамо стручне чланке, упознајемо се са резултатима истраживања и статистичким показатељима, анализирамо, али и да сами састављамо бројне и разноврсне извештаје.
Једноставо, данас ствари тако функционишу. Велики део нашег успеха зависи од тога колико брзо ћемо бити у стању да прибавимо, а затим и „сваримо” значајну количину информација. Речено важи подједнако и на пословном и на приватном плану. Такође, ми људи, по природи смо радознала бића. Свако од нас се труди да сазна и научи што више, за шта су нам поново неопходне информације.
У данашњем дигиталном добу доћи до података и информација није никакав проблем. Захваљујући брзом развоју дигиталне технологије и свеприсутности интернета огромне количине информација и знања у сваком тренутку нам се налази на дохват руке. Буквално нас дели само један клик па да уронимо у неизмерни океан података.
Међутим, да ли нам управо то обиље података и информација све чешће ствара главобоље? И те како. Имати превише информација на располагању је исто што и немати их довољно, зар не? Сигурно сте се не једанпут нашли у следећој ситуацији. У жељи да донесете праву одлуку потрудили сте се и прибавили толику количину информација да вас је њена обрада исцрпела и учинила вас само несигурнијим у погледу вашег избора.
Сасвим супротно од онога што сте желели, превише информација је довело до слабијег разумевања проблема са којим сте се ухватили у коштац. Преоптерећеност информацијама је парализовала ваш процес одлучивања. Шта је заправо преоптерећеност информацијама и шта доводи до ње? Зашто она представља проблем и како да изађемо на крај са њом?
Иронично, али за одговоре на постављена питања у вези са преоптерећеношћу информацијама биће нам потребно – још информација. Потражимо их заједно, уз што мање претеривања.
Преоптерећеност информацијама
Мада описује стање у којем се већина људи бар једном нашла и мало ко би имао потешкоће да је препозна, за преоптерећеност информацијама не постоји свеобухватно усаглашена дефиниција. Грубо говорећи, она настаје када количина података који се уносе у систем, премашује његов капацитет обраде. Превелика количина информација успорава или у потпуности зауставља систем јер он није у могућности да их обради.
Преведено са технолошки оријентисаног језика, преоптерећеност информацијама представља толику количину података да појединац постаје збуњен и/или неспособан да донесе одлуку. Термин „преоптерећеност информацијама” сковао је Бертрам Грос, професор политичких наука на Хунтерс колеџу. Он га је први пут употребио у свом раду Управљање организацијама из 1964. године. Ипак, за популарност овог термина одговоран је Алвин Тофлер, амерички писац и футуриста и његово дело Future Shock из 1970. године.
Дакле, ми нисмо прве генерације људи који се жале на проблеме изазване обиљем информација. О историји преоптерећености информацијама расправљали су и писали многи писци, филозофи, социолози. За временски оквир настанка концепта „преоптерећености информацијама” обично се узима крај 19. века и он се везује за рад немачког социолога и филозофа Џорџа Симела. Међутим, корени овог концепта су много дубљи.
Путујмо мало кроз време и вратимо се на тренутак у прошлост. Сумерски град Урук пре приближно 3.000 година пре нове ере био је један од првих густо насељених и уједно највећих градова на свету у то време. За нас је важан јер је то место рођења писања. Развој и раст трговине је захтевао рачуноводствени систем који би олакшао праћење дневног инвентара и рачуна. Сумерско клинасто писмо, најстарији систем писма у историји, представљало је изум који је омогућио испуњење поменутог захтева.
Иако су први облици писања настали из рачуна, па потом били коришћени у сврхе уметности, књижевности, духовности и религије, нису побрали симпатије код већине. Многи тадашњи савременици су у њима видели ништа друго до демонски изум због којег ће људски ум иструлити и који је стога неопходно што пре зауставити.
Срећом, ширење писане речи није тада заустављено. Међутим, није престало ни непријатељство према њој. Напротив, контигент притужби на рачун писања је наставио да расте. Немогућност провере пишчевих тврдњи, јер информације се не добијају директно из његових уста, засметала је великом Платону. Грчки краљ Тамус је страховао да би зависност од писаних речи могла да „ослаби мушке карактере и створи заборав у њиховим душама”.
Грчки песник Калимах је сматрао да су књиге „велико зло”, док се римски филозоф Сенека жалио да његови савременици губе време и троше новац гомилајући превише књига. Према његовом мишљењу „обиље књига одвлачи пажњу” и уместо тога треба прочитати ограничен број добрих књига, темељно и више пута.
Жалбе на рачун писане речи и књига су преживеле античко доба и наставиле да се умножавају. Ми настављамо наше кратко путовање кроз време и сада смо се зауставили у 1440. години. Да, баш у години Гутенберговог проналаска штампарске пресе. Појава овог изума најавила је почетак масовне комуникације. Велико убрзање штампања књига и текстова током 16. и 17. века представљало је својеврсну информацијску експлозију.
О новонасталој ситуацији 1680. године Лајбниц говори као о „ужасној маси књига која наставља да расте”, а Денис Дидро 1775. године у Енциклопедији записује: „…може се предвидети да ће доћи време када ће бити скоро исто тако тешко научити било шта из књига као и из директног проучавања целог универзума”.
Наставак раста броја публикација охрабрује један нови тренд – прелиставање и брзо скенирање текстова уместо читања и проучавања. Штампарске пресе на парни погон које су се појавиле у 19. веку додатно умножавају количину материјала којег треба прочитати. Отпочиње својеврсна револуција у комуникацијама. Књиге добијају конкуренцију – широко се усваја читање новина, часописа, уџбеника и других нових формата штампане речи.
Као што смо видели, у то време преоптерећеност информацијама, у модерном смислу, постаје све видљивија, да би средином 20. века притужбе на њу, додуше у научним круговима, биле на врхунцу. У чланцима које објављују научници експлицитно признају да су преплављени и да страхују да више неће бити у могућности да испрате огромне количине потенцијално релевантног материјала.
Свеобухватан и сложен проблем
Све до 1970-их година преоптерећеност информацијама је у великој мери била перипетија научне заједнице. Од тада, она сваким даном све више постаје проблем и свих других сфера савременог живота. Развојем дигиталне технологије и појавом интернета, преобиље података постаје главни и општи проблем модерног доба.
Наше кратак излет у прошлост је готов. Вратили смо се у данашњицу, те можемо да сумирамо утиске. Преоптерећеност информацијама постоји практично од времена када је прва информација била забележена. Међутим, њена природа се драстично променила током времена. Све се некако окренуло наопачке. Информације су одувек биле извор моћи, међутим оне су у последње време постале све значајнији извор забуне. Шта је довело до тога?
Преоптерећеност информацијама је сложен проблем који је резултат заједничког дејства више фактора. Први корак у његовом решавању представља препознавање главних криваца за његово настајање. У стручној литератури могу се пронаћи бројне листе потенцијалних узрока, а међу њима посебно се истичу следећи:
а) људи,
б) технологија,
в) организација,
г) процеси и задаци,
д) својства информација.
Поштено је прво кренути од нас самих и размотрити улогу људи у изазивању овог проблема. Она свакако није мала. Сетимо се дефиниције преоптерећења информацијама – оно настаје када количина података који се уносе у систем премашује његов капацитет обраде.
Научници процењују да просечан мозак одрасле особе може да ускладишти 2,5 милиона петабајта информација. То је количина информација коју чувамо током живота. Да би информација остала урезана у наше сећање, те да би је могли користити када нам затреба, она мора да прође кроз процес који се састоји од сортирања, кодирања, складиштења и проналажења.
Критична тачка у којој долази до преоптерећења није фиксна, тј. једнака за све људе, мада постоје процене према којима капацитет обраде свесног ума износи приближно 120 бајта у секунди. Када ће доћи до преоптерећења највише зависи од личних особина појединца (образовања, искуства, вештине, старости), његове мотивације и задовољства, као и фактора из окружења. Оно што је заједничко и важи за све људе је следеће – када се превазиђе капацитет обраде, додатне информације постају заглушујућа бука.
Без помоћи технологије проблем преобиља информација не би досегао до ових размера. Данас, захваљујући интернету и дигиталној технологији на располагању имамо огромну количину података, далеко већу него што нам је стварно потребно. Технолошки напредак нам је олакшао приступ скоро целокупно стеченом знању и прикупљеним информацијама кроз људску историју, а креирање нових података учинио веома брзим и једноставним.
Поред тога, појава друштвених медија је утицала на стварање културе тренутног и сталног дељења садржаја, што је додатно појачало ток информација. Стога се слободно може рећи да је технологија одговорна за готово несхватљиву количину информација која се свакодневно ствара.
Колико је заиста велики цунами информација који је покренула дигитална технологија најбоље илуструју бројке. Према последњим проценама, дневно се креира 328,77 милиона терабајта података, а сасвим је извесно да ће оне расти све већом брзином и у будућности, дакле, преплављеност информацијама не јењава.
Мада не толико очигледнa као технологија, организација такође представља разлог због којег се људи „даве” у информацијама. У модерно доба, да би организације биле успешне, оне морају бити динамичне и флексибилне. Стална потреба за праћењем и прилагођавањем променама захтева интезивну комуникацију и координацију свих делова организације, за шта су неопходне велике количине информација.
Недостатак стратегије интерне комуникације и стандардних оперативних процедура, претерана централизација која доводи до појаве „уских грла”, као и мањи број запослених од стварно потребних, како то веома често диктира профит, неки су од узрока преоптерећења информацијама.
На преоптерећење информацијама свакако утичу и процеси и задаци који треба да се обаве. Њихова веза је директна. Сложенији процеси и задаци захтевају више времена за њихово извршавање, али и веће количине информација. Задаци који нису рутински и чије решавање захтева више креативности, такође су захтевнији по питању количине потребних информација.
Нејасни задаци, било по питању свог циља или препознавања када је поједина фаза или пак цео задатак завршен, веома лако могу довести до конфузије и истовременог уноса истих или веома сличних података од стране више запослених. Исто тако, до преоптерећења информацијама доводи и пракса паралелног обављања више задатака или фамозни мултитаскинг.
И на крају, мада не и по значају, на проблем преобиља информација свакако утичу и атрибути, тј. карактеристике самих информација. Не тако давно, у информационом добу, важио је принцип – информације су важне. У дигиталном добу, када су нам оне постале лако доступне, њихова вредност брзо пада.
Суочени са огромном количином тренутно расположивих информација ми више немамо ефикасан начин да правилно проценимо које су од њих битне, а које нису. Њихово преобиље нам замагљује границу између вредних информација и буке које стварају информације којима је тешко утврдити поузданост и контекст из којег су изведене.
Последице и како их избећи
Сваког дана се суочавамо са неизмерном количином информација које треба да обрадимо и запамтимо. Текст који је пред вама сигурно није једини који ћете данас прочитати. Према студији коју је урадио Heyday, просечна особа дневно конзумира четири чланка или приближно 8.200 речи, те није грешка што је употребљен термин конзумира.
Преобиље информација је изнедрило модерне навике читања. Већина људи заправо и не чита текстове. Уместо тога, они трче погледом преко њих. Прегледају их брзински, тражећи кључне речи и специфичне чињенице које су по правилу подвучене (или пак „болдоване”). Такво скенирање текстова се назива читање по „F” обрасцу (F-Pattern) и оно доводи до нижег разумевања прочитаног садржаја од редовног читања.
До садржаја који нас занима углавном долазимо преко Гугла или неког другог интернет претраживача. Поменуто истраживање је показало да годишње извршимо 3.528 претрага и посетимо 9.888 страница. Бројке су фасцинантне, али не и потпуне. Наиме, истраживање се односило само на претраге које вршимо преко десктоп рачунара, не узимајући у обзир оне које урадимо преко паметних телефона, таблета и лаптопова.
Такође, информације до којих дођемо читањем чланака и текстова представљају само врх леденог брега. Поред њих, за нашу пажњу грчевито се боре и информације са радија, телевизије, билборда, промотивних постера, амбалаже… Не заборавимо ни исписане слогане и разне марке које хватају наш поглед са одевних предмета и бројних других производа.
Нападнути смо са свих страна. Где год да се окренемо вребају нас чињенице, псеудо-чињенице, гласине, трачеви, а сви они нам се представљају као информације. Наши мозгови су заузетији него икада раније, како то у својој књизи The Organized Mind наводи Даниел Левитин, когнитивни психолог и неуронаучник.
Наш мозак прво мора да се позабави са гомилом небитних информација да бисмо дошли до оних које смо тражили и које су на потребне. Превише информација и премало времена за њихову обраду доводи до менталне исцрпљености и стреса. Ефекти преоптерећености информацијама су бројни и могу имати далекосежне последице. Полазећи од промене расположења, па до неодлучности, преобиље информација може утицати на наше физичко, емоционално и ментално благостање.
Непрестана изложеност поплави информација има свој данак – трпе наше когнитивне способности. Бомбардовање информацијама смањује нашу способност концентрације и фокусирања на важне ствари. Преобиље информација које пристижу са свих страна распарчава нашу пажњу, нарушава дубоко размишљање и омета процес учења. Све то доводи до пада креативности и смањења наше продуктивности.
Превелик број информација које треба обрадити негативно утиче на способност памћења. Процењује се да већина људи заборавља око 50% информација већ у току првог сата након што их сазнају. Вештине доношења одлука и решавања проблема такође трпе због обиља информација. Иако су боље одлуке један од разлога због којег тежимо да прикупимо што више информација, наш ограничен капацитет обраде не може да се избори са превише података, што често доводи до смањења квалитета одлуке.
Огромна количина података често доводи до неодлучности, одлагања доношења одлуке и немогућности одређивања приоритета. Због овога на удару ће се поново наћи наша продуктивност и ефикасност.
Преоптерећеност информацијама је добрим делом резултат и наметнуте нам обавезе да стално будемо повезани и доступни. Непрекидан ток вести, порука и обавештења веома лако може довести до умора, фрустрације и повећања стреса и анксиозности. Утицај стреса током дужег временског периода на здравље људи је добро познат, те је неопходно пронаћи решење и успоставити равнотежу између количине расположивих информација и ограниченог капацитета когнитивне обраде истих.
Како изаћи на крај са преобиљем информација? Универзални рецепт за превазилажење овог проблема не постоји. Будући да се критична тачка у којој долази до преоптерећења разликује од особе до особе, разликују се и приступи са којима се свако од нас покушава да избори са превеликом количином информација. Срећом, постоји неколико стратегија које могу помоћи.
Немају сви задаци и одлуке исту тежину. Одредите приоритете задацима на основу њихове важности и хитности и чврсто их се држите. Одређивање приоритета ће вам помоћи да тачније процените колика количина информација ће вам требати за поједини задатак. Наравно, више времена и труда ћете посветити задацима који захтевају ништа мање од најбољих информација, од оних за чије решавање су и просечне довољно добре.
Поставите јасне циљеве и концентришите се на један по један задатак. Другим речима избегавајте обаваљање више задатака истовремено, тј. мултитаскинг. Многобројне студије су показале да жонглирање са више задатака у исто време није добро за физичко и ментално благостање људи и да доводи до пада продуктивности у њиховом раду.
Будите избирљиви. Пажљиво бирајте изворе и филтрирајте информације. Пратите поуздане и висококвалитетне изворе који пружају квалитетне и релевантне податке како би информациону буку свели на минимум. Користите могућност персонализованих обавештења које омогућује дигитална технологија и без устручавања откажите претплату на нерелевантне билтене или обавештења која претрпавају ваше пријемно сандуче.
Поставите временско ограничење за прикупљање информација. Време данас представља кључни ресурс и за разлику од неизмерне количине информација строго је ограничено. Више нико од нас нема луксуз да се препусти истраживању огромне количине информација само да би видео куда ће га то одвести, јер време ће брзо пролетети, а ништа се неће урадити. Ако у Гугл претраживач укуцате information overload, за само 0,53 секунде ћете добити око 178.000.000 резултата. Проћи кроз све њих за само један живот није могуће.
Одредите одређено време за проверу е-поште, друштвених медија и других извора информација. И што је још важније – искључите небитна обавештења, нарочито она са друштвених мрежа. На овај начин ћете избећи да вас стално прекидају и оптерећују небитна обавештења.
Познато је да је људима својствено да прво конзумирају информације које сматрају, или им се пак учине интересантним. Другим речима, волимо да грицнемо десерт пре главног јела. Стога је битно да експериментишемо са различитим стратегијама управљања великом количином информација како би их прилагодили сопственим потребама и направили програм информацијске дијете по нашој мери.
Извори:
Дејмонд, Џ. (2022), Пушке, микроби и челик: судбине људских друштава, Лагуна, Београд
Levitin, Daniel J. (2015), The organized mind: thinking straight in the age of information overload; Published by the Penguin Group
https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0747563216308974
https://workspace365.net/en/the-dangers-of-information-overload-and-how-to-prevent-it/
https://irisreading.com/does-your-brain-have-a-memory-limit/
https://heyday.xyz/blog/information-overload/
Остави коментар