Аутор: Жељко Ињац, новинар
Још је Макс Вебер уочио значај религије у развоју капиталистичке економије у Америци. Вебер је приметио да протестантске вредности – етика, посебно оне повезане с калвинизмом и пуританизмом, значајно утичу на стварање културе рада, дисциплину и личну одговорност, што је на крају довело до развоја капитализма.
Према Веберу, протестантска етика у Америци је охрабривала индивидуализам и личну посвећеност послу као начину духовног спасења и доказивања Божије наклоности. Амерички протестанти, посебно пуританци, су развили јак осећај дужности, који се рефлектовао у томе да су упорни рад, штедљивост и рационална организација живота сматрани не само друштвено пожељним већ и религиозно исправним, односно начином манифестовања побожности. Религија протестантских хришћана је обликовала америчко друштво у коме су успон капитализма и тржишна економија били уско повезани са верским моралом.
Вебер је такође констатовао да је фрагментисани протестантизам у безбројне деноминације створио својеврсно тржиште религија/цркава. Конкурентност протестантских деноминација у Америци створила је услове у којима су цркве биле активније у привлачењу верника, чиме је религија постала важан елемент друштвеног живота.
Пуританизам и калвинизам поставили су темеље за многе политичке идеје и институције које су постале кључне за америчку демократију, посебно наглашавајући важност рада, моралне одговорности и грађанске обавезе. Пуританци су у Америку донели специфичан поглед на свет који је повезивао религију и политику, а њихове идеје утицале су на развој демократских и републиканских идеала у Америци.
Пуританска протестантска религиозна идеја „изабраног народа” и „обећане земље” одиграла је кључну улогу у обликовању америчког идентитета и колонијалног менталитета. Пуританци, инспирисани Старим заветом, веровали су да су они „изабрани народ” којем је Бог доделио посебну улогу у свету, те да имају мисију да изграде ново, праведно друштво. Сматрали су да је Америка њихова „обећана земља” у којој треба да успоставе заједницу засновану на божанским начелима и моралним вредностима.
Религиозно-политичке идеје произашле из пуританизма и калвинизма дале су оправдање експанзионизму на запад, што је касније прерасло у концепт „Манифестне судбине” – уверења да је Америка одређена за континентално ширење и да је њена мисија да успостави своје вредности широм континента. Та идеја је касније прерасла у идеју о америчкој изузетности и изабраности. Политика Америке према остатку света увек је прожета том мисионарском идејом ширења америчких вредности, које су утемељене на религији пуританизма и калвинизма. Религијска идеја изабраног народа и обећане земље оставила је дубок траг на америчку културу, доприневши концептима изузетности, експанзије и моралног лидерства, који су и даље присутни у америчком друштву и политици.
Трампова парола Учинимо Америку поново великом (енгл. Make America Great Again, MAGA) ослања се на дубоко укорењену америчку религиозну традицију и пуританску идеју о изабраном народу и обећаној земљи. Тиме се призива посебан вид америчког патриотизма и моралног идентитета, који има корене у пуританском уверењу да је Америка „Град на брду”, пример за цео свет. Трамп је ову идеју представио као обнову „праве Америке”, што се одразило у његовим настојањима да промовише традиционалне вредности, патриотизам и економску снагу. Трампова реторика обухвата идеју враћања моћи „обичним људима” да контролишу своју заједницу и нацију, што има корене у пуританској идеји да се морал и друштвена кохезија одржавају на локалном нивоу. Трамп је своју кампању и председнички мандат често представљао као морални позив на патриотизам, са уверењем да је америчка нација посебна, да заслужује економски и политички успех као знак свог примата у свету.
Популистички елемент MAGA покрета налази инспирацију у пуританској традицији која је наглашавала индивидуалну и заједничку одговорност сваког члана друштва да чува верске и моралне основе друштва. Трампова парола и целокупна реторика у његовој политичкој кампањи ослањају се на дубоке религиозне и културне темеље који су укорењени у пуританизму, наглашавајући осећај посебне мисије, колективне одговорности, патриотизма и потребе за обновом националног идентитета.
Месијанска идеологија, оснажена идејом „изабраног народа”, прати Америку током читаве историје. Америчка идеологија обједињује религијски фундаментализам и политички радикализам, уз подршку војно-индустријског комплекса и елита. Та „идеологија изузетности” има и империјалистички аспект, видљив у глобалној мисији САД за „ширење слободе”. Упркос периодима преиспитивања и повлачења, вера у америчку изузетност остаје један од темеља америчког идентитета.
Идеја да су Американци „изабрани народ” који има посебну мисију у свету често доводи до става да су интереси других нација мање важни, односно да су подређени интересима Америке. Поједини мејнстрим медији и аналитичари су предвиђали у прошлом Трамповом мандату да ће MAGA покрет и политика довести до изолационизма, где се нагласак ставља на заштиту америчких интереса, чак и ако то значи занемаривање мултилатералних организација или међународних савеза. Трамп заиста у прошлом мандату није повео ни један рат у свету и усмерио је сву снагу на покушај сређивања унутрашњих прилика у Америци. Аналитичари су с правом предвидели да ће САД под Трамповом, пуритански инспирисаном политиком, тежити повлачењу из глобалних аранжмана, чиме могу ослабити међународну сарадњу, воук идеологију и глобалне системе безбедности. Међутим, нови Трампов мандат ће донети сасвим другачије импликације у геополитици.
На светском нивоу Трампов модел је инспирација другим популистима, а ослонац на те друге популистичке лидере и покрете чини циљано ради подривања поверења у међународне институције, попут Уједињених нација или Европске уније, које су од стране Трампа и дела глобалиста који га подржавају, виђене као баласт прошлости и кочница за америчку изузетност, односно већу доминацију Америке у свету.
„Учинимо Америку поново великом” – није само парола/позив на обнову домаће америчке економије и традиционалних америчких вредности, већ и имплицитна тврдња да је Америка морално и културно супериорна.
На глобалном нивоу, таква реторика, без обзира што у овом моменту избор Трампа многим нацијама делује као предах од конфликта, или чак и наговештај престанка америчке доминације, заправо ће учинити да се дух ривалства подигне на много виши ниво и допринесе подели унутар међународне заједнице.
Пуританске идеје као корен MAGA покрета потенцијално сугеришу да САД имају моралну обавезу не само да буду пример, већ и да активно обликују свет у складу са својим вредностима. У суштини америчка спољна политика се неће променити јер је она дефинисана религијском месијанском идејом створеном пре више од 200 година.
Пуританске теме у MAGA покрету јачају осећај моралне супериорности и националног идентитета у САД, уједно манифестујући скептицизам према глобалним савезима и институцијама. Трампова победа ће променити међународне односе, подстицаће национализме широм света и повећавати поделе у глобалној заједници. Таква политика ће учинити светску политику нестабилнијом и све мање склоном компромисима и сарадњи, што је заправо прилика за нови амерички хегемонизам и стога део глобалиста, свестан могућности за поновно уздизање Америке даје толику подршку Трампу.
У односу према међународној заједници и безбедносним савезима Трамп је већ показао у претходном мандату шта мисли. Трампов однос према НАТО-у био је критичан и заснован на идеји да савез, како га је он видео, неправедно искоришћава Сједињене Америчке Државе. Инсистирао је на томе да САД сносе несразмерно велике трошкове за одбрану Европе и других НАТО савезника и захтевао је да они повећају своје војне буџете како би испунили обавезу да на одбрану троше најмање 2% свог БДП-а. То није просто економска рачуница, већ и наметање веће америчке доминације унутар тог војног савеза.
Он је НАТО називао „застарелом организацијом” јер је, по његовом мишљењу, неправедно постављен тако да фаворизује европске савезнике, на штету америчких интереса. Такав Трампов став довео је до повећаног притиска на чланице НАТО-а да повећају своје војне буџете. Поједини савезници су се заиста обавезали на већа улагања у одбрану као директан одговор на Трампове захтеве. Његов однос према НАТО-у и сталне критике европских савезника довеле су до затегнутих односа између САД и кључних партнера у Европи, посебно Немачке.
Трампов однос према Немачкој и украјинском питању одражава његову спољнополитичку филозофију засновану на финансијским критеријумима и прагматизму, као и на скептичном ставу према традиционалним савезима. Овај приступ изазива извесну нелагодност међу европским савезницима и компликује америчко-европске односе, посебно у погледу односа са Немачком и ставова према Украјини.
Пребацивање терета финансијских и војних обавеза према Украјини на Европу почело је већ у време Бајдена. Трамп ће сигурно наставити с таквом политиком са нагласком на то да европски савезници морају да носе више терета у подршци источној Европи. Међутим, Трампу Русија не преставља проблем број 1.
Трампова администрација ће сасвим сигурно инсистирати на томе да Украјина приступи преговорима са Русијом како би се пронашло дипломатско решење, чак и ако то укључује компромисе у погледу територијалних питања. Овај став би био у складу с његовим прагматичним приступом који жели брзе резултате и избегава дуготрајне сукобе који оптерећују амерички буџет и ресурсе.
Трамп ће вероватно користити економски и политички притисак на Украјину да прихвати неке услове за преговоре који би могли задовољити руске захтеве, све са циљем да се што брже дође до стабилности у региону.
Трамп је током свог мандата често показивао интерес за боље односе са Русијом и лично са председником Владимиром Путином. Његов однос према Русији могао би бити мање конфронтациони у поређењу са другим америчким политичарима, што би потенцијално могло довести до релаксације одређених санкција или до политике која није толико усмерена на изолацију Русије.
Трампов принцип Америка на првом месту сигурно ће довести до фокусирања на домаће потребе и смањења ангажмана у украјинском питању. С обзиром на то да је Украјина често посматрана као стратешки интерес Европе више него директно САД, Трамп ће сасвим извесно ограничити амерички ангажман како би средства усмерио на домаће проблеме, као што су економија, инфраструктура и унутрашња безбедност.
Трамп на челу Америке поново ће пажњу ставити на односе према Кини. Политика према Кини ће се највероватније фокусирати на интензивирање економског, трговинског и геополитичког притиска. У складу са његовим досадашњим ставовима, Трамп ће Кину представити као главну претњу америчким интересима и економском лидерству, постављајући је у центар спољнополитичке стратегије САД.
Трампова будућа политика према Кини би била усмерена на јачање економског и војног притиска, смањење кинеског утицаја у Америци и савезништва са државама у Индо-Пацифику ради сузбијања кинеске доминације у региону. Његов приступ би укључивао и снажну реторику против кинеског ауторитаризма и подршку демократским покретима, све са циљем да ограничи кинески утицај и обезбеди предност САД у глобалној конкуренцији са Кином.
Тајванско питање ће се сасвим сигурно користити као полуга за притисак на Кину, чиме би САД демонстрирале своју подршку демократији и слободи, што би додатно учврстило америчке савезе у Индо-Пацифику. САД званично признају Пекинг као легитимну владу „Једне Кине” и немају формалне дипломатске односе са Тајваном од 1979. године, када су успостављени односи са НР Кином. Ипак, САД одржавају снажне незваничне односе са Тајваном кроз Амерички институт на Тајвану, који функционише као де факто амбасада. Политика САД, заснована на Taiwan Relations Act-у (1979), предвиђа да ће САД подржавати Тајван у његовој одбрани и обезбедити му одбрамбена средства, али без формалног признања као независне државе. Овај акт обавезује САД да одржавају тајванску самоодбрану и спречавају принудно уједињење од стране НР Кине.
Један од фокуса Трампове политике сигурно ће бити смањење кинеског утицаја на америчку економију и друштво. То ће подразумевати строжа правила за кинеске инвестиције у САД, посебно у осетљивим секторима као што су технологија, инфраструктура и енергија. Међутим, није искључено да ће сличне мере према Кини захтевати и од европских савезника, чиме би се економски утицај Кине у свету знатно смањио.
У геополитичком смислу, Трамп ће се вероватно више ангажовати у Индо-Пацифику, где би се радило на јачању савеза са државама као што су Јапан, Јужна Кореја, Аустралија и Индија, са циљем стварања противтежне силе Кини. Тиме би се ојачала америчка војна присутност у региону и подржао развој одбрамбених капацитета тих држава. Уколико би се повећале тензије у региону, Трамп би могао размотрити и конкретне мере за обуздавање Кине у Јужном кинеском мору и заштиту слободе пловидбе, што је кључно за глобалну трговину. Тешко да би у овом моменту Трамп разматрао рат са Кином, али сузбијање економског раста Кине је приоритет Трампове политике.
САД су пажљиво развијале односе са кључним државама у Азији, као што су Јапан, Јужна Кореја, Филипини, Вијетнам и Индија, како би ојачале геополитичку мрежу око Кине и спречиле њено регионално и глобално ширење. У последње време, САД су покренуле више иницијатива као што је Quad, савез који обухвата САД, Јапан, Индију и Аустралију. Quad је неформална, али снажна коалиција која је усмерена на одвраћање кинеског ширења и заштиту слободе пловидбе у Јужном кинеском мору и ширем региону. Америчка геополитичка стратегија према Кини, кроз подршку и савезништво са кинеским суседима, има за циљ да обезбеди регионалну стабилност, одврати кинеску доминацију и сачува равнотежу снага у Индо-Пацифику. Таква стратегија омогућава Америци да ограничи кинески утицај и да пружи алтернативу земљама које траже подршку у суочавању с Кином. Укључивањем регионалних савезника у коалицију против кинеског експанзионизма, САД настоје да створе дугорочну одбрамбену мрежу која одвраћа Кину и одржава стратешку предност САД у региону.
За Трампа Кина представља највећу претњу америчкој хегемонији, што се у великој мери поклапа са месијанским наративом који тражи унутрашњег и спољашњег „непријатеља” да би оправдао морални и економски поход у сврху заштите америчког начина живота. За њега, Кина је била симбол економског и културног изазова, док је Русија представљана више као конкуренција на војном а знатно мање на политичком плану. Према томе, Трампова политика према Кини представља заштиту америчке „мисије”, односно глобалног утицаја, на начин који је усклађен са идејом пуританске изабраности и духовне обнове.
Пуритански месијанизам такође је увек имао елемент моралне и културне супериорности. У Трамповој политици, то се огледа у његовом противљењу глобалистичким тенденцијама, као и у идеји да Америка треба да „затвори своје границе” и штити своје ресурсе, људе и економију од утицаја који би могли „искварити” њену аутентичност.
Такав приступ подстиче емоције, страхове и наду код Трампових присталица, који се идентификују са идејом Америке као изабране и предодређене нације. Трампов политички стил и реторика, која укључује позивање на традиционалне вредности, независност, доминацију, као и на антиглобалистичку политику, обликују се у оквирима пуританског месијанизма, чиме он добија подршку широких слојева конзервативног бирачког тела.
Трампова „обнова америчког хегемонизма” инспирисана је пуританским месијанизмом, који потиче из америчке историјске идеје о посебности и мисији. Тај културолошки наратив пружа оправдање за изолационизам, антиглобализам и приоритет заштите америчких економских и политичких интереса. Трампова реторика оснажује осећај америчке посебности, оправдавајући економску и политичку доминацију на глобалном нивоу као моралну мисију. Пуритански месијанизам, који се огледа у Трамповој идеологији, подстиче антиглобалистичке ставове и јача националистички осећај код конзервативних Американаца. Трамп ће све учинити да се Америка позиционира као морални лидер у свету са правом да сопствене интересе спроводи по сваку цену.
Остави коментар