Аутор: др Дуња Демировић Бајрами

Туризам данас има карактеристике масовне појаве. А да ли је увек било тако? На то се одговор може тражити пажљивим изучавањем његовог развоја од самих почетака, од првих појавних облика. При том, недвосмислено се може истаћи да је за било какву туристичку активност неопходно да постоји особа/е са туристичком потребом и мотивом да ту потребу задовољи/е предузимајући активности које резултују туристичким путовањем. Неопходно је да таква особа/е располаже/у слободним временом које може да утроши/е на туристичко путовање, и коначно, као неопходан услов се јавља потреба да таква особа/е располаже слободним новчаним средствима које може да утроши за туристичке сврхе, односно, у циљу задовољавања својих туристичких потреба за које је мотивисан.

Када се посматра развој човечанства од најстаријих познатих цивилизација па до данас, може се констатовати да је развој производних снага и односа, постепено (у прво време доста споро, а затим све убрзаније) стварао могућности да се туризам развије до неслућених граница и постане масовна појава у којој може учествовати свака људска јединка. Но, пре него се направи коментар о садашњем стању и нивоу раста и развоја туризма као привредно–услужне делатности, неопходно је упознати се са еволутивним током развоја светског туризма од самих почетака. При том се мисли на време када су основну масу туриста у појединим друштвено-економским формацијама сачињавали они чланови друштвене заједнице који су присвајали резултате туђег рада, тј. рада огромне масе становништва. Стога ће се поћи од времена у коме је велики број људи стварао производ и доходак, и на тој основи обезбеђивало слободно време и слободна новчана средства за само одређену класу. За ту епоху се може с правом рећи да је то била „епоха туризма привилегованих класа“. То важи како за старе цивилизације (пример: Месопотамија, Египат, Индија, Кина) где су између осталог, важили и робовласнички друштвени односи, тако и за рани средњи и касни феудализам. То, једним делом, важи и за одређене стадијуме капиталистичког друштвено-економског система. Међутим, за касније насталу епоху, када највећу масу туриста чине они који сопственим радом стварају слободно време и слободна новчана средства за туристичка путовања, може се говорити о „епохи савременог туризма“.

С обзиром на то да је назив за појаве које се подразумевају под туризмом почео да се употребљава тек средином XIX века, све појаве које се са данашњег становишта могу назвати туристичким, посматрано у историјском контексту, могу се поделити у три основне етапе:

Период путовања ради рекреације, у коме су субјекти искључиво привилеговане класе. Тај период иде у најдубљу прошлост и траје све до касног феудализма, односно, раног капитализма (половином XIX века). Треба истаћи да се у то време ова путовања нису називала туристичким;
Период у коме су и даље преовлађујући субјекти туризма били припадници привилегованих друштвених слојева, међутим, број туриста је био знатно већи него раније, а њихова путовања ради рекреације сада носе назив туристичка. Тај период започиње симболички са првом савремено организираном туристичком акцијом и траје до I светског рата;
Период савременог туризма, у коме највећи део туриста чине радни људи. Тај је период добио своје почетне карактеристичне садржаје и облике после I светског рата, а после II светског рата прерастао је у масовну појаву најширих размера.

Посматрано, такође, у историјском контексту али нешто прецизније, могуће је навести поделу на неколико следећих епоха, које ће у наставку детаљније бити описане.

Епоха првих људских миграција

Ова епоха заправо не представља етапу туристичких путовања, обзиром да су се људи кретали из егзистенцијалних разлога, пратећи миграције животиња. Први људи су се кретали ходајући и тако преваљујући релативно скромне дистанце у поређењу са кретањима која су испољена у савременом туризму, пењући се на планине и прелазећи реке које су им представљале природне препреке на том путу.

Епоха великих цивилизација

Епоха великих цивилизација бележи појаве путовања и промене места боравка аналогне данашњем туризму. Такве појаве су нека масовнија путовања ради пословних разлога и задовољства. Њих бележи историја Египта, Вавилона, Асира, Палестине, Персије, итд. Затим, ту су и нешто ближа данашњим туристичким путовањима била путовања која су се обављала у античко доба, нпр. у старој Грчкој и Риму. У то време људи почињу масовније да путују углавном због државних послова, трговине, послова образовања, здравствених разлога, културе и спорта, као и из религијских разлога.

Међу тим масовним путовањима посебно су значајна она која су предузимана за време одржавања Олимпијских игара. На Олимпијске игре су путовали углавном чланови грчких породица. Поред Олимпијских игара, познато је да су Грци путовали и ради коришћења лековитих извора (у Епидауруму или на Еубеји), затим, на велике приредбе на морским обалама, ради посете пророчиштима и др.

Основни фактори развоја туристичких путовања у старој Грчкој су грчки градови који су били раширени по целом Медитерану, затим чињеница да су они прихватали различите валуте, и коначно, водени саобраћај на Медитерану је био веома добро развијен у античко доба. Слично као у античкој Грчкој, позната су одређена туристичка кретања и у староримској држави. Основни мотиви путовања су били везани за жељу да се одржава и побољшава физичка кондиција путем коришћења лековитих вода и купањем у термалним купалиштима. Јавне приредбе – атлетска такмичења, касније борба гладијатора – биле су још један мотив путовања великог броја људи у римској држави.

У старом Риму долази до даљег процвата туристичких путовања која су са аспекта савременог туризма поставили Грци. Значајно у римској држави је било то да су значајно напредовали инфраструктурни радови, пре свега изградња квалитетних путева, комуникација и транспортних средстава. Такође, они су градили и куће за одмор. То је утицало да туризам у време старог Рима добије масовнији карактер с обзиром да је значајно повећан број оних који имају слободно време и средства за његово упражњавање, а то је средња класа.

Интересантно је да су у античкој Грчкој и у старој римској држави доношени и посебни законски прописи у вези са регулисањем сигурности боравка страних посетилаца, хигијенским условима, девизним прописима и слично. Ови прописи се могу сматрати претечом савремених законских прописа у туризму великог броја земаља.

На крају, може се констатовати да се током целе епохе великих цивилизација, туристичка путовања значајно развијају под дејством неколико фактора: расположиво време и новац средње класе, сигурна и лако остварљива путовања, широко прихватање различитих валута, широка распрострањеност језика за споразумевање, и правни систем који је гарантовао сигурност путовања.

Мрачна епоха туризма (IV–XIV век)

Феудализам је као друштвено економски систем на самом почетку свога настајања деловао дестимулативно на путовања. Она су била много мање заступљена када се овај период пореди са претходним, робовласничким системом. Неки аутори сматрају да је у феудализму смањен културни ниво и материјалне могућности привилегованих чланова друштва. Међутим, много је више оних који разлоге виде у деловању цркве. Црква у овом периоду није стимулативно деловала на путовања становништва ради одмора и разоноде. Посебно је католичка црква настојала да обезбеди доминантан утицај над становништвом. Становништво је као значајан фактор производње, пре свега пољопривредне, било јаче везивано за посед – територију. Многи владарски закони су забрањивали кретања слободних сељака. Путовања су у том периоду била опасна, несигурна, и због тога спорадична. Треба истаћи да је црква повремено стимулисала значајнија привремена миграциона кретања становништва, организовањем великих ходочашћа, тј. посета светим местима. Углавном, само у таквим приликама је увлачила већи број становништва из сиромашних слојева у овакве облике миграционих кретања. Стога су миграциона кретања у циљу коришћења лековитих бања и разних лековитих извора, у доба феудализма, готово потпуно изгубила свој значај. Систем комуникација, употреба језика и валуте су фрагментисани, па је и то било једно од великих ограничења. Ипак, треба поменути нека значајнија путовања из тог периода као што је нпр. било путовање Марка Пола у XIII веку.

Време ренесансе

У временском периоду од XIV до XVI века, у време ренесансе, наступила је нова епоха туризма. У Италији (пре свега, град Фиренца) започет је интелектуални препород. Он се дешава почетком XV века, да би у XVI веку град Рим преузео примат у Италији. Снага овог покрета је била велика, тако да је цео покрет врло брзо захватио Европу. Угледање на класичну уметност од пре готово једног миленијума, уз прихватање нових техничких открића, перспективе као симболичког односа између предмета где величина означава визуелни однос и која обезбеђује репродуковање тродимензионалне стварности, побуђује нова путовања ради уживања, али исто тако и ради посла. Могло би се рећи: „Европа се враћа на старе стазе“.

Епоха великих путовања (Grand Tours)

Од почетка XVII па све до краја XVIII века (1613–1785) се успоставља нови однос према туризму. Њега називају епоха великих путовања (Grand Tours). Јавља се вид туризма кога обележавају луксузна путовања. Њих су започели богати Енглези. У том периоду су путовања постала статусни симбол. Наравно, брзо су се раширила по целој Европи, а главни мотиви путовања су били упознавање „цивилизованог света“, студирање уметности и науке. Таква путовања су често трајала и по неколико година. Такође, у овом периоду долази и до пораста броја путовања због пословних разлога.

Поред наведеног, средином XVIII века се осећа утицај учења о повратку природи. Оно је настало под дејством познатих носилаца романтизма (Русо, Гете, Шатобријан, и др.). У то време су врло атрактивну и привлачну дестинацију за путовања представљале планине Алпи. Најчешћи путници, пре свега у Швајцарску и Аустрију, али и на Алпе, били су Енглези.

Епоха мобилности

Следећа карактеристична епоха у развоју туризма почиње средином XIX века, а до потпуног изражаја долази у XX веку. То је епоха мобилности и она траје од 1800. до 1944. године. Учесници туристичких путовања у другој половини XIX века нису више само аристократе, већ све више и представници младе буржоазије (индустријалци, трговци, банкари). За њима на туристичка путовања крећу и људи слободних професија, научници, професори, виши чиновници, и други. Као што се може уочити, радикално се мења социјална структура учесника туристичких путовања. Туристи више нису само људи привилеговане класе. То даље значи да располагање новчаним средствима постаје основни предуслов за укључивање становништва конкретних земаља у туристичка путовања. Капитал добија значај не само као средство за реализовање туристичких путовања, него и као основа за развој туристичке привреде. То је опет био предуслов за даљи и бржи развој туризма. Појачава се изградња смештајних објеката, изградња саобраћајне инфраструктуре, транспортних средстава (1820. се уводе редовне паробродске линије, а 1830. почињу прве редовне услуге железнице). Започиње и развој скијашког туризма. Развија се чувена монденска скијашка дестинација Сeнт Мориз у Швајцарској (1865), а за око 100 година (1970. године), зимски туризам је преузео примат летњем туризму у Швајцарској.

Када је у питању улога и значај организационих подухвата за развој туризма, посебно треба истаћи Томасa Kука (Thomas Cook). Томас Кук је први човек у Енглеској који је почео да користи железницу за превоз туриста и оснивач је прве туристичке агенције Cook and Son из 1841. године. Од 1861. године агенција уводи први хотелски ваучер. Ова агенција и данас постоји и ради. Она је надалеко позната туристичка агенција, светског гласа. Као таква, она је много утицала на развој међународног туризма. Стога се управо ова агенција сматра претечом савремене организације туристичких путовања.

Поред поменутих фактора, на бржи развој туризма у посматраном периоду су утицали још:

већи број комфорнијих смештајних капацитета прилагођених културним и другим навикама савремених туриста;
нова туристичка места у великом броју земаља света;
значајна оријентација туристичких путовања према туристичким местима на морским обалама;
едиције туристичких водича у већем броју земаља света;
формирање већег броја друштвених туристичких организација у туристичким земљама, посебно у туристичким местима;
директније мешање државе и њен утицај на развој туризма, као и појава одговарајућих државних органа у туризму итд.

Епоха савременог туризма

У оквиру епохе савременог туризма, најзначајнија је етапа од завршетка Другог светског рата (након 1945.) до данашњих дана. Туризам у овом периоду карактерише изузетном масовношћу у смислу укључивања широких маса становништва у ова путовања. У том процесу, посебну улогу има чињеница да је радничка класа у најразвијенијим капиталистичким земљама изборила право на скраћено радно време, плаћене годишње одморе, и што је најважније, побољшала је свој стандард изборивши веће најамнине. Међутим, иако су ови фактори имали доминантан утицај, потребно је истаћи да је и у овом периоду на развој туризма много утицао развој саобраћаја, посебно железничког, аутомобилског и ваздушног (први чартер летови још 1920. године). Томе треба још додати и значајан утицај нових смештајних капацитета, као и нових савремених облика организације туристичких путовања, који одговарају масовним туристичким токовима.

Овакав развој туризма утицао је на то да му и држава поклони нужну пажњу. До тога је дошло из следећих разлога:

скраћење радног времена и увођење плаћених годишњих одмора
повећање надница радника
подизање културног и општеобразовног нивоа становништва
подизање здравствене способности становништва и њихових радних могућности
политички значај туризма у међународним туристичким кретањима
економски значај туризма као привредне делатности.

Посебан значај развоју ефикаснијег, организованијег, синхронизованијег и стандардизованијег туризма у савременим условима, доприноси и оснивање међународних организација (на пример, Светска туристичка организација 1975. године). Није на одмет поновити и значај који је имао развој саобраћаја и саобраћајних средстава – јефтинији авионски превоз од 1950. године, увођење авиона Боинг 707 и Боинг 747 у 1958. и 1970. години, посматрано респективно.

Ова фаза траје и данас, и у великој мери је условљена савременим научним, техничко-технолошким и цивилизацијским развојем који се остварује у условима преовлађујућег неолибералног развојног концепта и глобализованих токова.

Развојни пут туризма

Остави коментар