Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Једнакост између жена и мушкараца је једна од темељних вредности ЕУ, призната још 1957. у члану 119 Римског уговора где се говори о једнакој плати за једнак рад. Право на једнак третман је општи принцип Уговора, док су вредности једнакости и недискриминације потенциране и у различитим стратегијама и законима укључујући, на пример, Директиву о равнотежи између посла и породичног живота из 2019. године, Директиву о једнаком третману из 2006. године, Стратешко ангажовање Европске комисије за родну равноправност 2016–2019, Стратегија родне равноправности 2020–2025. Међутим, и даље постоји низ родних неједнакости у области истраживања и иновација. То укључује сегрегацију жена и мушкараца који су завршили докторске студије у различитим областима студија, недовољну заступљеност жена у науци и технолошким занимањима (укључујући предузетништво и иновације), родне разлике у условима рада истраживача, родне неједнакости у напредовању у каријери и доношењу одлука. ЕУ је посвећена унапређењу родне равноправности у свим областима. Такође, предузела је кораке да то учини и у оквиру сектора истраживања и иновација. Од 2012. родна равноправност и укључивање родних питања у истраживање су један од приоритета у реализацији Европског истраживачког простора (ЕРА). Кроз ЕРА, Европска комисија настоји да постигне јединствено тржиште за истраживачке иновације и технологије широм ЕУ.
ЕУ и њене државе чланице оствариле су значајан напредак у развоју и имплементацији политике родне равноправности. Усвајање Европског пакта за родну равноправност, као и Стратегије ЕУ за родну равноправност 2020–2025. представљају конкретне кораке ЕУ у овој области. Међутим, многи изазови и даље ометају реализацију родне равноправности у ЕУ. То укључује, између осталог, трајне односе моћи и структурну неједнакост између жена и мушкараца, као и широко распрострањено родно засновано насиље.
Усвајање нове Стратегије родне равноправности утрло је пут за неколико неопходних активности у области истраживања и иновација. Прво, обновљен је приоритет родне равноправности у оквиру Европског истраживачког простора. Друго, појачане су одредбе о родној равноправности у новом Оквирном програму за истраживање и иновације –Хоризонт Европа и треће, покренута је потпуно нова шема финансирања за подршку старт-ап компанијама које воде жене. Нови критеријум подобности за финансирање Хоризонт Европа јесте пропис по коме јавна тела, истраживачке организације и високошколске установе морају да имају План родне равноправности (ПРР) од 2022. године. Поред тога, приликом одлучивања о финансирању Хоризонт пројеката, родна равнотежа међу истраживачким тимовима ће се додатно узети у обзир за једнако рангиране предлоге.
Европска комисија има дугогодишњу посвећеност промовисању родне равноправности у области истраживања и иновација. Њен циљ је да се створи правичан систем високог образовања у којем жене и мушкарци истраживачи имају једнаке могућности и једнак третман у својим научним каријерама.
Публикација „She Figures” (И она се рачуна) користи најновију доступну статистику за праћење стања родне равноправности у домену истраживања и иновација широм Европе и тако нам пружа могућност да упоредо пратимо податке и анализе за 88 индикатора. Подаци прате „хронолошки пут” жена од завршетка докторских студија до учешћа на тржишту рада и стицања улога у доношењу одлука. Генерални директорат Европске комисије за истраживање и иновације објављује ове публикације. Први пут је објављена 2003. године и ажурира се сваке три године. Новина у извештају за 2021. годину је наглашен политички контекст у свим поглављима заједно са додатком тематских сажетака о политикама које представљају најбоље праксе. Такве области укључују утицај пандемије на жене истраживаче и научну продуктивност, као и промовисање родне перспективе у иновацијама.
Удео жена међу свршеним студентима докторских студија у ЕУ скоро је достигао родни паритет у 2018. години – 48,1%. Проценат жена међу свршеним студентима докторских студија био је родно избалансиран (тј. кретао се између 40% и 60%) у већини земаља чланица ЕУ-27 и придружених земаља, осим Албаније (62,3%), Грузије (60,8%) и Луксембурга (35,6%). Међу ЕУ-27, највећи удео жена са докторским студијама забележен је у Литванији (57,9%) и Пољској (56,3%), а најмањи у Луксембургу (35,6%) и Чешкој (43,7%). Проценат жена у 2018. на докторским студијама у Србији био је 59,6% док је 2010. износио 49,73%. У две трећине земаља чланица ЕУ-27 и придружених земаља, удео жена међу свршеним студентима докторских студија порастао је између 2010. и 2018. године.
Упркос напретку ка постизању скорог родног паритета у укупном броју дипломаца докторских студија, значајни јаз и даље постоји у специфичним областима студирања. Жене са докторским дипломама биле су превише заступљене у области образовања и недовољно заступљене у областима ИКТ, инжењеринга, производње и грађевинарства.
Одражавајући забринутост изнету у Стратегији родне равноправности 2020–2025. у вези са недовољном заступљеношћу жена међу СТЕМ дипломцима (скраћеница се односи на енглески назив за науку, технологију, инжењерство, математику), подаци из 2018. показују да су жене и даље недовољно заступљене међу дипломцима докторских студија у већини СТЕМ области. Конкретније, на европском нивоу, жене су недовољно заступљене међу дипломираним докторима физике (38,4%), математике и статистике (32,5%), информационо-комуникационих технологија (20,8%), инжењерских наука (27%), производње и прераде (40,9%) и архитектуре и грађевинарства (37,2%).
Жене су историјски биле недовољно заступљене у научним и техничким областима и, и даље су недовољно заступљене у технолошким професијама на тржишту рада. У Стратегији родне равноправности 2020–2025, комисија наглашава да оснаживање жена на тржишту рада такође значи да им се омогући да напредују као предузетници, посебно у областима у којима традиционално доминирају мушкарци. Како економија ЕУ прелази у правцу повећане дигитализације, потребни су већи напори да се подстакне учешће жена у дигиталној економији кроз програме попут Жене у дигиталној политици Европске комисије или Акциони план за дигитално образовање.
Током последње деценије, ЕУ је забележила позитивне помаке у постизању родне равнотеже у укупном броју доктора наука. Упркос овом напретку, у 2018. години жене су представљале око једну трећину (32,8%) укупног броја истраживача на европском нивоу. Слично томе, у више од половине испитаних држава чланица ЕУ-27 и придружених земаља (22 од 40), удео жена истраживача био је испод 40%. Летонија и Литванија имале су највећи проценат жена истраживача (52,2% и 49,5%, респективно), док су Холандија и Чешка имале најмањи (26,4% односно 26,6%). У Србији 2018. године тај проценат износиo је 51,4%. Подаци такође показују да хоризонтална сегрегација и даље постоји у истраживачким каријерама у главним економским секторима (високо образовање, влада – јавна управа и бизнис), при чему је већи проценат жена истраживача запослених у сектору високог образовања. Поређења ради, мушкарци истраживачи су склонији да буду запослени у сектору бизниса. Удео (%) жена међу истраживачима у сектору високог образовања 2018. Србија 50%, ЕУ 42,3%. Удео (%) жена међу истраживачима у јавном сектору (влада) 2018. износи 61,3% у Србији док је за ЕУ-27 тај проценат 43,9%. Удео жена међу истраживачима у бизнису износи 40% за Србију, док за ЕУ-27 само 20,9%.
Иако је ЕУ предузела мере у последњој деценији како би се позабавила радом на одређено време, ово је и даље проблем који је погоршан пандемијом. Један од начина за побољшање услова рада за жене и мушкарце истраживаче и промовисање родне равноправности у истраживачким каријерама дат је кроз структурну реформу и институционалне промене. На европском нивоу, у 2019. години, удео жена истраживача које раде са скраћеним радним временом у сектору високог образовања био је већи од оног код мушкараца истраживача за 3,9 процентних поена. Такође, на европском нивоу, 9% жена истраживача и 7,7% мушкараца истраживача у сектору високог образовања радило је са несигурним уговорима.
У сектору високог образовања, већи проценат жена истраживача који су били у пару и имали децу, радили су по уговору на одређено време у 2019. години, иако је ситуација била разноврснија на нивоу појединачних држава. Директива о равнотежи између посла и приватног живота промовише једнаку поделу одговорности за бригу између родитеља, међутим, потребна је већа институционална подршка истраживачким организацијама како би се подржало помирење посла и породице.
У 2019. години није било изражене полне разлике у међународној мобилности истраживача током њихових докторских студија. Мушкарци истраживачи у напреднијим фазама каријере били су мобилнији од жена истраживача, на европском нивоу, иако је овај образац варирао од земље до земље. С обзиром на важност мобилности у каријери за истински отворен Европски истраживачки простор заснован на изврсности, неопходно је подржати мобилност жена у напреднијим фазама каријере.
На европском нивоу, расходи за истраживање и развој били су 160.841 стандарда куповне моћи (ППС) по истраживачу у 2018. години, износ који је био нижи од еквивалентних трошкова у конкурентским економијама као што су Кина (189.108, без Хонгконга), Јапан (171.120) и САД (269.044). Неке земље са високим издацима за истраживање и развој по истраживачу имале су ниску заступљеност жена истраживача. ППС стандард куповне моћи представља вештачку заједничку валуту која се користи за елиминисање разлика у нивоима цена између земаља – једном јединицом ППС може се купити исти обим добара и услуга у свим земљама. Дакле, издаци за истраживање и развој по истраживачу за сваку земљу су израчунати као укупни издаци за истраживање и развој подељени са укупним бројем истраживача са пуним радним временом.
Подаци на европском нивоу показују да су у 2018. години жене представљале више од 40% академског особља. Међутим, постојале су значајне разлике по разредима. Док су жене представљале скоро половину особља разреда Ц и Д (46,6% особља Ц разреда и 47,1% особља Д разреда) и више од 40% особља Б разреда (40,3%), оне су заузимале само око четвртину особља А разреда (26,2%) – еквивалентно звању редовног професора. Такође, утврђено је да у свакој области истраживања и развоја, жене нису представљале више од једне трећине особља А разреда на европском нивоу у 2018. години. Жене су недовољно заступљене на највишем академском нивоу (А разред), са само веома малим побољшањима између 2015. и 2018. (претходно 24,1%). Поред тога, удео жена међу особљем А разреда варира у зависности од области истраживања и развоја. Жене су релативно добро заступљене међу особљем А разреда у области хуманистичких наука, али имају минимално присуство у области инжењерства и технологије. У СТЕМ областима, удео жена је мањи међу студентима основних и мастер студија (32%) и докторантима (35%) и међу свим разредима академског особља (Ц разред 35%, Б разред 28%, А разред 19%).
Највећи удео жена међу особљем разреда А забележен је у хуманистичким наукама (35,0%) и друштвеним наукама (30,9%), док је најмањи удео жена међу запосленима у А разреду био у области природних наука (22,0%) и инжењерства и технологије (17,9%). Хоризонтална родна сегрегација у учешћу жена и мушкараца у областима истраживања и развоја такође може довести до веће вертикалне сегрегације. Другим речима, недовољна заступљеност у одређеним професијама може ограничити изгледе жена за напредовање у каријери у одређеним областима.
Када је реч о државама које су најуспешније у овој области, предњаче Румунија 50,78%, Литванија 44,65%, Малта 43,75%, Хрватска 43%, Летонија и Бугарска 40%. Код развијених држава западне и северне Европе ситуација није уопште оптимистична: Француска је негде на ЕУ просеку са 27%, док су Данска и Холандија 22%, Немачка и Белгија 20% испод европског просека. У односу на 2010. када је ЕУ просек био 20% (Румунија је такође била прва са 36%, затим Летонија 32%, Бугарска 26%, Хрватска 26%), Литванија је забележила велики скок за чак 30 процентних поена, Мађарска је и 2010. и 2018. имала исти проценат жена у А разреду 21%.
Политике ЕУ као што је Стратегија родне равноправности 2020–2025. наглашавају важност повећања заступљености жена у доношењу одлука и на руководећим позицијама. Подаци показују да је на нивоу Европе 23,6% жена било на челу Института у високом образовању у 2019. години, 2,4% више него у 2016. години (21,3%). Ови подаци сугеришу да је постигнут одређени напредак у побољшању заступљености жена у доношењу одлука и на руководећим позицијама у овом сектору. У 2019. години, нешто више од 3 од 10 чланова одбора биле су жене (31,1%), а мање од једне четвртине председника одбора (24,5%) биле су жене на европском нивоу.
Подаци из Поглавља 7 Извештаја She figures 2021 показују да је међу ауторима који се активно објављују, број мушкараца аутора премашио број жена аутора на свим нивоима радног стажа између 2015–2019. и на европском нивоу и на нивоу појединачних земаља. Када се подаци рашчлане према областима истраживања и развоја, родне разлике у активном ауторству су посебно истакнуте у областима природних наука, инжењерства и технологије. Мушкарци су чинили већи удео чланова истраживачког тима, него жене између 2015–2019. и на европском и на нивоу држава. Поред тога, између 2015. и 2019. године, већа је вероватноћа да су жене недовољно заступљене међу ауторима који су водили истраживање. Жене су, такође биле значајно недовољно заступљене међу проналазачима на европском нивоу, између 2015. и 2018. године – само један патенат на сваких 10 патената пријавиле су жене. Такве родне разлике у резултатима истраживања и иновација могу допринети зачараном кругу у којем жене које имају мање патената или публикација на своје име, имају мање конкурентне пријаве за финансирање, што би заузврат могло смањити број пријава патената и број поднетих радова у часописима од стране жена.
Веома мали проценат (нешто испод 2%) публикација укључивао је родну димензију између 2015–2019. на европском нивоу. Највећи проценат публикација са родном димензијом у истраживачком садржају забележен је у медицинским наукама, док је најмањи проценат забележен у инжењерству и технологији. На европском нивоу, око 1,7% свих пројеката Хоризонта 2020 интегрисало је родну димензију. Србија се налази испод просека са 1,29%.
Остави коментар