Аутор: Александра Божовић
Како бисмо визуелно дочарали културолошке споне и духовну испреплетаност између земаља у региону, некадашњих „сустанара“ велике земље, призовимо у свест завршну сцену из Кустуричиног филма „Underground“. Распусна свадба, сва у изобиљу хране и пића, уз гласну музику, одвија се уз ивицу самог одсека, тик уз мутну реку, чија се обала цепа на делове. Свадба као симбол новог почетка, зачињања једног новог животног поглавља, нових и измењених животних токова оличених у лику голобрадог младожење и невесте у белом, сасвим опонира амбијету муљевите воде, мутном, неизвесном и неповратном току реке, нарочито расположењем, готово карневалским, које прати церемонију на оцепљеном парчету обале. Симболика одсека утолико је већа и драстичније представљена, нарочито ако у обзир узмемо и речничку дефиницију појма одсека, као обележеног, омеђеног, утврђеног предела. Наратор се јавља као метафоризација временске дистанце, која неминовно увек уследи, сетно говорећи о новим кућама „…које ћемо поново изградити, са црвеним крововима и црвеним димњацима које ће настањивати роде, и капијама широм отвореним за драге госте…“. Као објективни посматрач, наратор износи констатацију о сећању на једну причу која почиње као бајка, о сећању које ће патинирати како сета, тако и радост. „Ова прича нема крај“, гласи епилог овог култног филма. Додатни стимуланс за условну појаву „happy end“-а представља и повратак кума, побратима, некадашњег најбољег пријатеља и саборца, који се и након свих размирица и неслагања придружује свеопштем весељу. Ипак, не без опомене на предострожност у виду сећања које не сме бити сасвим потиснуто, а оличено је у лику „неверне љубе“. Циклично понављање и смена генерација подразумевају и неминовност новог рађања и обнове, као оптимистичну перспективу која ће уследити и омогућити да се пренебрегне духовни јаз. Чини се да не постоји упечатљивија симболика и потпунија метафоризација распада Југославије, од ове у Кустуричином „Подземљу“: живот у изобиљу, славље и весеље, волунтативно „пуњење ушију воском“ док се тле за које смо животно везани цепа и неповратно распарчава…
Савремена историја земаља у региону бележи чињенице које су дубоко укорењене у свест човека и битно су утицале на читаве групе народа и њихову културу. Постјугословенски простор је комплексан резултат бројних историјских утицаја – политичких, економских, друштвених, културних… У том свеопштем „балканском метежу“ који је истовремено диван због јединствене испреплетаности и богате мултикултурне башните, долази до (само)организовања у „новим“ просторима културе, насталим након распада Југославије. Потреба за стваралачким просторима културе постојала је одувек. Постоји и данас, као и потреба за интеркултуралним дијалогом и разменом искустава делатника у области културе. У све већем броју случајева та потреба резултира успостављањем сарадње на сваком, па и на међуинституцијалном нивоу, што је након познатих историјских размимоилажења на постјугословенском простору значајан корак напред, пресудан за успостављање равнотеже и стабилности. Својом формом „мноштво уметности из једног центра“ културни центри се јављају као бастиони очувања пријатељских односа међу земљама региона, као активни и динамични творци и промотери културних садржаја и увек присутна уточишта уметности и њених поштовалаца и стваралаца. У том контексту, али и у контексту савременог стваралаштва и потреба публике, иницијална форма и улога културних центара је до данас непревазиђена.
У циљу оснаживања локалних културних простора и креирања регионалне мреже која би служила размени знања, искустава и ресурса, културни центри негују међународну сарадњу у области савременог стваралаштва и креативних индустрија, прате се и иницирају међународне културне манифестације, билатералне и мултилатералне сарадње у области културе, са циљем зближавања људи на најплеменитији начин, уз духовно богаћење и уздизање. Притом, пружа се могућност и за бољу сарадњу на другим пољима: економском, научно-техничком… Као поливалентне куће уметности и културе, културни центри повезују своје секторе – музички, филмски, књижевни, позоришни, трибински, ликовни – остварујући се као места едукације, развоја публике, сусрета различитих продукција, размена и упознавања. Мисија је развијање, унапређивање и подизање општег нивоа културе, како у локалној средини, тако и на културној мапи региона, задовоњаваље културних потреба свих грађана, неговање мултикултуралности, стварање амбијента за развој алтернативних и авангардних културних пракси као и стваралаштва маргиналних група. У својој доступности свима, од вансеријских уметника, савремених стваралаца, интелектуалаца, преко уметника – аматера до радника у култури, те конзумената и уживалаца културе и уметности, културни центри остварују добру праксу у креирању културне сцене и садржајно богате културне мреже на постјугословенским просторима. Подржавајући високе стваралачке домете и померајући границе креативности, културни центри негују отворени критички дијалог, уцртавајући нове продукцијске и организационе стандарде кроз своје програме намењене свим старосним и социјалним категоријама становништва. Делатност културних центара почива на уверењу да култура мора бити ствар јавне бриге и да не може бити препуштена хировим тржишта.
За културни идентитет и квалитет живота у цивилизованој демократској средини неопходно је постојање инситуција које омогућавају испољавање креативности грађана и приступ културним добрима. Сарадња и размена програма између културних центара омогућава поливалентност и презентацију културног стваралаштва. Подстицај и афирмација културне сарадње у региону, кроз разне облике културног и уметничког испољавања (представе, изложбе, концерти, филмске пројекције, предавања, расправе, представе, промоције књига, радионице, семинари, округли столови, трибине, фестивали), доприносе континуираном деловању на стварању културне климе. Међуинституционално умрежавање довело је до квалитетније комуникације и општег побољшања квалитета суседских односа између земаља региона. Као најрепрезентативнији пример наводимо Културни центар Новог Сада чији је прегалачки рад на том пољу дао запажене резултате и у сфери културе резултирао регионалном сарадњом са Републиком Српском, Црном Гором и Хрватском.
На заједничку иницијативу Културног центра Новог Сада и Културног центра Источно Ново Сарајево, а уз подршку градоначелника оба града, директори ових културних центара потписали су споразум о програмској сарадњи и на тај начин озваничити почетак размене културних садржаја ове две институције. Том приликом нарочито је апострофирана чињеница да су постјугословенским просторима неопходни сарадња, заједнички пројекти и културно прожимање.
Културни центар Новог Сада традиционално негује сарадњу с културним центрима у Црној Гори. Споразуми о програмској сарадњи успешно су остварени са Културним центром „Никола Ђурковић“ из Котора и Културно-информативним центром „Будо Томовић“ из Подгорице. „Дане Котора у Новом Саду“ Културни центар Новог Сада организовао је приредивши богат културно-уметнички програм: концерте, књижевне промоције и изложбе репрезентативних уметника из Котора. На тај начин, новосадској публици је кроз ликовну изложбу приближен дух которског карневала, књижевна историја Котора и мелодичне гласовне бравуре чувеног сопрана из Котора.
Сарадња са Подгорицом обновљена је након готово две деценије. У новосадском Културном центру тим поводом отворена је изложба фотографије подгоричког уметника, а уприличен је и концерт оперске диве из Подгорице. Културни центар Новог Сада гостовао је у Подгорици промовишући „Антићеве дане“, часопис за књижевност и теорију „Поља“, ликовну и издавачку делатност КЦНС и фестивал „Поезика“.
Кровна установе културе у Херцег Новом, ЈУК „Херцег Фест“, још један је од ex yu сарадника Културног центра Новог Сада. У оквиру ове сарадње организована је међународна ликовна колонија „Два мора“, која сваке године окупља уметнике из региона. Упечатљивију слику о културној сарадњи између КЦНС и ЈУК „Херцег Фест“ даје манифестација „Дани Новог Сада у Херцег Новом“ која се организује у оквиру традиционалног Празника мимозе. Програм манифестације је ове године употпунила презентација новосадског фестивала „Антићеви дани“ коју организује КЦНС, као и пројекција филма о Мики Антићу, снимљеног у продукцији КЦНС. „Дани Новог Сада у Херцег Новом“ од стране бројне публике, али и високих званичника, окарактерисани су као „покретачка снага оснаживања институција културе два града“ која традиционално негују добре односе. Културна сарадња два града, која је озваничена потписивањем протокола о сарадњи у оквиру Октобарских дана и која је одувек била заснована на пријатељским и јаким везама, отворила је простор и створила предуслове за заједничку сарадњу кроз пројекте економско одрживог развоја, привредне, активности заштите животне средине, енергетске ефикасности, спорта и других сфера од значаја за општи друштвени напредак и подизање животног стандарда грађана како Херцег Новог, тако и Новог Сада.
Студентски културни центар из Вуковара угостио је представнике Културног центра Новог Сада. Потписани протокол о програмској сарадњи отпочео је већ том приликом, када је вуковарска публика имала прилику да чује предавање дугогодишњег сарадника и предавача КЦНС. Недуго потом, представници КЦНС су у поновној посети Вуковару присуствовали отварању нове библиотеке, приложивши библиотечком фонду значајан број издања Културног центра Новог Сада. Узвративши гостопримство челницима Студентског културног центра из Вуковара, КЦНС је аутору из Вуковара организовао књижевну промоцију у својим просторијама.
Водећи се добрим примером поменутих културних центара, бројне установе културе из региона раде да поновном успостављању међународне сарадње. Ревитализација односа кроз сарадњу на пољу културе, склапање споразума о разменама културних програма и резиденцијалним боравцима уметника из бивших југословенских република добар су пут ка успостављању мира и стабилности на постјугословенском простору. Културолошке баријере међу земљама региона не постоје и бесмислено их је успостављати под кринком историјских неслагања.
Остави коментар