Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Бивша Југословенска Република Македонија кандидат је за чланство у ЕУ од 2005. године. Европска комисија је још 2009. препоручила отварање приступних преговора под условом да држава реши спор око имена за суседном Грчком. Међутим, након решења овог дугогодишњег спора 2018. године, вето на почетак преговора, тада већ Северне Македоније са ЕУ, најпре је ставила Француска која је истовремено и затражила измену самог процеса проширења. Коначно, након усвајања нове методологије проширења, суседна Бугарска је блокирала преговоре Северне Македоније условљавајући њихово отварање решењем новог спора који се тиче језика и историје.
Шири контекст македонске политичке сцене показује да су интеграције у ЕУ једна од покретачких тежњи македонске спољне политике још од њене независности 1991. године.
Дипломатски односи са ЕУ успостављени су 1995. године, а након тога је потписан Споразум о сарадњи у области трговине, финансијског пословања и транспорта 1997. године. Македонија је била прва земља региона Западног Балкана која је потписала Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) са ЕУ 2001. године и прва земља у којој је ССП ступио на снагу 1. априла 2004. године. ССП обезбедио оквир за политички дијалог и поспешио регионалну сарадњу. То је истовремено ојачало економске односе и успоставило основе за техничку и финансијску подршку. ССП је извршио огроман утицај у процесу хармонизације политика, законодавства и промоције европских вредности како међу македонским институцијама тако и међу грађанима. Европски савет јој је доделио статус кандидата у децембру 2005. године, а у фебруару 2008. Савет ЕУ је усвојио ревидирано Приступно партнерство. Након добијања статуса кандидата, македонска спољна политика била је фокусирана на добијање датума за почетак преговора са ЕУ.
Комисија је први пут препоручила отварање приступних преговора са Републиком Македонијом у октобру 2009. године. Позитивне препоруке из Комисије стизале су у периоду дужем од једне деценије, међутим македонске власти су се у том периоду суочиле са многим изазовима. Спор око имена са Грчком био је једна од највећих препрека процесу интеграције када је у питању валоризација спроведених реформи: без обзира на унутрашњу динамику реформи, Грчка је стављала вето на отварање преговора. У јуну 2018. Савет ЕУ предложио отварање приступних преговора са Македонијом и Албанијом (до јуна 2019). Међутим, на Самиту у Бриселу (октобар 2019), француски председник Макрон ставио је вето на отварање ових приступних преговора. На том Самиту могло се приметити да су се државе чланице ЕУ међусобно поделиле. Француски лидер остао је усамљен када је одбио отварање преговора са Македонијом након што је она током 2018. успешно решила дугогодишњи спор око имена са Грчком потписивањем Преспанског споразума, који је довео до тога да промени име у Република Северна Македонија. У случају Албаније, Макрона су подржали лидери Данске и Холандије. Макрон је бранио своју одлуку тврдећи да би ЕУ требало да се фокусира на довођење своје куће у ред пре него што размотри примање нових чланица.
Француски вето имао најмање две нежељене последице. Прва последица је била видљива само дан након одбијања Француске, премијер Северне Македоније Зоран Заев расписао је ванредне изборе и поднео оставку – таква одлука је угрозила стабилност Северне Македоније. Током предизборне кампање, ВМРО-ДПМНЕ обећала је да ће поништити Преспански споразум са Грчком и да ће имати последице по цео регион ако на изборима победе конзервативно-националистичке снаге из редова ове коалиције. Друга последица се огледа у томе да је француски вето отворио политичку дебату о политици проширења коју је тадашњи председник Европске комисије Жан-Клод Јункер сматрао „историјском грешком“.
Македонски грађани имали су велика очекивања да ће након болне промене уставног имена напредовати њихов процес приступања ЕУ и да ће коначно отворити приступне преговоре. Образац доношења одлука подстакнут „замором од проширења“ виђен је и ранијих година у ЕУ. Од 2005. године, Француска и Холандија су постале велики противници дањег проширења након што су на референдуму њихови грађани одбацили предложени Устав Уније. Стиче се утисак да су ове две државе постале противници проширења јер су бирачи то доживљавали као претњу будућности њихових земаља. 15. новембра 2019. године француска влада је проследила писмо од шест страница о „постепеном придруживању“ дипломатама ЕУ, ово писмо је чинило основу за реформисани приступ политици проширења ЕУ.
Комисија је 5. фебруара 2020. године, на основу предлога Француске, објавила нову методологију проширења. Сврха ревидиране методологије је да се поново успостави кредибилна перспектива ЕУ за Западни Балкан. Према мишљењу Комисије, политичка природа процеса приступања захтева снажно политичко управљање и ангажовање. Нова методологија проширења састоји се од кредибилнијег процеса изграђеног на међусобном поверењу и већој посвећености, како ЕУ тако и држава и територија Западног Балкана. На састанку Савета ЕУ одржаног 26. марта 2020. одлучено је да се отворе преговори али није дат датум као што је било у свим претходним случајевима када су отварани преговори са неком државом кандидатом за чланство у ЕУ. Испоставило се да ће то искористити касније Бугарска да стави свој вето на преговоре. 1. јула 2020. године Комисија представила Савету нацрт преговарачких оквира за Албанију и Северну Македонију који је подељен на три дела: 1) принципи који регулишу приступне преговоре, 2) суштина преговора, 3) преговарачки поступак. Крајњи циљ преговора је усвајање правне тековине ЕУ у целини и обезбеђивање њене пуне имплементације.
Почетком 2020. Европска комисија је у ажурираним извештајима за Северну Македонију и Албанију приметила још једном недостатак владавине права у овим државама. У извештају о Северној Македонији, Комисија је напоменула да треба да се фокусира на области идентификоване у Закључцима Савета а то су: реформа правосуђа и проактивне истраге и правоснажне пресуде у случајевима корупције и организованог криминала, укључујући корупцију на високом нивоу. Слична забринутост, поновљена је и у годишњим извештајима Европске комисије о напретку из октобра 2020, где је за Северну Македонију наведен „умерен напредак у реформи јавне управе“, „известан ниво припреме у правосудном систему“, али корупција остаје широко распрострањена.
Северна Македонија суочила се са сложеном политичком реалношћу – очекивало се да ће Преспански споразум убрзати развој односа са Унијом. Међутим, ЕУ је одговорила одлагањем датума за почетак преговора и „подизањем цензуса“ новом методологијом. Ово је изазвало евроскептицизам међу различитим снагама на националном нивоу што потврђују многобројна истраживања јавног мњења међу којима истичемо једно објављено у фебруару 2020. године које показује да је свега 31,9% грађана позитивно одговорило на питање да ли очекујете да ће земља добити датум за отварање преговора у 2020. док 57,8% грађана Македоније није очекивало да ће се то догодити 2020. године.
ЕУ је у Бриселу 19. јула 2022. одржала две међувладине конференције са Северном Македонијом и Албанијом на којима су формално отворени преговори са овим двема државама. „Седамнаест година након кандидатског статуса и 13 година након наше препоруке за отварање преговора, Македонија је показала отпорност и одлучност на европском путу“, изјавио је Комесар за проширење Оливер Вархељи и додао: „У промењивом геополитичком окружењу, наш приоритет остаје Западни Балкан. Посвећени смо више него икад циљу да цео регион уведемо у ЕУ.“
Пут до отварања преговора у периоду након усвајања преговарачког оквира 1. јула 2020. до 22. јула 2022. када су они и формално отворени, није био ни мало једноставан. Бугарска је отворено рекла да ће ставити вето на међувладину конференцију ЕУ за Северну Македонију, ако она не поштује билатерални споразум о сарадњи и пријатељству између Македоније и Бугарске из 2017. године. Бугарска је почетком августа 2020. послала свим државама чланицама ЕУ Меморандум, тражећи да билатерални споразум о сарадњи и добросуседским односима између Бугарске и Северне Македоније буде део преговарачког оквира ЕУ и део поглавља 35. У Меморандуму је изразила кључну забринутост према Северној Македонији, њеној историји и језику. Немачка, која је председавала ЕУ у том тренутку заступала је став да „билатерални односи не могу бити део преговарачког оквира ЕУ“. Бугарска је ипак, инсистирала да без решавања тих билатералних питања, Северна Македонија не може да започне преговоре о приступању. Бугарски парламент је усвојио чак и резолуцију којом од Републике Северне Македоније захтева промену историје и језика. Европска комисија у свом годишњем извештају о напретку од 6. октобра 2020. за Републику Северну Македонију у погледу добросуседских односа истиче „важност наставка имплементације билатералног споразума са Грчком и Бугарском.“
У лето 2022. македонски парламент је после три дана расправе и низа инцидената 16. јула усвојио закључке о француском предлогу наставка преговора те земље са ЕУ. За предлог је гласало 68 посланика владајуће коалиције око Социјалдемократског савеза (СДСМ) и Демократске уније за интеграције (ДУИ) и албанских опозиционих партија. Пре гласања, салу су напустили посланици коалиције опозиционих партија ВМРО-ДПМНЕ и Левице, који су тај предлог сматрали штетним.
„Ово је историјски споразум“, реченица је коју су становници Северне Македоније често могли да чују током последње две деценије. Охридски споразум био је историјски јер је завршен сукоб Националне ослободилачке армије и македонских снага безбедности, чиме су унапређена права Албанаца у овој држави. Преспанским споразумом решено је питање имена и вишедеценијски спор са суседном Грчком. Део становништва, али и опозиционе политичке партије не верују више у историјске тренутке зато је француско решење сматрано уценом.
Шта све доноси француски предлог? Првобитна верзија је настала у завршници шестомесечног француског председавања Саветом Европске уније са циљем да реши спор између Бугарске и Северне Македоније. Бугарска претходно блокирала процес европских интеграција Северне Македоније тврдила да јој краде историју и да је македонски језик дијалекат бугарског језика. Она је тражила да Северна Македонија формално призна да њен језик има бугарске корене, да у Уставу призна бугарску мањину и укине, како се наводи, „говор мржње“ против Бугарске. Такође, онаје тражила и да бугарски услови постану део преговарачког процеса Северне Македоније са Европском унијом, а да управо ЕУ буде гарант за њихово спровођење. То се лидерима Северне Македоније није допало, предлог су одбили, а незадовољство предлогом саопштили на Самиту ЕУ у Бриселу 23. јуна 2022. Они су захтевали јасну формулацију македонског језика у преговарачком оквиру као и заштиту македонског идентитета али и да историјским питањима није место међу критеријумима у преговарачком оквиру, а да преговори морају да почну пре уставних промена за укључивање националних мањина у преамбулу Устава.
У међувремену, до Скопља стиже нова француска измењена верзија – прихватљивија лидерима Северне Македоније (не и опозицији). Након ове нове верзије, бугарски парламент дао је зелено светло Влади за укидање вета на отварање приступних преговора ЕУ и Северне Македоније. Македонски премијер тражио је гаранције да Бугарска неће наметати нове услове. Шта ова верзија конкретно доноси? Права Бугара у Северној Македонији гарантоваће се кроз уставне промене, Скопље је дужно да одржава добре односе са Софијом и у процесу приступања Северне Македоније ЕУ претходном нацрту замерало и то што је Бугарска хтела да обавезе дефинисане билатералним протоколом буду део преговарачког оквира, што је за Северну Македонију било неприхватљиво. Новим предлогом те обавезе остају ван преговарачког процеса и почетак преговора није условљен уставним променама. Са преговорима се може кренути одмах, али да би се отворила конкретна поглавља у оквиру кластера, уставне промене су неопходне. Потенцијални проблем може представљати то што Бугарска и даље не прихвата да постоји засебан македонски језик, већ га третира као дијалект сопственог, док то није случај са ЕУ.
Ако се оживи политичка воља међу руководством ЕУ, нова методологија проширења може подстаћи ентузијазам за реформама међу земљама кандидатима из региона Западног Балкана. Такође, ако заживи систем заснован на заслугама који замењује произвољно блокирање, заједно са смисленим наградама и бржим и динамичнијим временским оквиром приступања, националне власти ће бити мотивисаније да погурају реформе како би се убрзало приступање њихових држава Унији. Коначно, обећања која даје ЕУ о будућности Западног Балкана у ЕУ имају вредност само уколико се то заиста и оствари у пракси.
Остави коментар