Аутор: Јелена Тодоровић Лазић
Основне вредности ЕУ обухватају владавину права и поштовање људских права. У поглављу 23, правосудни систем који добро функционише и успешна борба против корупције високо се котирају, али не треба заборавити на поштовање основних права како у законодавству тако и у пракси. Подсећајући на тo да је европска интеграција стратешки избор Србије, Савет министара ЕУ у закључцима са Самита од 18. јуна 2019. године позвао је власти у нашој земљи на „чвршћу посвећеност европским вредностима“. Када је реч о владавини права, Савет наглашава да је потребан „посебан нагласак на независност и ефикасност правосуђа, укључујући и текуће промене устава“ али и више конкретних резултата у „борби против корупције, организованог криминала и прања новца“. Недостатак напретка у области слободе изражавања и даље је разлог за озбиљну забринутост, наводи се у закључцима, уз оцену да је остварен напредак у припреми медијске стратегије, која треба да буде „хитно примењена у пракси на инклузиван и транспарентан начин“. Три недеље раније, Европска комисија у Годишњем извештају о напретку Србије ка ЕУ још једном је констатовала да Србија мора да учини много више у области владавине права.
У извештају Комисије за 2019. годину се каже да постоји известан ниво припремљености у Србији за примену правних тековина ЕУ и европских стандарда у области владавине права. Србија је у овој области постигла ограничен напредак. Корупција преовлађује у многим областима, те је и даље разлог за забринутост. Правни оквир у погледу основних права углавном је успостављен, међутим, његово спровођење није доследно. Није постигнут напредак у погледу слободе изражавања. Свеопште окружење и даље није погодно за остваривање овог права. Улога независних и регулаторних тела мора бити призната, а њихови капацитети ојачани, укључујући буџете и квалификовани кадар, а њихова функционална независност мора се гарантовати у пракси.
У оквиру поглавља 23, Србија спроводи Акциони план који је усвојен пре почетка преговора о приступању за ово поглавље у јулу 2016. године. Србија се тренутно налази у процесу ревизије свог акционог плана са мерама усмереним ка испуњавању привремених мерила заједничког става ЕУ.
Србија је остварила известан ниво припремљености у области правосуђа. Постигла је известан напредак током извештајног периода: док су прошлогодишње препоруке биле само делимично спроведене, остварен је напредак у смањењу броја старих извршних предмета и предузимању мера за усклађивање судске праксе. Тренутно обим политичког утицаја и даље изазива забринутост. У наредној години, Србија треба нарочито да оствари значајан напредак: у погледу јачања независности судства и самосталности тужилаштва, управљање каријером и дисциплински поступак за судије и тужиоце; у погледу обезбеђивања да у законодавству и у пракси Високи савет судства и Државно веће тужилаца могу у потпуности да преузму своју улогу и остваре независну и ефикасну правосудну управу у складу са европским стандардима, укључујући и у погледу извршења буџета правосуђа; кроз усвајање и спровођење стратегије за људске ресурсе за целокупно правосуђе и успостављање јединственог и централизованог система управљања предметима, што би у комбинацији требало да доведе до мерљивог побољшања ефикасности и делотворности правосудног система.
Главни стратешки документ Србије, заједно са акционим планом за поглавље 23, била је Национална стратегија за реформу правосуђа (2013–2018). Њено обнављање је у току.
Постојећи уставни и законодавни оквир и даље оставља простор за непримерен политички утицај на правосуђе. Потребно је успоставити потпуно објективан и транспарентан и на заслугама заснован систем за избор на правосудне функције, премештај и унапређење судија и тужилаца у складу са европским стандардима, који ће такође подстицати стручност и побољшати квалитет.
Притисак на правосуђе и даље је велики. Владини функционери, неки од њих на највишем нивоу, настављају да дају јавне коментаре о истрагама и судским поступцима који су у току, те о појединачним судијама и тужиоцима. ВСС је издао неколико саопштења као одговор на јавне коментаре, и реагујући на жалбе судија о застрашивању и претњама.
Успостављени су дисциплински поступци и за судије и за тужиоце. Током 2018. године Дисциплински тужилац ДВТ (Државног већа тужилаца) обрадио је 152 дисциплинскa извештаја, а у пет случајева је покренуо поступак. Дисциплинска комисија је изрекла следеће санкције: јавна упозорења, забрану напредовања, смањење плате, а у једном случају и разрешење. Судије и тужиоци имају обавезу да једном годишње пријављују своју имовину и да пријављују могуће сукобе интереса.
Тренутно, Србија има две категорије квалификованих кандидата за правосудне професије: дипломци Правосудне академије, и судски и тужилачки помоћници. До сада су именовани углавном кандидати из ове друге групе. У светлу Мишљења Венецијанске комисије, постојање националне правосудне академије као једине улазне тачке за судијску професију на нивоу основног суда је „добро утемељено са тежњом и посвећеношћу да се ојача квалитет и стручност обуке судија и тужилаца.
Потребно је побољшати квалитет програма иницијалне и континуиране обуке које пружа Правосудна академија. Обука треба боље да одговори на стварне потребе, на пример, усредсређујући се на правосудне вештине и етичке вредности, укључујући улогу судије у демократском друштву. Опште посматрано, не постоји систематски приступ стручном усавршавању кроз обуку правосудних кадрова.
Постоји потреба за ревизијом Закона о парничном поступку и Закона о кривичном поступку у бројним областима, укључујући управљање документима и снимање саслушања, како би се ускладили са европским стандардима и најбољом праксом.
Српско правосуђе се и даље ослања на више различитих апликација за управљање предметима које нису међусобно повезане. Потребно је успоставити свеобухватни систем на нивоу читаве земље за обраду предмета и управљање њима у целокупној мрежи судова и тужилаштава, укључујући пружање свеобухватних и поузданих статистичких података у складу са европским стандардима.
Спровођење националног програма за смањење броја заосталих предмета (за период 2016–2020) и даље надзире Врховни касациони суд. То има позитиван утицај на ефикасност судова са смањењем броја заосталих старих извршних предмета. У 2018. години број извршних предмета смањен је за 78.135. Међутим, укупан велики број нерешених заосталих предмета и даље изазива забринутост (781.137 предмета на крају 2018. године). Највећи број заосталих предмета (86,6% од укупног броја) имају основни судови.
Србија треба да у потпуности сарађује са Међународним резидуалним механизмом за кривичне трибунале (МРМКТ), укључујући потпуно прихватање и извршавање његових пресуда и одлука. Спровођење националне стратегије од 2016. године за истрагу и процесуирање ратних злочина настављено је спорим темпом.
Опште посматрано, Србија мора показати јачу посвећеност домаћем процесуирању ратних злочина на свим нивоима. Поред тога, потребнi су значајна регионална сарадња и добри суседски односи како би се превазишло наслеђе из прошлости и конструктивно се неговали узајамно поверење, дијалог и толеранција у региону, уз избегавање деловања и изјава које су усмерене против овог циља.
Србија је остварила известан ниво припремљености у погледу борбе против корупције. Постигнут је ограничен напредак. Нема мерљивог утицаја реформи у области превенције корупције. Ревидирани Закон о спречавању корупције (раније познат као Закон о Агенцији за борбу против корупције) донет је 21. маја 2019. године. Закон треба да буде у складу са правним тековинама ЕУ, међународним споразумима и препорукама GRECO. Што се тиче сузбијања корупције, спроводи се Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, који је ступио на снагу у марту 2018. године, али је прерано за потпуну оцену његовог утицаја. Органи за спровођење закона и правосудни органи још увек морају успоставити кредибилну евиденцију оперативно независних гоњења и окончаних предмета корупције на високом нивоу. Генерално, корупција превлађује у многим областима, те и даље изазива забринутост. Постоји потреба за јаком политичком вољом за ефикасно решавање питања корупције, као и снажан одговор кривичног правосуђа на корупцију на високом нивоу. Србија треба нарочито да: унапреди евиденцију о истрагама, оптужницама и правноснажним пресудама у предметима корупције на високом нивоу, укључујући и одузимање имовине стечене кривичним делом; спроведе законодавство које се односи на Агенцију за борбу против корупције, а које треба да буде у складу са правним тековинама ЕУ, међународним споразумима и препорукама GRECO, како би се ојачала улога Агенције као кључне институције у делотворнијој борби против корупције; спроведе процену утицаја своје антикорупцијске политике у циљу усвајања нове амбициозне стратегије и акционог плана.
Што се тиче досадашњих резултата Србије у истрази, гоњењу и суђењу случајевима корупције, поднете су кривичне пријаве против 9.095 лица посебним одељењима за борбу против корупције у вишим јавним тужилаштвима. Судови су осудили 332 лица на основу оптужница ових специјалних одељења. У два од ових случајева наложено је одузимање имовине. Србија треба да покаже убедљиве резултате када је реч о коначном одузимању имовине.
Уопштено узевши, мере које Агенција може да изрекне немају одвраћајуће дејство, а строжа правила о одговорности јавних функционера у случајевима који укључују сукоб интереса су неопходна. Текући процес израде новог закона о Агенцији за борбу против корупције пружа добру прилику да се обезбеди да Агенција добије снажнији и амбициознији мандат када су у питању идентификација и превенција корупције.
Свеобухватна процена приступа информацијама заснована на доказима није могућа, јер већина органа власти не поштује обавезу да достави податке Поверенику за приступ информацијама од јавног значаја у вези са захтевима грађана за информације.
Институције Србије за превенцију корупције углавном испуњавају међународне стандарде. У погледу ревизије Закона о Агенцији за борбу против корупције, која би јој омогућила да боље преузме своју улогу кључне институције у овој области, први нацрт је припремила радна група Министарства правде у јулу 2018. године. Овај нацрт није у потпуности усклађен са препорукама GRECO. Други нацрт је објављен на сајту Министарства у фебруару 2019. године након консултација са стручњаком који ради за GRECO. Влада је поднела предлог Скупштини почетком маја 2019. године по хитном поступку. Скупштина је усвојила закон 21. маја 2019. године. Потребни су напори да се Агенција оснажи да повећа прикупљање података на одговоран начин и анализу података, укључујући приступ релевантним базама података. Агенција тренутно има само 80 запослених на неодређено време. Приоритет треба дати обезбеђивању адекватних ресурса за Агенцију како би она била водећи играч у превенцији корупције и праћењу напретка у том погледу и како би радила на независан и транспарентан начин.
Јавне набавке, инфраструктурни пројекти, здравствена заштита, образовање, грађевинарство и просторно планирање, као и јавна предузећа, и даље су нарочито подложни корупцији. Није било конкретних побољшања у вези са контролама и транспарентношћу поступака у овим областима. Законодавство Србије у области јавних набавки углавном је у складу са правним тековинама ЕУ. Управи за јавне набавке и даље недостају кадровски и технички капацитети. Потребно је појачати напоре у погледу надзора других институција и праћења, делимично успостављањем централизоване базе података. Акциони план за борбу против корупције који се концентрише на високо образовање још није дао конкретне резултате.
Да би се борила против корупције на локалном нивоу, Агенција за борбу против корупције обезбедила је локалним органима власти модел акционог плана за борбу против корупције. Само шест локалних органа власти основало је тело за праћење спровођења израђених планова који су засновани на овом моделу.
Савет за борбу против корупције, у својој улози саветника владе, наставио је да активно открива и анализира случајеве системске корупције. Међутим, влада и даље одбија да систематски следи његове препоруке, а Савет тек треба да буде систематски укључен у поступке доношења правних прописа који имају потенцијални утицај на корупцију. Надлежни органи морају да успоставе конструктивнији однос са Саветом.
Новим Законом о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, који је ступио на снагу у марту 2018. године, предвиђају се специјализовани органи за истрагу и гоњење у случајевима корупције. Организована је адекватна обука. У посебним одељењима за борбу против корупције у Вишим тужилаштвима у Краљеву, Нишу, Новом Саду и Београду укупно је ангажовано 44 заменика јавних тужилаца. Такође, основано је пет ударних група у тим одељењима, које укључују представнике полиције, Пореске управе и Управе за спречавање прања новца.
Одељења за унутрашњу контролу у оквиру надлежних министарстава и даље немају довољно опреме, средстава и људских капацитета. Државна ревизорска институција је ревидирала 200 извештаја корисника јавних средстава у 2018. години. За 117 је закључила да систем унутрашње контроле није пружио разумно уверење да су постигнути циљеви у вези са поштовањем прописа и процедура. Утврђено је да око 76,5% субјеката ревизије није на одговарајући начин успоставило функцију интерне ревизије.
Србија је потписница свих међународних конвенција о борби против корупције, укључујући Конвенцију Уједињених нација против корупције. Правни оквир за борбу против корупције углавном постоји. Скупштина је усвојила измене и допуне закона о Агенцији за борбу против корупције. Овај закон мора бити усклађен са правним тековинама ЕУ, међународним споразумима и препорукама GRECO.
Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја још увек треба додатно изменити и допунити како би се обезбедило његово делотворно спровођење, укључујући и одговарајући приступ информацијама. Правни оквир за заштиту узбуњивача још увек треба ускладити са новим правним тековинама ЕУ у вези с овим питањем.
У свом последњем кругу евалуације у марту 2019. године, GRECO је констатовао да је 10 препорука о превенцији корупције у односу на чланове Скупштине, судије и тужиоце делимично спроведено, а 3 нису спроведене (уместо 7 делимично спроведених и 6 неспроведених у 2018. години). Она је другу годину заредом закључила да Србија није на задовољавајући начин спровела или да није на задовољавајући начин поступила према било којој од 13 препорука. Пратећи једну од ових препорука, донет је нови Закон о лобирању у новембру 2018. године.
Остави коментар