Темељни уговор између Владе Црне Горе и Српске православне цркве

Аутор: др Александар Раковић

Фото: УНС

Након сецесије Црне Горе из заједничке државе са Србијом (2006), покушаване су разне мимикрије како би се одобровољио Ђукановићев режим, да не би извршио агресију на Српску православну цркву. На мајском заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, одмах после отцепљења Црне Горе, донета је одлука о оснивању Епископског савјета Црне Горе који је потом преименован у Епископски савјет Православне цркве у Црној Гори. Такође, Свети архијерејски сабор је на истој тој седници у мају 2006. доделио почасну, односно „литургијску титулу архиепископа цетињског” митрополиту црногорско-приморском Амфилохију. Намера Светог архијерејског сабора била је да се оснивањем епископског савета, увођењем појма, односно кованице „Православна црква у Црној Гори” за епархије Српске православне цркве у Црној Гори и архиепископском титулом „збуни Ђукановић”. 

Током Ђукановићеве власти припреман је Темељни уговор којим би требало да се утврди однос Црне Горе с „Православном црквом у Црној Гори”, односно епархијама Српске православне цркве у тој привремено отцепљеној републици. Темељни уговор могао би бити склопљен само уз сагласност Светог архијерејског синода Српске православне цркве, али је митрополит црногорско-приморски Амфилохије инсистирао да он буде потписник.

Притом, Црна Гора је 2011. уредила односе с Римокатоличком црквом потписивањем Темељног уговора Црне Горе и Свете столице (24. јун 2011) и уговорима о уређењу односа од заједничког интереса између Владе Црне Горе и Исламске заједнице у Црној Гори (30. јануар 2012) и између Владе Црне Горе и Јеврејске заједнице у Црној Гори (31. јануар 2012). Српска православна црква поднела је свој предлог Темељног уговора с Владом Црне Горе (20. април 2012), али у време владавине Демократске партије социјалиста од тога није било ништа.

Дакле, Ђукановић није био нимало збуњен нити „Православном црквом у Црној Гори”, нити титулом „архиепископа цетињског”. Стога је 2019. кренуо у коначни обрачун са српством Црне Горе када је у децембру 2019. изгласан Закон о слободи вјероисповијести, којим је Српска православна црква у Црној Гори требало да буде истерана са својих осам векова дугих канонских територија, а њена имовина конфискована и приписана држави Црној Гори.

Иако смо се надали да ће са падом власти Демократске партије социјалиста синути сунце у односима Црне Горе са Српском православном црквом и Републиком Србијом, то се ипак није догодило. Власт премијера Здравка Кривокапића наставила је с многим тековинама Ђукановићевог режима, посебно када је реч о косовско-метохијском питању. Кривокапићева власт се чак усудила да доведе у питање потписивање Темељног уговора између Владе Црне Горе и Српске православне цркве, којим би требало да се уреде државно-црквени односи, а Српској православној цркви призна правни легитимитет и историјски континуитет на простору данашње Црне Горе у трајању од 800 година.

Упркос томе што је Ђукановићев режим 30. августа 2020. изгубио изборе и што је Кривокапићева власт ипак наводно била за Српску православну цркву, епископи из Црне Горе су 11. марта 2021. представили Светом архијерејском синоду Српске православне цркве нацрт Темељног уговора у коме је кованица „Православна црква у Црној Гори” четири-пет пута више употребљена од имена Српска православна црква. То је урађено по инерцији и без лоше намере. 

Стога је било нужно да Свети архијерејски синод – током утврђивања црквене верзије предлога Темељног уговора (2021) – утврди да име епархија у Црној Гори може бити само Српска православна црква, да се из употребе надаље искључи збуњујућа кованица „Православна црква у Црној Гори” и да потписници тог документа буду патријарх српски и премијер Црне Горе. Ово решење је у потпуности било у складу са ставовима српских архијереја у Црној Гори. Српска православна црква је тиме одлучила да избегне било какве непринципијелне компромисе. 

Свети архијерејски синод је 25. марта 2021. усвојио текст Темељног уговора у чијем су усаглашавању учествовали правни експерти Српске православне цркве и Министарства правде Црне Горе. Текст Темељног уговора службено је уручен црногорском премијеру Здравку Кривокапићу 14. априла 2021. у манастиру Ждребаоник, на састанку који је уприличио епископ будимљанско-никшићки Јоаникије. Кривокапић је потом изјавио да је Српска православна црква „задовољна” текстом, из чега је произилазило да је Темељни уговор већ обострано усаглашен. Али већ на том састанку у Ждребаонику, премијер Кривокапић је казао како је потребно да тај текст иде на ратификацију у Скупштину Црне Горе. Међутим, став експерата био је да за тим нема никакве потребе јер није реч о међународном споразуму.

Кривокапић је убрзо одустао од намере да се текст ратификује у Скупштини Црне Горе, али је одустао и од тога да је текст Темељног уговора усаглашен, наводећи како два члана нису у складу са Уставом Црне Горе и позитивним прописима те државе. Притом, Кривокапић је 30. априла 2021. казао како је најбоље сачекати да се, након упокојења митрополита Амфилохија, изабере митрополит црногорско-приморски, па да се онда потпише наведени уговор. Десетак дана касније на састанку са две високо рангиране особе казао је како „није тренутак” за потписивање Темељног уговора Црне Горе и Српске православне цркве. На том састанку уопште није ни помињао неке наводне спорне чланове којих уистину уопште није ни било.

Но, на молбу владике Јоаникија, Кривокапић је 27. маја 2021. увече дошао у Београд да потпише текст Темељног уговора с патријархом српским Порфиријем, у време када је одржаван Свети архијерејски сабор Српске православне цркве. Раније тог дана Кривокапић је свој долазак у Београд условио тиме да се из Темељног уговора избаци право да православни верници у Црној Гори нерадно обележавају Светог Саву, Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског.

Свети архијерејски синод Српске православне цркве је Кривокапићев услов схватио као обавезујући да би се откочио процес потписивања Темељног уговора и донета је тешка одлука да се тај члан Темељног уговора уклони. Радио-телевизија Србије и ТВ Танјуг позвани су да директно из Српске патријаршије преносе потписивање Темељног уговора. 

Међутим, показало се да је Кривокапићу тај члан, у ком су били наведени српски светитељи, био само изговор да не потпише Темељни уговор. Кривокапић ни сам није веровао да је Свети архијерејски синод, из најбоље намере и да би се потписао Темељни уговор, био спреман да начини такав уступак. Стога је, исто вече када је допутовао (27. мај 2021), одбио да потпише Темељни уговор. Испоставио је нови услов да, пре потписивања Темељног уговора, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве изабере владику Јоаникија за митрополита црногорско-приморског.

Иначе, није било спорно да ће на заседању Светог архијерејског сабора у мају 2021. владика Јоаникије бити биран за митрополита црногорско-приморског. Било је недопустиво да се Здравко Кривокапић упетљава у ток рада Светог архијерејског сабора, а сасвим је могуће да је то урадио како би рад Светог архијерејског сабора учинио нерегуларним. На заседању Светог архијерејског сабора укинути су сви епископски савети у отцепљеним републикама, тиме је у потпуности престала да постоји кованица „Православна црква у Црној Гори“, а Српска православна црква кренула је ка централизацији своје организационе структуре.

После скандала који је Кривокапић направио у Српској патријаршији, Свети архијерејски синод заузео је став да се мора вратити претходно усаглашеној верзији текста Темељног уговора, а тиме и решењу којим православни верници у Црној Гори добијају право да нерадно обележавају Светог Саву, Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског.

Кривокапић је и надаље инсистирао да текст Темељног уговора није био усаглашен. Током летњих месеци 2021. послао је Светом архијерејском синоду Српске православне цркве чак три различите верзије текста Темељног уговора на наводно усаглашавање. Из прве верзије коју је послао, избацио је већ усаглашену преамбулу у којој је потврђиван правни легитимитет и историјски континуитет Српске православне цркве у Црној Гори у трајању од осамсто година.

Будући да је то избацивање преамбуле било потпуно неприхватљиво, Кривокапићева власт је вратила преамбулу у свој текст, али је истовремено послала Светом архијерејском синоду Српске православне цркве два различита предлога тог текста. Једна верзија стигла је службеним путем преко Митрополије црногорско-приморске, а другу верзију су особе блиске Кривокапићу предале Српској патријаршији у Београду.

Да би се разлучили сви ти Кривокапићеви предлози, патријарх српски Порфирије је формирао трочлану стручну комисију која је требало да анализира чак четири верзије предлога Темељног уговора, од почетног који је био усаглашен, до наредна три која је Кривокапић самовољно мењао. Формирана трочлана комисија је у јесен 2021. закључила да су сви Кривокапићеви самовољни предлози неприхватљиви за Српску православну цркву.

С тим у вези, владика бачки Иринеј изјавио је 31. децембра 2021. да Српска православна црква неће потписати Темељни уговор док је Здравко Кривокапић на челу Владе Црне Горе. Тиме је стављена тачка на сваку могућност да се Темељни уговор потпише с вероломним црногорским премијером, који је слањем разноразних верзија Темељног уговора имао намеру да збуни, па чак и слуди Свети архијерејски синод Српске православне цркве. 

Влада Здравка Кривокапића пала је 4. фебруара 2022, а нова влада на челу с Дританом Абазовићем изгласана је 28. априла 2022. године. Притом, непосредно пре пада Кривокапића с власти, Абазовић је у својству потпредседника Владе Црне Горе 26. јануара 2022. посетио патријарха српског Порфирија и обећао му да, када постане премијер, неће бити препрека  потписивању Темељног уговора са Српском православном црквом. 

Од суштинске важности био је и улазак Социјалистичке народне партије у нову владу Црне Горе. Ова партија српске левице одиграла је суштинску улогу у обнови претходно усаглашеног текста Темељног уговора из марта 2021, чиме су се поново стекли услови да Влада Црне Горе и Српска православна црква потпишу овај важан документ.

С тим у вези, Влада Црне Горе и Свети архијерејски синод Српске православне цркве су истог дана (8. јул 2022) на седницама усвојили предлог Темељног уговора, који је скоро у потпуности био идентичан верзији усаглашеној 25. марта 2021. Стога је преостало још само да стране потписнице приступе потписивању Темељног уговора.

Датум потписивања Темељног уговора, 3. август 2022, одредили су митрополит црногорско-приморски Јоаникије и црногорски премијер Дритан Абазовић. Темељни уговор у Подгорици тада су потписали Дритан Абазовић у име Владе Црне Горе и патријарх Порфирије у име Српске православне цркве.

Темељним уговором утврђена су међусобна права и обавезе Црне Горе и Српске православне цркве. Црна Гора је Српској православној цркви признала правни легитимитет и историјски континуитет у трајању од осамсто година. Грађани Црне Горе православне вероисповести добили су право да нерадно обележавају празнике српских светитеља: Светог Саве, Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског. Православне цркве и манастири у Црној Гори, као и покретна имовина, власништво су Српске православне цркве, односно епархија Српске православне цркве.

Обе стране потписнице објавиле су овај документ у својим службеним гласилима, чиме је Темељни уговор ступио на снагу. Црна Гора је текст Темељног уговора објавила у Службеном листу Црне Горе број 96/2022. од 31. августа 2022. Српска православна црква је текст Темељног уговора објавила у Гласнику Српске православне цркве број 8/2022. за август 2022.

Демократска партија социјалиста је са својим сателитима и неразумном подршком Демократске Црне Горе, 19. августа 2022. због потписаног Темељног уговора срушила Абазовићеву владу. Најјача српска политичка опција Демократски фронт оштро се противила томе да Абазовићева влада тада падне јер је Демократски фронт сматрао да је потписивање Темељног уговора са Српском православном црквом био позитиван демократски искорак који треба хвалити, а не критиковати. 

Међутим, рушење Абазовићеве владе не може утицати на статус Темељног уговора. Наиме, Темељни уговор између Владе Црне Горе и Српске православне цркве може се раскинути само уз обострану сагласност страна потписница. Дакле, Темељни уговор остаје на снази.