Autor: dr Aleksandra Kolaković, viši naučni saradnik Instituta za političke studije
Nakon tri godine od početka rata u Ukrajini glavna tema jeste put ka uspostavljanju mira. Ovo je negde bilo očekivano još od kampanje za američke izbore jer je Donald Tramp obećavao da će zaustaviti rat u 48 sati po dolasku na vlast. Ipak, iako do toga nije došlo, intenzivirali su se odnosi i kontakti između glavnih sila i aktera u međunarodnim odnosima i posebno kontakti između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije uticali na jačanje straha da bi kroz pregovore ne samo Ukrajina već i Evropska Unija, ostala u drugom planu. Francuski predsednik Emanuel Makron bio je poslednji evropski, ali i svetski lider koji je pre izbijanja rata razgovarao sa Putinom, ali je nakon izvesnog perioda nastojanja da se održava linija komunikacije sa Putinom i predloga da se izađe iz sukoba na taj način što Rusija neće biti ponižena, došao do pozicije u kojoj Francuska vojno i politički podržava Ukrajinu. Od samog početka sukoba bezbednost i budućnost Evrope izjednačavana je sa sudbinom Ukrajine. Stoga su inicijative Donalda Trampa u kontekstu komunikacije sa Putinom i uspostavljanja mira, uz uvođenje poreza i taksi zakomplikovale odnose među zapadnim saveznicima kao i izbor modaliteta podrške Ukrajini.
Dan nakon što je u Nemačkoj na parlamentarnim izborima Fridrih Merc uspeo da osvoji najviše glasova i krene u proces formiranja vlade čime je naznačena jasnija moguća buduća saradnja Francuske i Nemačke u okvirima EU, kao i po pitanju Ukrajine, Emanuel Makron preuzima inicijativu i odlazi u posetu Donaldu Trampu. Uporedo, najavljene su i dve važne takođe posete Donaldu Trampu, odnosno Majku Rubiju, od strane Kira Starmera, premijera Velike Britanije, odnosno Kaje Kalas, visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost. Diplomatska ofanziva evropskih lidera i političara otvorila je potrebu koja se negde već nazirala decembra meseca kada je Donald Tramp posetio Pariz prilikom otvaranja restauriranog Notr Dama i prilikom Maskovih stavova o nemačkim izborima i podrške ADF-u da se jasnije definišu odnosi na relaciji SAD – EU, kao i da Evropa mora pronaći rešenja za evropsku kolektivnu bezbednost.
Trampova najava da želi da pregovara o miru samo sa Putinom uticala je na potrebu Makrona za hitnom misijom u Vašingtonu kako bi omekšao američki stav o Ukrajini i ubedio američkog predsednika da ti pregovori ne bi doveli do trajnog mira i zaštite ukrajinskih, ali i evropskih partnera. Nastavak američke podrške Ukrajini uz poštovanje njenog suvereniteta i obezbeđivanja evropskih interesa bili su okviri Makronove argumentacije pred Trampom uz insistiranje da Rusija predstavlja egzistencijalnu pretnju za evropske zemlje jer postoji nepoverenje da će Putin poštovati potencijalno sklopljeni mir. Sličan okvir argumenata dolazi i iz Brisela kao i iz Londona. Kalas je tako navela da ako je reč o Evropi i Ukrajini u razgovorima Trampa i Putina da onda moraju i Ukrajina i Evropa da se usaglase sa takvim dogovorom. Kir Starmer sa kojim je Emanuel Makron u toku prethodne godine kroz oživljavanje sećanja na srdačnu Antantu iz 1904. godine i savezništvo u ratovima postepeno uspostavljao nove redefinisane odnose Francuske i Velike Britanije koordinisano je svoju posetu sa francuskim predsednikom. Trogodišnjica ukrajinskog rata i Trampova inicijativa za mirom tako su otvorile pitanje političkog jaza između SAD i Evrope kao i pitanja evropskog krila NATO-a. Takođe, indikativan je i narativ u kome sa druge strane Atlantika reč „diktator“ nije više vezana za Putina već za Zelenskog.
Dok su ministri spoljnih poslova Evropske unije odobravali šesnaesti paket sankcija Rusiji koje pogađaju različite sektore i nastoje da oslabe ratne napore Rusije održana je i neformalna razmena mišljenja sa šefom ukrajinske diplomatije u okviru Saveta Evropske unije za spoljne poslove, a Emanuel Makron je nastojao da se izbori sa stavovima američkog predsednika o ratu u Ukrajini. Sastanak američkog i francuskog predsednika u Beloj kući očekivano se uglavnom vodio oko uloge i finansiranja rata u Ukrajini, pri čemu je američki predsednik naglašavao trošak i teret SAD. Donald Tramp je insistirao da Evropa preuzme glavnu ulogu u osiguravanju dugoročne bezbednosti Ukrajine što je u skladu sa njegovim stavovima da teži da promoviše novi put mira i sprečavanja Trećeg svetskog rata. Kao prvi zapadni političar koji je nakon gotovo tri godine rata razgovarao sa Putinom, Tramp veruje da se sa njim može dogovoriti sporazum o okončanju rata, kao i da bi prihvatio evropske mirovne snage u Ukrajini. Ovo je uz izjavu Emanuela Makrona da je Francuska razgovarala sa Velikom Britanijom o raspoređivanju mirovnih snaga na tlu Ukrajine, kao i da su druge zemlje spremne da se pridruže tim naporima (njih oko 30) jedna od novih stvari koje su se čule nakon ovog razgovora. Iako je francuski predsednik nakon razgovora, nakon što se osvrnuo i na tradicionalno savezništvo sa SAD tokom dva svetska rata, podvukao solidarnost i podršku SAD, kao presudne. Stav Francuske je jasan i mir za Francusku ne može značiti kapitulaciju Kijeva kao i da je Ukrajina „sada držala napredni front naše kolektivne evropske bezbednosti“. Bezbednosne garancije koje podrazumevaju obezbeđivanje uslova za ukrajinski suverenitet, ali i za ceo region, odnosno Evropu postale su pitanje koje se preliva ka samom funkcionisanju Evropske unije u budućnosti. Izjave francuskog predsednika o potrebi strateške autonomije Evropske unije i nastojanja da se kroz strateški kompas Evropske unije ojača sektor evropske kolektivne bezbednosti tako su postale iznova aktuelne. Razgovori između Makrona i Trampa pod okriljem ideje da Evropljani treba da učine više za bezbednost i odbranu u samoj Evropi bio je i uvod ne samo u razgovore sa britanskim premijerom, već i sa predsednikom Ukrajine, Volodimirom Zelenskim. Za Donalda Trampa ovo je otvaralo put ka finalizovanju sporazuma o kritičnim mineralima koji su postali bitni u kontekstu vraćanja onoga što je Amerika uložila, iz njegove perspektive gledano. Međutim, svedoci smo, kao i čitav svet da do toga nije došlo, kao i da je ukrajinski predsednik sa svojom delegacijom zamoljen da ode iz Bele kuće.
Dok se ceo svet bavio analizom mimike i gestova američkog predsednika, javnim razgovorom koji je vođen sa Zelenskim kao i generalno, američkim stavom o nuklearnoj krizi, lideri Evropske unije su se sastali sa svojim britanskim partnerima u Londonu kako bi zauzeli svoj stav o događajima koji su doveli u pitanje, ne samo podršku Ukrajini i dalja finansiranja, već i pitanje budućnosti evropske bezbednosti. Ideja Kira Starmera jeste da se pojača evropska akcija za Ukrajinu kao i da signalizira kolektivnu i nepokolebljivu podršku pravednom i trajnom miru. Jedan od očekivanih rezultata ovog sastanka koji je u Moskvi označen „rusofobičnim“ usmeren je i ka obnavljanju odnosa između Zelenskog i Trampa. Naravno, evropska perspektiva nastavka tih razgovora podrazumeva očuvanje suvereniteta Ukrajine i drugačiji format koji bi vodio trajnom miru, kroz bezbednosne garancije. Pitanje koje lebdi u vazduhu nije spremnost Zelenskog da potpiše sporazum o kritičnim mineralima sa SAD, već obustavljanje ili nastavak vojne pomoći koja iz SAD stiže u Ukrajinu. Evropa nastoji da obezbedi čvrste bezbednosne garancije kao vid dugoročne podrške Ukrajini, što podrazumeva po shvatanjima francuskog predsednika učestvovanje svih, a posebno velikih evropskih država – Francuske, Nemačke i Italije. Ovde je posebno interesantan položaj Italije, to jest Đorđe Meloni koja bila jedina iz te evropske trojke pozvana na inauguraciju Donalda Trampa, a koja je sada izjavila da je njen ključni cilj da ne dozvoli da Zapad bude podeljen oko preferiranog pristupa rešavanju krize. Italija je tako postala veoma važan medijator delikatne i složene situacije. Za sada je jasno da još uvek nema jedinstvenog i konkretnog plana, posebno u kontekstu raspoređivanja evropskih trupa u Ukrajini.
U vreme trogodišnjice rata u Ukrajini, Evropska unija ne samo da razmišlja o trajnom miru, već i o svojoj bezbednosnoj budućnosti. Ursula Fon Der Lajen u tom kontekstu naglašava značaj uvećanja ulaganja u odbranu, duži vremenski period, dok Emanuel Makron i Kir Starmer predlažu plan koji bi ne samo osigurao prekid vatre i višenedeljne pregovore kao i jednomesečno primirje vodio ka pregovorima o trajnom miru. Očigledna ideja Makrona i Starmera jeste da se, ne samo Ukrajina, već i evropske države, kao i Velika Britanija vrate za pregovarački sto. Nastavak vojne pomoći Ukrajini i povećanje ekonomskog pritiska na Rusiju, trajan mir koji bi osigurao suverenitet i bezbednost Ukrajini kao i učešće Ukrajine u mirovnim pregovorima i sprečavanje bilo kakve buduće invazije Rusije na Ukrajinu podrazumeva iz evropske perspektive i koaliciju koja će garantovati i braniti mir u Ukrajini.
Različite inicijative i ideje još uvek imaju nejasan oblik, ali je činjenica da evropski lideri moraju menjati strategije i planove pa čak možda i kako ih Đorđa Meloni poziva da razmišljaju „van okvira“ o potencijalnim transatlantskim rešenjima. Iako se pojavila ideja evropskog nuklearnog kišobrana ipak se čini, za sada daleko, mada put ka trajnom miru očigledno zahteva nove ideje i rešenja. Čini se da je britanski premijer Starmer negde naznačio taj budući put, rekavši da su SAD i dalje saveznik, kao i da su razgovori u Londonu iako na raskrsnici istorije, zasnovani na činjenici da će Evropa sarađivati sa SAD. Videćemo u budućnosti da li je poljski premijer Donald Tusk bio u pravu kada je rekao da se Evropa probudila.
Ostavi komentar