Улога полиције у држави

Аутор: Лазар Слепчев, политички аналитичар и филозоф

Полицијске снаге, као и војска, део су државе који може да примени силу. Међутим, док је најзначајнија функција војске да подржава националну одбрану, основна сврха полицијских снага је одржавање унутрашњег реда и поретка.

Полиција је настала у 19. веку, превасходно као последица великих друштвених немира и политичког незадовољства које је изазвала индустријализација. Роберт Пил 1829. године, ствара у Лондону прву професионалну полицијску формацију, док 1856. године и остатак Велике Британије преузима овај концепт. Временом, и остатак света преузима овај модел.

Иако су полиција и војска сличне по томе што су дисциплиноване, униформисане и (у различитој мери) наоружане, међу њима постоје значајне разлике.

Док превасходна усмереност војске ка спољашњем значи да она делује ретко (ратови, природне катастрофе итд.) дотле се полицијске снаге баве одржавањем реда у држави, што претпоставља да су рутински и свакодневно укључени у јавни живот. Такође, полиција је више интегрисана у друштво од војске, јер њени припадници и њихове породице обично живе у заједницама у којима раде. Надаље, полиција користи невојну тактику и слабо је или никако наоружана. Међутим, савремена кретања све више бришу разлику између војске и полиције, јер се и војска често користи за гушење немира, док полиција све више има приступ савременом наоружању и у свом саставу има специјалне (паравојне) јединице.

Улога полиције

Постоје три различита приступа природи полиције и улози коју она има у друштву, а то су либерални, конзервативни и радикални приступ или гледиште.

1. Према либералном гледишту, полиција је у суштини неутрално тело чији је задатак одржавање унутрашњег реда заштитом индивидуалних права и слобода. Према том гледишту, полицијске снаге делују у оквиру широког консензуса и имају снажан легитимитет, заснован на схватању да полиција подржава друштвену стабилност и обезбеђује личну сигурност.

Превасходна брига полиције је заштита грађана једних од других, пошто се строго бави заштитом владавине права и нема ширу политичку функцију.

2. Конзервативно гледиште наглашава улогу полиције у очувању ауторитета државе и обезбеђивању да се њена овлашћења остварују у читавој заједници.

Према овом становишту, истиче се значај полиције као органа принуде који је способан да контролише друштвене и грађанске немире.

Према томе, полиција се види као механизам политичке контроле.

3. Радикално виђење моћи полиције је знатно критичкије. Према њему, полицијске снаге су средство репресије у корист државе, а не интересу становништва, и служе елитама, а не масама.

На улогу полиције у друштву утиче и природа политичког система у оквиру ког делује, као и начини на које влада користи полицију. На основу ових чинилаца, обично се извлачи подела на грађанску и политичку полицију.

• Грађанска полиција

Основна улога грађанске полиције је спровођење кривичног права, тзв. „борба против криминала“. Међутим, одржавање јавног реда и мира није могуће спроводити увек и свугде на исти начин.

На начине спровођења закона утиче низ фактора, као што су величина заједнице, степен њене културне, економске, технолошке развијености, политичка традиција итд.

Ипак, и грађанска полиција делује на различите начине. С једне стране, постоји идеја о одржавању реда и мира у заједници. Она се заснива на сталном присуству полиције у заједници, како би се обезбедила сарадња становништва и подршка за разрешавање злочина, као и да се подстакну вредности и понашање који, пре свега, спречавају кршење закона.

С друге стране, постоји оно што се назива „интервентна“ полиција. Њена основна одлика је да у тренутку реагује на кршење закона, у нади да ће злочини бити предупређени снагом полицијског одговора. Интервентна, односно реактивна полиција захтева чвршћу, па и паравојну тактику као и стављање већег нагласка на технологију и наоружање. Овај модел је присутан углавном у ауторитарним државама, мада ни либералне демократије нису „имуне“ на њега.

• Политичка полиција

Полиција може да буде политичка у два значења:

• Полицијске дужности могу да се обављају у складу са политичким пристрасностима или друштвеним предрасудама које одређеним интересним групама дају предност у односу на друге.
• Делатност полиције може да изађе изван граница грађанских питања и да задре у политичке спорове. Упркос механизмима одговорности према јавности и изјавама о неутралности, постоје непобитни докази који, макар у одређеним условима, иду у прилог тврдњи да полиција често своју „ауторитарну природу“ користи у „одступањима“ од своје основне сврхе, у мањој или већој мери.

Снага политичке полиције, повећана је у друштвима која постају све сложенија и подељенија. То су углавном друштва која потресају етнички и класични сукоби (сепаратизам у Шпанији, Северној Ирској итд).

За обављање политички осетљивих операција, често се стварају и посебно обучене паравојне полицијске јединице, као што су Републикански одред безбедности у Француској (CRS) или Специјална патролна група у Великој Британији.

Поред овога, дословно све државе имају и обавештајне или безбедносне агенције, које су, по правилу, обавијене велом тајне. Њихова улога је изразито политичка, пошто подразумева надгледање, а понекад и дестабилизацију група окарактерисаних као претња за државу и поредак.

У ове агенције за унутрашњу безбедност спадају:

• Специјално одељење и МI5 у Великој Британији.
• Федерални истражни биро (FBI) и Централна обавештајна агенција (CIA) у САД.
• КГБ, касније ФБС у СССР, тј Руској федерацији.

Полицијска држава

Термин „полицијска држава“ односи се на облик владавине у којем је у потпуности напуштена либерална равнотежа између овлашћења полиције и грађанских слобода, што доводи до стварања система самовољног полицијског деловања. Полицијске снаге, тако, делују изван правног оквира и нису одговорне ни судовима ни јавности.

Полицијске државе имају тоталитарна обележја, али полицијске снаге не управљају полицијским државама (за разлику од војних држава) већ служе као приватна војска владајуће елите и штите њене интересе.

Политичка контрола и одговорност полиције

Када се постави питање контроле над полицијом, обично се суочавамо са чувеном  Аристотеловом максимом: „Ко ће чувати чуваре?“

Проблем политичке контроле полиције веома је осетљив и спаја два супротстављена седишта:

• У позитивном значењу подразумева одговорност, надгледање и контролу бројчано ограничене полицијске снаге одане одговарајуће успостављеном ауторитету.
• У негативном значењу подразумева политизацију и могућност да се моћ полиције злоупотреби за потребе актуелне владе.

Мера ствари се обично изналази у добро избалансираном степену централизације полицијске организације.

И на самом крају, поменућемо и да полиција у савременим друштвима обавља низ административних делатности, као што је издавање разних персоналних докумената, па и послове царинске контроле на државним границама.