Аутор: Жељко Ињац, новинар
Римокатоличка и Православна црква су имале дубок и комплексан утицај на друштвене, економске и политичке токове у посткомунистичком друштву Источне Европе. Њихова улога је била кључна у обликовању савремених трендова и политика у овом делу Европе, што је допринело формирању веома сличног готово јединственог социополитичког пејзажа у посткомунистичком периоду.
Економски утицај
У економском развоју земаља Источне Европе, иако је и даље жив и присутан атеистички и богоборни комунистички наратив, Римокатоличка и Православна црква су одиграле значајну улогу у посткомунистичком периоду и периоду транзиције. У земљама попут Пољске и Хрватске, Римокатоличка црква је деловала као важан актер у пружању хуманитарне помоћи и социјалних услуга током транзиционог периода, али осим тога је и активно деловала на демократизацију друштва и брже прилагођавање трендовима запада и капиталистичке економије. Црква је обезбеђивала средства за образовање, здравство и социјалну заштиту, што је помогло у ублажавању социјалних шокова изазваних економским реформама. Црква је подржавала разне добротворне иницијативе и програме за смањење сиромаштва, што је допринело економској стабилизацији у земљи.
Православна црква у земљама Источне Европе није имала толико значајан утицај у периоду транзиције, може се рећи да је на неки начин била амбивалентна према већини друштвених промена, па тако и током транзиције, док је истовремено подржавала промену политичког система, није се превише трудила да се активно укључи у транзиционе процесе. Црква је пружала подршку пре свега политичким променама у већој или мањој мери, некада и веома стидљиво, али се није противила враћању на капиталистички систем.
Социјални утицај
Социјални утицај цркава у овим земљама је био дубок. Римокатоличка црква је у Пољској, на пример, промовисала традиционалне вредности и породицу као основну јединицу друштва, што је утицало на демографске трендове и пронаталитетну политику. Овај утицај је такође био видљив у области образовања, где је црква активно учествовала у формирању моралних вредности младих генерација.
Православна црква је у земљама као што су Србија и Румунија деловала као чувар традиције и културног идентитета. Она је промовисала породичне вредности и подстицала демографску политику усмерену на повећање наталитета. Социјални програми цркве су углавном били усмерени на помоћ сиромашнима и маргинализованим групама.
Политички утицај
Политички утицај обе цркве није занемарљив. Ма колико у претходном комунистичком периоду биле маргинализоване, након пада комунизма, деловање обе цркве на политичке токове било је веома дубоко. Римокатоличка црква је у Пољској активно учествовала у политичком животу, подржавајући конзервативне политичке партије које су се залагале за традиционалне хришћанске вредности. Сличан тренд је приметан и у Мађарској, где је Влада Виктора Орбана блиско сарађивала са црквом у промоцији конзервативних политика.
Православна црква је у Русији, Србији и другим православним земљама такође је имала значајан политички утицај. У Србији црква је играла важну улогу у националном препороду и неформалној подршци покретима који су имали макар део програма повратка традиционалним вредностима и православном етосу. У Русији, Православна црква остварује веома добру сарадњу са државом, подржавајући званичну политику Кремља и промовишући државотворне идеје.
Миграциони и популациони утицај
Миграциони трендови у Источној Европи су такође били под утицајем цркава. Римокатоличка црква је у земљама попут Пољске подржавала политику која је охрабривала повратак миграната (пре свега Пољака који су напустили државу током комунизма) и њихову реинтеграцију у друштво. Ово је укључивало пружање помоћи у запошљавању и становању за повратнике.
Православна црква је у земљама као што су Србија и Грчка промовисала демографску политику која је охрабривала повећање наталитета и подршку породицама са више деце. Црква је често организовала кампање и програме који су били усмерени на повећање броја рођених и смањење миграција младих у иностранство.
Утицај на конзервативне трендове
Утицај Римокатоличке и Православне цркве на конзервативне трендове у политици земаља Источне Европе је прилично присутан. У Пољској и Мађарској, Римокатоличка црква је подржавала и подржава и даље конзервативне владе које су се залагале и залажу за рестриктивну политику према абортусу, ЛГБТ Q+ правима и мигрантима.
У Православним земљама као што су Србија и Русија, црква је подржавала конзервативне политике које су се залагале за очување традиционалних породичних вредности и националног идентитета. Овај утицај је видљив и у земљама које нису чланице ЕУ, попут Северне Македоније и Украјине, где су цркве играле важну улогу у обликовању националних политика и културног идентитета, с тим што је у Украјини државна политика преузела примат у вођењу конзервативних трендова насупрот већинској цркви јер је већинска црква део Московске патријаршије, а национални идентитет који држава Украјина жели да изгради је постављен на антируским темељима. Стога је у Украјини државна политика ишла више на растакање јединства православне цркве и подстицања неопаганизма, него на ослањање на цркву која баштини непрекинут историјски континуитет Свјатој Рус.
Политички утицај на Балкану
На Балкану, Православна црква игра кључну улогу у обликовању политичког пејзажа, посебно у земљама као што су Србија, Црна Гора и Северна Македонија. У Србији, Српска православна црква (СПЦ) је дубоко укорењена у националном идентитету и има значајан утицај на политичке одлуке и јавну политику, не толико директним мешањем у политичке токове колико јаким ауторитетом који је присутан у народу. Глас СПЦ, без обзира на осцилације у њеној тренутној популарности у друштву је повремено пресудан у појединим политичким одлукама. СПЦ често истиче потребу за очувањем традиционалних вредности и националног идентитета, што повремено има утицај и на законодавство. Ипак, глобални трендови у областима права као што су абортус, хомосексуалност и права мањина су чест разлог за сукобљавање политичара који те трендове намећу из разних разлога и саме Цркве која им се противи. Већи део измена у праву су уведени упркос утицају цркве и вољи већинског становништва.
Црква је подржавала политичке партије које промовишу конзервативне и националистичке ставове. Током политичких криза и избора, СПЦ је често отворено подржавала кандидате и партије које се залажу за очување православне вере и традиције. Овај утицај је био видљив и током протеста и демонстрација, где је црква често имала посредничку улогу између народа и власти. То деловање је у Србији било нарочито изражено последње деценије ХХ века. Док је у новије време Црква била носилац политичких промена кроз чувене Литије, које су биле увод у пад режима Мила Ђукановића.
Социјални и културни утицај
Социјални и културни утицај СПЦ се огледа кроз промовисање традиционалних породичних вредности и игра важну улогу у образовању и васпитању младих. У Србији, црква је активно укључена у школски систем кроз веронауку. Овај утицај на образовни систем има за циљ формирање моралних и етичких вредности код младих генерација, што доприноси очувању културног идентитета.
СПЦ је такође активна у пружању социјалних услуга, нарочито у помоћи сиромашнима и маргинализованим групама. Црква организује бројне хуманитарне акције и пружа помоћ у виду хране, одеће и смештаја за оне којима је то потребно. Ова хуманитарна активност додатно јача социјалну улогу цркве и њену повезаност са заједницом.
Утицај на демографске трендове
Православна црква на Балкану игра значајну улогу у демографским трендовима и политици миграција. Црква активно промовише политику пронаталитета и подршке великим породицама. У Србији, СПЦ је покренула бројне иницијативе и кампање усмерене на повећање наталитета, укључујући подршку породицама са више деце и пружање материјалне помоћи за новорођенчад.
Црква такође игра важну улогу у подршци повратницима и мигрантима. У Северној Македонији и Црној Гори, Православна црква је укључена у програме који помажу повратницима да се реинтегришу у друштво, пружајући им помоћ у запошљавању и смештају. Ова подршка је кључна за очување демографске структуре и социјалне кохезије у овим земљама.
Утицај Римокатоличке цркве у Хрватској
Римокатоличка црква у Хрватској је практично стуб националног идентитета и има значајан утицај на друштвене и политичке токове. Црква је играла кључну улогу у процесу националне консолидације након распада Југославије, промовишући хрватски национални идентитет, али и традиционалне вредности. Римокатоличка црква је такође била укључена у политичке дебате око питања абортуса, права ЛГБТQ+ особа и брака, често заузимајући конзервативан став.
Црква је у Хрватској имала значајну улогу у образовању, пружајући веронауку у школама и активно учествујући у формирању моралних вредности код младих генерација. Овај утицај је допринео очувању културног и религијског идентитета у Хрватској, чинећи цркву једним од кључних актера у друштвеном и политичком животу ове земље.
Значај Српске православне цркве у стварању Србије и Црне Горе као држава у 19. веку
Историјски контекст
Током 19. века, Србија и Црна Гора су прошле кроз значајне политичке и друштвене промене које су довеле до њихове трансформације из вазалних територија Османског царства у независне државе. У овом процесу Српска православна црква (СПЦ) одиграла је кључну улогу.
Улога СПЦ у националном ослобођењу и културном препороду
СПЦ је била централна институција у очувању националног идентитета и културе током вишевековне османске владавине. Манастири и цркве су служили као центри образовања, културе и духовног живота, чувајући српску традицију и писменост. Један од најзначајнијих аспеката овог периода је био очување и развој српског језика и писмености, што је омогућило каснију националну мобилизацију и препород.
Политичка улога Српске цркве
Српска црква је била укључена у политички живот Србије и Црне Горе, пружајући моралну и духовну подршку борби за независност. У Србији, током Првог и Другог српског устанка (1804–1813. и 1815), Српска црква је подржавала устанике и пружала им логистичку и духовну подршку. Многи свештеници су били активни учесници устанака, а црква је служила као место окупљања и планирања устаничких акција.
У Црној Гори, митрополити су често били и световни владари, што је јединствен пример у историји Балкана. Митрополит Петар I Петровић Његош (1782–1830) и његов наследник Петар II Петровић Његош (1830–1851) комбиновали су духовну и световну власт, водећи Црну Гору кроз период модернизације и борбе против османске доминације. Под њиховим вођством, Црна Гора је успела да консолидује своју територију и оформи државну структуру која је чувала српски национални идентитет.
Културни и образовни утицај
Српска црква је имала значајну улогу и у развоју образовног система. У Србији, након стицања аутономије 1830-их година, црква је активно учествовала у оснивању школа и образовних институција. Њен утицај се огледао у наставним програмима који су укључивали веронауку и историју српског народа што је допринело формирању националне свести међу младима.
У Црној Гори манастири су били главна жаришта образовања. Многи будући лидери и интелектуалци су добијали своје прво образовање у манастирима што је допринело очувању и развоју православног културног и националног српског идентитета.
Улога Српске православне цркве у стварању Србије и Црне Горе као држава у 19. веку била је мултидимензионална и кључна за успех националних покрета. Српска црква је служила као чувар културног и духовног идентитета, пружала политичку подршку у борби за независност и била кључни актер у развоју образовног система. Њен утицај је дубоко утицао на формирање модерне Србије и Црне Горе као држава, постављајући темеље за будући развој и националну самосвест.
Улога Српске цркве у стварању Србије и Црне Горе као држава у 19. веку била је мултидимензионална и кључна за успех националних покрета. СПЦ је служила као чувар културног и духовног идентитета, пружала политичку подршку у борби за независност и била кључни актер у развоју образовног система.
Савремени утицај Српске православне цркве у Србији и Црној Гори
У данашњој Србији и Црној Гори, Српска православна црква (СПЦ) наставља да игра значајну улогу у друштвеном животу. Њен утицај је видљив кроз активну укљученост у јавне и политичке дискусије о питањима као што су људска права, породичне вредности и образовање. У Србији СПЦ често изражава ставове по питањима од националног значаја и подржава оне политике које су на позицијама очувања традиционалних и породичних вредности и православног хришћанског етоса. Овај утицај је посебно видљив током политичких криза, где црква игра улогу медијатора и утицајног актера.
У Црној Гори СПЦ је била силом прилика укључена у политичку борбу, посебно у вези са Законом о слободи вероисповести који је донет 2019. године. Црква је преузела улогу носиоца народних литија, након што су се оне омасовиле против овог закона, што је довело до значајних политичких промена у земљи и паду владе Мила Ђукановића. Овај догађај је показао снагу и утицај СПЦ у мобилизацији грађана и обликовању политичке сцене.
СПЦ наставља да игра значајну улогу у културном и социјалном животу Србије и Црне Горе. Црква је и даље централна институција у очувању и промоцији националног идентитета, посебно кроз свој рад у образовном систему. Веронаука је део наставног програма у многим школама, што омогућава цркви да настави са формирањем моралних и етичких вредности код младих генерација, но поред веронауке, значајан утицај на враћање народа цркви и хришћанским начелима, одиграле су историјске околности, ратови, економске кризе, али и пандемија корона вируса која је била окидач за многе мање религиозне појединце.
Савремени утицај Српске православне цркве у Србији и Црној Гори остаје значајан и мултидимензионалан. Њена улога у политичком, социјалном и културном животу наставља да обликује јавну политику и друштвене токове у овим земљама. СПЦ је и даље један од кључних актера у промоцији националног идентитета и традиционалних вредности, чиме доприноси стабилности и развоју српског и црногорског друштва у савременом контексту.
Утицај Српске православне цркве у СФРЈ током комунистичког периода
Историјски контекст
Током периода Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), који је трајао од 1945. до 1991. године, државна политика према Српској православној цркви (СПЦ) била је сложена и амбивалентна. Као и у другим комунистичким државама, Југославија је настојала да маргинализује утицај религијских институција, укључујући СПЦ, у јавном и политичком животу.
Политика државе према цркви
Комунистички режим у Југославији, предвођен Јосипом Брозом Титом, усвојио је строгу политику према религији и религијским институцијама. Држава је формално прокламовала атеизам и антирелигиозност, те је спровела низ мера које су имале за циљ потискивање утицаја СПЦ и других верских заједница. Ове мере су укључивале конфискацију црквене имовине, забрану веронауке у школама, као и ограничење јавних верских активности.
Потискивање и маргинализација
Државна политика је значајно утицала на СПЦ која је изгубила велики део свог материјалног богатства и друштвеног утицаја. Црква је била приморана да се повуче из јавног живота и да ограничи своје активности углавном на верске обреде унутар храмова и интерне послове. Многи свештеници су били подвргнути прогону, хапшењу и малтретирању од стране државних власти, што је додатно ослабило позицију цркве у друштву.
Отпор и очување вере
Упркос репресивној политици, СПЦ је успела да очува свој духовни утицај међу верницима. Црква је наставила да пружа духовну и моралну подршку, чувајући верске обичаје и традицију. Верници су често налазили начине да приватно обележавају верске празнике и обичаје, чиме је црква остала важан део њиховог идентитета и културе.
Може се рећи да је утицај Српске православне цркве у СФРЈ био значајно потиснут и маргинализован државном политиком. Комунистички режим је применио низ репресивних мера како би ограничио утицај цркве у јавном и политичком животу. Ипак, СПЦ је успела да очува свој духовни утицај међу верницима, што је допринело њеној релативној брзој обнови и повратку утицаја након пада комунизма и распада Југославије.
Друге Православне цркве у Источној Европи у време комунизма
Утицај Православне цркве у Румунији за време комунизма и владавине Чаушескуа
Историјски контекст
Током периода комунистичке владавине у Румунији, који је трајао од 1947. до 1989. године, режим Николаја Чаушескуа имао је компликован и амбивалентан однос према Румунској православној цркви (РОЦ). Иако је држава формално прокламовала атеизам и тежила маргинализацији религијских институција, Чаушеску је препознао потенцијал цркве у јачању националног идентитета и легитимизацији своје власти.
Политика државе према цркви
Под Чаушескуом, Румунска православна црква је деловала под строгом контролом државе, али је успела да сачува своју структуру и одређени утицај у друштву. Чаушеску је захтевао лојалност од цркве, а заузврат је дозволио њено функционисање и развој у одређеним оквирима. Овај однос је укључивао и захтеве да се црква моли за њега и да подржава његову политику, што је било веома неуобичајено за комунистичке лидере тог доба.
Развој и утицај цркве
Упркос репресијама и контроли, РОЦ је успела да одржи своју присутност, па чак да се и развија. Током владавине патријарха Јустинијана Марине, црква је настојала да се прилагоди комунистичком режиму, промовишући идеју да социјализам и хришћанство могу коегзистирати. Овакав став је омогућио цркви да игра улогу у социјалним програмима као што су кампање за писменост и социјални рад у манастирима.
Црква је такође била укључена у изградњу националног идентитета, посебно кроз подршку историјским наративима који су наглашавали континуитет хришћанства у румунској историји. Овај аспект је био важан у контексту Чаушескуовог националистичког дискурса, који је тражио легитимизацију у историји и традицији.
Критике и контроверзе
Ипак, улога РОЦ током комунистичког периода није била без контроверзи. Многи су критиковали цркву због њене блиске сарадње са режимом и недостатка активног отпора против политичке репресије. Овај компромис је често тумачен као опортунистички и негативно је утицао на кредибилитет цркве у очима многих верника и интелектуалаца. Па ипак Православна црква у Румунији, за разлику од осталих земаља под комунизмом је успела да задржи најшири могући степен слободе и има континуирани развој и утицај на друштво.
Чаушескуова политика према Румунској православној цркви омогућила је њен опстанак, па чак и развој у ограниченим оквирима током комунистичког периода. Иако је црква била под строгом контролом и често компромитована у очима јавности, успела је да очува свој утицај и структуру, што је допринело њеном брзом опоравку и поновном успону након пада комунизма. Овај период је значајно утицао на савремени положај РОЦ као једног од кључних актера у румунском друштву.
Утицај Православне цркве у Бугарској за време комунизма
Историјски контекст и државна контрола
Током комунистичког периода у Бугарској (1944 –1989), Бугарска православна црква (БПЦ) је била под строгом контролом државе. Одмах након Другог светског рата, нова комунистичка власт је спровела мере које су значајно ограничиле утицај цркве у друштву. Између 1944. и 1947. године, црква је изгубила право да управља браковима, разводима и издавањем матичних књига рођених и умрлих, што је раније било у њеној надлежности. Осим тога, држава је уклонила катихизис и историју цркве из школских програма и водила интензивну антирелигијску пропаганду.
Улога државне безбедности
Државна безбедност, играла је кључну улогу у контроли и манипулацији БПЦ. Више од две трећине црквене имовине је национализовано 1949. године, а многи свештеници и црквени лидери су били прогоњени, затварани или убијани ако нису подржавали режим. Држава је створила синдикат свештеника који је оспоравао устав цркве, што је довело до интерних подела и сукоба.
Већина чланова Светог синода БПЦ сарађивала је са ДБ, што је додатно нарушило кредибилитет цркве међу верницима. Ова сарадња је укључивала и праћење и пријављивање активности верника, као и прихватање државних политика које су биле у супротности са црквеним учењима.
Последице на цркву и вернике
Политика државе је резултирала значајним падом утицаја цркве и смањењем броја свештеника и монаха. Многи верски објекти су постали запуштени или су конвертовани у државне установе. Верници су били подвргнути бројним рестрикцијама, укључујући ограничења у образовању, каријери и социјалним контактима, а политичка утицај им је био ограничен или онемогућен у потпуности.
Комунистички режим у Бугарској је значајно опструисао рад Бугарске православне цркве, користећи државну безбедност за контролу и манипулацију црквом. Овај период је оставио дубоке трагове на цркву у Бугарској и њеном односу са верницима, што се осетило и након пада комунизма и обнове религиозног живота у земљи. Иако је црква успела да преживи, њен утицај је био значајно ослабљен и компромитован сарадњом са режимом.
Лех Валенса и Католичка црква
Историјски контекст
Лех Валенса, лидер пољског синдиката „Солидарност” и први демократски изабран председник Пољске након пада комунизма, имао је снажан однос са Католичком црквом. Током 1980-их Црква је играла значајну улогу у подршци антикомунистичком покрету, пружајући моралну и материјалну подршку Валенси и „Солидарности”. Папа Јован Павле II, и сам Пољак, био је важан симбол отпора против комунистичког режима, а његове посете Пољској инспирисале су многе да се придруже покрету за слободу.
Улога Католичке цркве у транзицији
Током транзиције из комунизма у демократију, Католичка црква је наставила да игра значајну улогу у Пољској. Црква је била укључена у преговоре између режима и опозиције, што је довело до слободних избора 1989. године. Након избора, Црква је наставила да подржава Валенсу и његову владу, пружајући духовну подршку и залажући се за демократске реформе.
Католичка црква у данашњој Пољској
Савремени утицај
Данас, Католичка црква у Пољској наставља да има значајан утицај на друштвени и политички живот. Око 90% Пољака се изјашњавају као католици, а Црква игра кључну улогу у образовању, култури и политичким дебатама. Веронаука је обавезни део школског програма, а многи јавни догађаји и празници су везани за црквене обичаје.
Политички утицај
Католичка црква има значајан утицај на политичке одлуке у Пољској. Многи политичари, посебно из конзервативних партија као што је „Право и правда” (ПИС), блиско сарађују са црквеним властима. Црква активно учествује у јавним дебатама о питањима као што су абортус, ЛГБТQ+ права и породичне вредности, често заузимајући конзервативне позиције.
Критике и контроверзе
Ипак, улога Католичке цркве у савременој Пољској није без контроверзи. Многи критичари тврде да Црква има превише утицаја на политику и да се меша у државне послове. Питања као што су сексуални скандали унутар цркве и њен отпор према модернизацији изазвали су поделу у друштву. Млађе генерације Пољака су све више секуларне и скептичне према улози Цркве у јавном животу, али је утицај цркве и даље доминантан, па чак и код млађих генерација.
Католичка црква у Пољској је дубоко укорењена у историји и култури земље, са значајним утицајем на политичке и друштвене токове. Њен однос са Лехом Валенсом и подршка покрету „Солидарност” играли су кључну улогу у паду комунизма. Данас Црква наставља да буде моћан актер у пољском друштву иако се суочава са изазовима и критикама које долазе од секуларног дела становништва.
Утицај Католичке цркве на политику Виктора Орбана
Политичко савезништво и утицај
Виктор Орбан, премијер Мађарске, често се представља као бранилац хришћанске цивилизације, користећи религијске теме као део своје политичке стратегије. Орбанова политика је дубоко прожета подршком Католичке цркве и других хришћанских институција, које су доживеле репресију током комунистичке ере и зато имају скептичан однос према либералним вредностима. Орбан и његова странка Фидес успели су да консолидују подршку великих верских институција, што је помогло у јачању њихове политичке базе.
Контрола и подршка религијских институција
Орбанова влада је 2011. године одузела правни статус за око 300 мањих верских група од којих су многе биле критичке према влади. Овај потез је ограничио њихову могућност да добијају финансијску подршку од државе. Насупрот томе, главне верске институције као што су Католичка црква и Реформаторска црква задржале су свој статус и добиле значајне субвенције од државе, што је додатно учврстило њихов савез са Орбаном.
Културни рат и јавна политика
Орбанова политика често укључује културни рат против имиграције и ЛГБТQ+ права, користећи хришћанске вредности као оправдање за своје ставове. На пример, Орбан је 2015. године одбио пријем миграната из Сирије, тврдећи да они представљају претњу хришћанској култури Европе. Католички лидери у Мађарској су у великој мери подржали овај став, изражавајући страх да би миграција могла да угрози хришћанске вредности континента.
Заштићеност хришћанства и национални идентитет
Орбан је основао Државни секретаријат за помоћ прогањаним хришћанима у оквиру Министарства спољних послова и иницијативу „Hungary Helps”, која пружа помоћ хришћанима на Блиском истоку и у Африци. Овај потез је ојачао Орбанову позицију као заштитника хришћанства и још више повезао његову владу са верским институцијама.
Орбанова политика је у великој мери обликовала и обликује утицај Католичке цркве у Мађарској. Савез са великим верским институцијама омогућио је Орбану да консолидује своју власт и да користи религијске теме за промовисање своје политичке агенде.
Утицај Цркве у Источној и Западној Европи: Културолошке разлике
Источна Европа: Већи утицај Цркве
У Источној Европи, Црква има значајнији утицај на друштво у поређењу са Западном Европом. Овај утицај се може приписати историјским, политичким и културолошким факторима. У време комунистичке владавине, верске институције су биле подвргнуте репресијама и насилној атеизацији, али су истовремено задржале важну улогу у очувању националног идентитета и културе. Након пада комунизма, цркве у овим земљама су доживеле обнову и поново постале значајни актери у друштвеном и политичком животу. Сам прогон хришћанства и хришћанских цркава у Источној Европи, ма колико контроверзно звучало је заправо очувао хришћански етос Источне Европе.
Примери укључују:
- Русија: Руска православна црква има снажан утицај на политику и друштво, често подржавајући владине политике и учествујући у јавним дебатама о моралним и етичким питањима
- Пољска: Католичка црква игра кључну улогу у политичком животу и јавним дебатама, посебно у питањима као што су абортус и ЛГБТQ+ права
- Мађарска: Орбанова влада користи хришћанске вредности као део своје политичке стратегије, а Католичка и Реформаторска црква пружају подршку владиним политикама
Западна Европа: Секуларизација и смањени утицај Цркве
У Западној Европи, процес секуларизације је био постепен и без насилне атеизације карактеристичне за комунистичке режиме у Источној Европи. Религија и Црква су постепено губиле свој утицај на друштвени и политички живот, што је резултирало доминацијом секуларних вредности и институција. У многим западноевропским земљама, религијске институције играју маргиналну улогу у политичком животу и јавним дебатама.
Примери укључују:
- Француска: Строг закон о секуларизму (laïcité) ограничава утицај Цркве на јавни живот и образовање
- Немачка: Иако постоји институционална подршка за цркве кроз систем црквених пореза, њихов утицај на политику је ограничен и углавном се фокусира на социјалне услуге и добротворне активности
- Велика Британија: Англиканска црква има симболичан утицај, али је политички утицај релативно слаб у поређењу са секуларним институцијама
Културолошке разлике
Разлике у утицају Цркве између Источне и Западне Европе могу се приписати културолошким разликама које су настале као резултат различитих историјских искустава и политичких система. У Источној Европи, Црква је често била чувар националног идентитета и отпора према тоталитарним режимима, што је учврстило њену улогу у посткомунистичким друштвима. Насупрот томе, у Западној Европи, процес секуларизације и развој либералних демократских система довели су до маргинализације религијских институција и доминације секуларних вредности.
Утицај Цркве у Источној Европи је знатно већи у поређењу са Западном Европом, што је резултат различитих историјских, политичких и културолошких контекста који су обликовали однос друштва и религије у овим регионима.
Остави коментар