Вештачка интелигенција

Аутор: Жељко Ињац, новинар

Друштво има шансу да управља развојем вештачке интелигенције (eнгл. Artificial intelligence, у даљем тексту АI) на такав начин који се не би негативно одразио на његове вредности, етичке стандарде и одговорност према заједници. За то је, наравно, потребан широк друштвени консензус остварен кроз дијалог, законодавство и јавну свест, који би утврдио границе које би обезбедиле да АI буде у служби човека, а не да човек постане роб АI. Потребно је подићи свест о могућим предностима и ризицима употребе вештачке интелигенције у друштву, како би се најбоље искористио њен потенцијал за добробит свих.

Тако би требало да буде, али сви знамо да је реалност таква да постоје интересне групације, лобији, политика и други фактори који ће гледати да АI искористе онако како њима највише одговара.

Вештачка интелигенција има огроман потенцијал да допринесе бољем и квалитетнијем животу људи, али је од кључне важности да у њеном развоју и примени постоји рационалан приступ и укљученост свих заинтересованих страна, под којим  подразумевамо и богате и сиромашне, заправо цело човечанство. У супротном врло брзо наћи ћемо се у дистопијском свету у којем ће АI бити само средство богатих у експлоатацији свих осталих.

Далеко од тогa да се судбина друштва мора неминовно завршити у идиократији или некаквој другој дистопији или катастрофи. Савремени приступ развоју вештачке интелигенције се заснива на узимању у обзир етичких, правних и социјалних аспеката. Велики број стручњака, организација и друштвених институција се труди да обезбеди одговорну употребу АI. Но, упркос свему ипак знатан део стручне јавности, па и самих учесника у изради АI, има бојазан од даљег развоја АI.

Оправданост страха учесника у развоју савремене вештачке интелигенције може бити предмет различитих ставова и расправа. Постоје неки основани страхови и изазови који произилазе из развоја АI, али такође постоје и страхови који су потпуно ирационални и који су последица предрасуда или утицаја филмске индустрије.

Пре свега највише замерки на рачун АI стиже из области етике. Један од највећих страхова је повезан са етичким питањима у коришћењу вештачке интелигенције. Неке АI апликације, као што су аутономни оружани системи или системи за надгледање и праћење грађана, према мишљењу стручњака могу имати потенцијално негативне ефекте на друштво и људска права.

Да живимо у времену пре Сноудена и Асанжа, пре свих друштвених инжењеринга, којима смо деценијски подвргнути и које смо и недавно имали прилику да осетимо на својој кожи, па да поверујемо у само „потенцијално негативне ефекте”.

Развој АI подразумева коришћење огромних количина података. Оправдан страх долази и од питања безбедности података и могућности злоупотреба и пропуста у заштити приватности корисника.

У неким индустријама, развој роботизованих система већ је изазвао страх од губитка радних места и масовне незапослености, а ово може имати социјалне и економске последице.

Један од изазова је и постизање одговорности и контроле у системима са јаком вештачком интелигенцијом. Поставља се питање ко је одговоран за понашање аутономних система када долази до грешака или неочекиваних резултата. А није да се није дешавало и да се не дешава. Сви ови страхови су реални и важни, те их треба озбиљно узети у обзир.

Када би свет био идеалан и када би људи били савршени и безгрешни, бојазан од злоупотребе модерних технологија би био излишан. Но, пошто знамо у каквом свету живимо и знамо како су се током историје злоупотребљавали корисни изуми, онда је јасно да је опрез и по питању развоја АI потпуно оправдан.

Програмери и научници морају бити свесни етичких принципа у развоју и примени АI. Друштво, владе и организације такође имају улогу у обликовању правних норми, стандарда и регулација које ће контролисати примену АI и заштитити права и безбедност људи. Морају и требали би, а колико ће и да ли ће, видећемо.

Треба такође напоменути да је део ових страхова, чак и код оних који се баве израдом АI, заправо ирационалног порекла.

Модерна научно-фантастична кинематографија је имала значајан утицај на формирање негативних ставова  у вези са вештачком интелигенцијом. Филмови и серије које приказују АI као уређаје који се окрећу против људи, преузимају контролу или представљају опасност за људски род, утичу на стварање страхова и параноје у јавности, па ни научници и програмери који раде на усавршавању АI нису изузети од тих представа.

Утицај кинематографије је комплексан и може довести до формирања негативних ставова и страхова од вештачке интелигенције у бројним аспектима.

Најубедљивију апокалиптичну визију будућности у којој је АI представљена крајње негативно је донео филм Терминатор. Ово култно филмско остварење реализовано крајем ХХ века је поставило темеље перцепције опасности од АI. Филмови који представљају АI као опасног непријатеља или насилника уместо партнера или помоћника, значајно утичу на перцепцију људи о ризику и опасности од АI. Филм Терминатор је покренуо низ питања и страхова од АI, али је и синтетизовао сва претходна философска разматрања на ту тему. Научно-фантастични романи на тему роботике и вештачке интелигенције су се појавили готово пола века пре овог филмског остварења и у њима су се разматрали сви могући аспекти АI на друштво, како позитивни, тако и негативни. Но, ко још чита романе? Да није снимљен филм Терминатор и њему слични, дискусије на тему рецимо самосвести АI, остале би затворене само у уским научним круговима.

Жанр научне фантастике покренуо је многа етичка и безбедносна питања везано за АI и пре саме појаве АI система.

Ипак, филмови често приступају сензационалистички и претерују у приказу могућности АI, што изазива код појединаца нереалне страхове и перцепцију АI као недостижног или нечега увек спремног да доведе човечанство до апокалипсе. Зато је важно разликовати фантастичне представе у филмовима од реалности и актуелног стања технологије. Иако научно-фантастична кинематографија може утицати на формирање страхова и негативних ставова, реални развој вештачке интелигенције је за сад контролисан.

Што се тиче ирационалних страхова, они могу краткотрајно чак и успорити развој АI. Као што смо имали прилику да видимо протеклих месеци од појаве Чет ЏПТ и сличних варијанти АI, поједине европске државе дословно су забраниле ове програме. Међутим, на дужи рок, стручњаци и организације у области вештачке интелигенције раде на контроли и одговорној примени АI.

На крају, развој вештачке интелигенције је неизбежан и неће бити заустављен ни због рационалних ни због ирационалних страхова.

Као и приликом сваког новог напретка у технологији, односно развоја нових технологија које имају шансу да значајно утичу на обликовање друштва, тако и у вези развоја АI постоји неколико стадијума емоција и реакција.

Ирационални страхови и негативни ставови често се појављују код развоја прецизних технологија јер медији често сензационалистички извештавају о негативним аспектима који могу да буду злоупотребљени.

Развој вештачке интелигенције није завршен креирањем Чет ЏПТ, нити је започео јуче. Цела друга половина ХХ века је у знаку развоја АI.

Циљ вештачке интелигенције је развијање програма и алгоритама који омогућавају рачунарима да уче из искуства, примењују знање, анализирају податке, разумеју језик, донесу одлуке и решавају проблеме на сличан начин како то ради људски мозак, укратко, да опонашају рад људског мозга.

Постоје две основне категорије вештачке интелигенције:

1. Слаба вештачка интелигенција (енгл. Narrow AI): Ова врста АI се односи на системе који су пројектовани да обављају конкретне задатке без „свести”, односно без опште интелигенције. Примери укључују гласовне асистенте, алгоритме за препоруке на веб платформама, системе за препознавање лица, итд.
2. Јака вештачка интелигенција (енгл. General AI): Ова врста АI је много напреднија и односи се на компјутерске системе који би могли да поступају као општа интелигенција слична људској, са могућношћу учења, решавања различитих задатака и адаптације на различите ситуације. Јака вештачка интелигенција још увек представља теоретски изазов и налази се у развојној фази.

Вештачка интелигенција има широки спектар примена у различитим областима, укључујући медицину, транспорт, финансије, образовање, роботику, игре, итд.

Употреба вештачке интелигенције је укључена у различите аспекте нашег живота, од једноставних апликација на мобилним уређајима до сложених система у транспорту, здравству и науци. Са напретком у овим областима, покренуте су и различите етичке и друштвене расправе о применама вештачке интелигенције, као што су приватност података, безбедност и потенцијални ефекти на тржиште радне снаге.

Примена вештачке интелигенције у различитим областима може донети значајне промене на тржишту рада и у друштву. Анализе о томе да ће 25% или чак 40% радних места бити укинуто због АI показује да је развој ове технологије захтеван и може променити динамику запошљавања.

Развој АI сигурно ће довести до привремених проблема на тржишту рада, али и нових могућности. У неким секторима, вештачка интелигенција може унапредити ефикасност и производњу, а такође омогућити креативније и изазовније радне задатке који доприносе високом квалитету. С друге стране, извесно је да ће у неким другим секторима, машине и роботи заменити одређене послове које сада обављају људи.

Процене о утицају на тржиште рада могу изгледати апокалиптично и револуционарно, али у овом моменту је немогуће тачно предвидети у којој мери и на који начин ће развој АI мењати друштво. Извесно је да ће промене довести до сасвим другачије прерасподеле рада и утицати на друштво. С друге стране, појавиће се и нови послови, везани управо за употребу АI.

Образовни систем и програми обуке морају бити флексибилни и способни да одговарају новим захтевима тржишта рада. Преобука радника да користе вештачку интелигенцију и рад са њом може омогућити људима да се преоријентишу ка новим занимањима и пословима.

Организације и развојни тимови који раде на вештачкој интелигенцији морају се поставити одговорније према друштву и људима. Развој АI који је наслоњен на заједницу и широки друштвени интерес може помоћи да се минимизирају негативне последице због промене на тржишту рада.

Друштво би требало да омогући образовање и придружене услуге радницима који су посебно погођени аутоматизацијом и којима би развој АI одузео посао. Нико не треба да буде остављен без пристојних услова живота због технолошког напретка.

Већ сад је потребно радити на припреми друштва за последице које доноси развој АI. Неопходно је да владе и друштва организују преквалификације радника који ће сигурно изгубити посао због развоја АI, да исти не би постали баласт друштву или да због превеликог умножавања пролетеријата не би дошло до тектонских друштвених промена које би могле водити у хаос и анархију.

Важно је да ресурси и могућности које нам пружа вештачка интелигенција буду управљани искључиво на корист човечанства.

Развој АI ће свакако донети напредак и корист човечанству. Можда не онолику и онакву колику и какву очекују футуристи и модерни пророци научне фантастике, али АI ће дефинитивно имати позитиван учинак на развој науке и технологије, па самим тим и на побољшање живота човека.

Српски пророк Тарабић је пре 200 година прорекао појаву вештачке интелигенције следећим речима: Чоек ће више вјеровати своме сокоћалу, него своме првом комшији…  Они који будну читали и писали разне књиге с нумерама сматраће се да највише знају. Ти људски мудраци ће све препустити овијем низовима те нако како им нумера рече, тако ће живјети и радити.

Према његовим речима људи ће свој живот регулисати према саветима АI. Отприлике онако како се већ данас ослањају на интернет. Можда баш онако како постављају медицинске дијагнозе сами себи преко Гугла.

Но и без Тарабића је јасно да модерна технологија постаје нешто без чега савремени човек више не може. Човек је данас у толикој мери зависан од модерних технологија да је без њих практично инвалид.

Описујући то ослањање на „сокоћала”, „низове и нумере”, Тарабић завршава своју приповест нимало оптимистично: Они добри и мудри виђеће да сав тај њихов труд и аргатлук не вриједи ни по луле дувана и да води пропасти свијета, те ће умијесто нумерације потражити своју памет, за замишљајима. Када се стану више бавити замишљајима, биће ближи Божијој мудрости, али ће све доцкан бити (…)

Нама само остаје да се надамо да је погрешио, а сокоћала са нумерама и низовима да ће довести до прогреса и напретка човечанства, да верујемо онако како су веровали у доба комунизма да ће будућност ипак бити светла. Ако су комунисти оманули, ваљда ће савремене генерације имати више среће, па нек и Тарабић једном омане.