Протагонисти ове доку-драме су стари сељаци насељени у Банату након Првог Светског рата, 1922. године. Драма се фокусира на неколико важних догађаја у њиховим животима. Хранећи бика, Буда Бракус доживљава озбиљну повреду, одведен је у болницу на операцију. Током опоравка посећују га стари другови са којима евоцира успомене из Првог Светског рата. Сећа се рањавања, боравка у стационару у Бизерти, преласка преко Албаније, времена проведеног у Америци 1910. године. У овим сегментима кориштени су архивски материјали. Бракус одлази у бању где среће људе из старије генерације радника Мађара. У време када се Бракус доселио у Војводину, они су углавном радили по млиновима или су као зидари помагали новопридошлицама у изградњи кућа. Импресивна животна искуства свих протагониста уткана су у живописне сцене и мудре приче, те се њихови искази претварају у спонтана сведочанства о судбинама људи овог региона.