Priča o portugalskom književniku, nobelovcu Žozeu Saramagu otvara i pitanje kakav je ovaj svet. „Žoze i Pilar“, portugalskog reditelja Migela Gonzalesa Mendeša, bio je kandidat za u kategoriji filmova van engleskog govornog područja. Tada najgledaniji film u Južnoj Americi, prvo je ostvarenje portugalske kinematografije koje je ušlo u trku za najprestižniju filmsku nagradu. Ovaj film duboko fokusira ljubavni odnos portugalskog nobelovca Žozea Saramaga i španske novinarke Pilar del Rio. Uzbudljivi emotivni zapis o velikom piscu Mendeš je snimao četiri godine, boraveći sve vreme u njegovom domu. Beležeći slojevitu, nadahnutu i gotovo magičnu ljubavnu priču, Mendeš je i svedok poslednjih godina Saramagovog života, i nastajanja poslednjeg romana „Slonov put“, koji je pisac stvorio u dramatičnoj trci sa vremenom. Ono što takođe film čini izuzetnim, po rečima Migela Gonzalesa Mendeša jesu trenuci razgovora tokom najrazličitijih susreta, u kojima Saramago, inače idejno opredeljen kao levičar i komunista, otkriva svoje poglede na svet, i svoja razmišljanja o tome kakva je sudbina čoveka, i kakvi smo mi na ovom svetu... I mada je impresivno biti svedok i beležiti poslednje godine života velikog pisca, Mendeš priznaje da, tokom četiri godine koliko je proveo sa Saramagom i Pilar, nije za njega sve uvek bilo „razumljivo“. Mnogo toga sam naučio od Žozea i Pilar - mislim da sam u njihovu kuću ušao kao jedan čovek, a izašao kao mnogo drugačiji, bogatiji u svakom smislu. Postali smo bliski, verovali su mi, bez čega ne bi ni mogao da se napravi ovakav film - bio sam kao njihov usvojeni sin. Naravno, nije svakog trenutka bilo tako lako „hvatati“ ovaj divan par - bilo je dana kada bih primetio da su uznemireni, i tada ne bih snimao. Umeo sam da sačekam i po tri - četiri dana da ponovo uključim kameru, bio sam izuzetno strpljiv. Jer, nikako nisam hteo da pravim oficijelnu, uobičajenu biografiju o slavnom piscu, već obrnuto - želeo sam priču o čoveku, o čoveku koji se bavi pisanjem, humanim idejama sveta, i koji je svestan da mu ističe vreme. To sam pokušao da uhvatim, kao i taj ključ njegovog života. A to je upravo njegova ljubav prema Pilar, koja je bila, kako je sam govorio, kao snaga prirode - divna, topla, i divlja. Žoze Saramago, jedan od najvećih pisaca našeg vremena umro je 2010, u 87. godini i to, po rečima Mendeša, kao pravi Portugalac - impresivan, miran i melanholičan. Pilar, koja ga je darivala nadahnućem i energijom, nastavila je svoj aktivitet kao predsednica fondacije koja nosi ime Žozea Saramaga, kao prevodilac njegovih dela na španski jezik, angažovana novinarka i veliki borac za prava žena.