Марш на Дрину је југословенски ратни филм снимљен 1964, који се сматра најпознатијим остварењем на тему Првог светског рата снимљеним у бившој Југославији. Радња филма приказује Церску битку, која се одиграла на самом почетку рата. Протагонисти су припадници артиљеријске батерије Комбиноване дивизије српске војске, које чине различити слојеви српског друштва с почетка 20. века. Као један од предложака за сценарио је коришћена и приповетка „Пробој“ Радоја Јанковића (1879-1943) из 1926. године. Филм је снимљен на 50. годишњицу битке, а направљен великим делом уз помоћ преживелих учесника. Аутори су инсистирали на реализму, а што се посебно могло видети и кроз црни хумор и речи које користе протагонисти. То је на крају кулминирало завршном сценом у којој мајор Курсула (чији лик тумачи Љуба Тадић) изговара експлицитну псовку која се дотада није могла замислити у југословенској (или уопште светској) кинематографији. Тадић је, према каснијем сведочењу, сцену снимио "из шале", да би је, касније, на његово велико изенађење Митровић ставио у филм. На још веће изненађење Тадић је за свој наступ добио Златну арену за најбољег глумца и доживео овације на филмском фестивалу у Пули. Веома је упамтљива и музика, односно мелодија Станислава Биничког „Марш на Дрину“ као композиција националног значаја и ода херојству и слободи.