Уочи Првог светског рата у Америци је живело око 45.000 Срба, махом са простора ондашње Аустроугарске. Већ у првим недељама рата, српској војсци се прикључио Анто Дедијер са 40 добровољаца Срба, пореклом из Херцеговине. На насловној страни, Политика је 27. јула 1914. објавила вест са насловом „Преко мора... Из Њујорка кренуло је парабродима Звезда и Европа пет хиљада Срба и Хрвата који хитају као добровољци у Србију..." До краја рата у јединицама српске војске борило се око 10.000 добровољаца из Америке. Такође Срби, као држављани Аустроугарске, мобилисани су и углавном слани на Источни фронт у Галицију. Не желећи да се боре против Русије они су се масовно предавали руској војсци. У Одеси су током 1916. формиране Прва и Друга добровољачка дивизија, које су учествовале у борбама код Добруџе. Након избијања Бољшевичке револуције српски добровољци су преко Мурманска и Владивостока стизали на Солунски фронт. У јануару 1918. у Солуну је формирана посебна Југословенска дивизија. После рата породице српских добровољаца колонизоване су у Барању, Бачку и Банат. У Банату су основана нова насеља Александрово, Војвода Степа, Кaрађорђево... Њихови потомци и данас чувају успомену и сећање на велику храброст својих предака, жртву за свој род и слободу.