Edicija Prosefest
Zakopana mačka je kratki roman, a istovremeno poigravanje sa kriminalističkim žanrom. Savršenim osećajem za jezik Susan Ringel oživljava ne samo svoje likove, već i malo mesto na obali mora. Selo ne spava čak ni kad je mrak. Susan Ringel (Susanne Ringell) je rođena u Helsinkiju, Finska, 1955. godine, gde još uvek živi. Ringelova je studirala na Helsinškom univerzitetu i Helsinškoj pozorišnoj školi, gde je diplomirala kao glumica 1981. Deset godina kasnije napustila je pozornicu da bi se usredsredila na pisanje. Ringelova je nastavila svoju vezu sa teatrom pišući komade i radio-drame. Godine 1995 dobila je Prix Italia za radio-dramu The Vestal Virgin (Vestalka), a 2004. godine dobila je Prix Evropa Radio Francuska. Debitovala je u književnosti 1993. sa kratkim pričama, a od tada je objavila više od deset knjiga. Piše različite žanrove (kratke priče, poeziju, i jedan roman koji je preveden na francuski), ali uglavnom kratke – ili…
Mala planinska naseobina postaje mesto na kojem se nižu zločin za zločinom. Janjina Dušejko, nekad graditeljka mostova, sada čuvarka okolnih kuća, izučavalac astrologije, njen ćutljivi i pedantni sused Matoga, bivši učenik Dizjo, pasionirani prevodilac Blejkove poezije, Dobra Vest, prodavačica u radnji polovne garderobe koja sanjari o studijama – predstavnici su dobrovoljnih izgnanika od sveta otuđenog od prirode. Nasuprot njima stoje reprezentanti vlasti, društvo koncipirano na katoličkoj kulturi, ljudi naznačeni navikom percepcijske lenjosti, komforom odsustva razmišljanja. U takvom pejzažu lovačke čeke promeću se u kule osmatračnice koncentracionih logora, a meso ubijenih životinja sugestivno prerasta u apokaliptičnu sliku kiše krvi, i Janjina Dušejko postavlja jednostavno, duboko pitanje: zašto živimo u svetu u kom je zlo tako opšteprisutno i prirodno, i zašto ne možemo da nađemo argumente za to zbog čega ne treba ubijati da bismo jeli? Ovaj filozofsko-ekološki manifest i ujedno moralni triler čita se u jedom dahu, drži u…
Klatno iscrtava unutrašnju mapu pustolovine samorazotkrivanja – sopstvenih sklonosti, strahova, želja, ljubavi – vlastitog habitusa, otkrivajući uz to, kao nikad do sada, i tajne piščeve radionice. Samu strukturu knjige na neki način određuju okolnosti njenog nastanka. Reč je o minijaturama, o rečenicama koje su „umrežene“ na onaj način na koji skakač plete svoju mrežu na šahovskoj ploči, krećući se nelinearno i na preskok, pa je i ovu knjigu moguće čitati nelinearno, na preskok. (Arpad Vicko) Kristofer Houp (Johanesburg, Južna Afrika, 1944). Pesnik, pripovedač, romanopisac, putopisac, biograf, novinar. Među knjigama ovog plodnog i nagrađivanog autora izdvajaju se zbirke poezije Vožnje po Kejpu (1974), U zemlji crne svinje (1981), Englezi (1985), kao i prozna dela Odvojeno odrastanje (1981), Krugerov vrh (1984), Hotentotska soba (1986), Moj čokoladni spasilac (1989), Kuća spokoja (1992), Najmračnija Engleska (1996), Ja,mesec i Elvis Prisli (1997), LJubavnici moje majke (2006), Vrt ružnih snova (2008). Učesnik…
U prozi savremenih bugarskih pripovedača, čija pojedina dela imaju lep odjek i u zagraničju, ogleda se današnji bugarski život u svoj svojoj raspršenosti i protivrečnosti, nastao u lavirintu tranzicionih vremena u kojima se, slično kao i u drugim južnoslovenskim literaturama, formira simbolička vizija autsajdera kao antiheroja. Na delu je, sudeći po najprovokativnijim pričama napisanim u Bugarskoj na razmeđu starog i novog veka, estetizovana predstava o malim ljudima koji se, taman kao i njihovi preci u doba komunizma, ne snalaze u životu ma kako on bio postavljen. Čoveku je, izgleda, tesno u svakom vremenu, svejedno na koji mu se način nudi mogućnost i slika neke buduće sreće, koja, naravno, nikada ne dolazi. I tu se, izgleda, ništa ne može: svaka utopija kad-tad postane naporna i tegobna svakodnevica. Upravo o tome pišu i savremeni bugarski pisci, što se sasvim lepo i dobro vidi i u pričama iz ove knjige. (Mihajlo…
Klatno iscrtava unutrašnju mapu pustolovine samorazotkrivanja – sopstvenih sklonosti, strahova, želja, ljubavi – vlastitog habitusa, otkrivajući uz to, kao nikad do sada, i tajne piščeve radionice. Samu strukturu knjige na neki način određuju okolnosti njenog nastanka. Reč je o minijaturama, o rečenicama koje su „umrežene“ na onaj način na koji skakač plete svoju mrežu na šahovskoj ploči, krećući se nelinearno i na preskok, pa je i ovu knjigu moguće čitati nelinearno, na preskok. (Arpad Vicko) Đerđ Konrad (Konrád Guörgu) rođen je 2. aprila 1933. godine. Studirao je književnost, sociologiju i psihologiju. Od 1959. do 1965. je socijalni radnik, uređuje sabrana dela Tolstoja i Balzaka. Objavljuje prve eseje i članke. Od 1976. do 1984. boravi uglavnom u inostranstvu kao stipendista raznih fondacija dve godine u Zapadnom Berlinu, zatim u Sjedinjenim Američkim Državama, putuje po Evropi, Australiji i Americi. Jedan je od vođa demokratske opozicije u jednopartijskoj Mađarskoj, zatim…
Trebalo bi sedamnaest priča iz Katenača Vuleta Žurića čitati kao što istinski ljubitelj fudbala posmatra poslednjih sedamnaest minuta utakmice u kojoj njegov tim vodi sa 1 – 0. I brani se. Ali se brani dostojanstveno, smisleno i sa stilom. Šarmantno. Tako da ne ostaje sumnja šta se tu dešava i da li su stvari na terenu do kraja osmišljene, ili su plod nekakvog haotičnog improvizovanja. Kao što taj posvećenik strepi (ali na stadionu, ne u svojoj fotelji), nada se, napreže i daje sve od sebe da doprinese trijumfu. Šta bi čovek više hteo od literature? Da citiramo i parafraziramo Žurića, po ružnim vremenima sve ružno je i dalje ružno. Osim dobre književnosti. (Srđan Srdić) Vule Žurić je rođen u Sarajevu 1969. Do sada je objavio knjige priča: Umri muški (1991), Dvije godine hladnoće (1995), U krevetu sa Madonom (1998), Valceri i snošaji (2001), Muljin ruž (2003)…
Spajajući kolokvijalni kubanski govor i kastiljanski jezik koji počiva na čvrstim književnim korenima, zavodljiva proza Soe Valdes predstavlja čitaocu jedan originalan jezik, stvoren ličnim pregorom autorke. Poigravajući se sa gotovo matematičkim kontrastom raskošne senzualnosti karipskog ostrva spram veličanstvene ravnodušnosti velike evropske prestonice, Soe Valdes prati svoje likove u drskom, na trenutke čak nadrealnom, tajanstvenom putešestviju po iznenađujućim stvarnostima jednog od glavnih gradova „razvijenog“ sveta. Strast koju Danijela, kćerka kubanskog ambasadora u Parizu, oseća prema neobičnom mladiću sklonom sumnjivim poslovima, preobražava se u čin pobune protiv pretesne ludačke košulje političke ispravnosti, naglašavajući, uz obilje putene erotike, to neuhvatljivo stanje zvano „kubanstvo“, neophodno da bi se preživele sve nedaće. Usamljenost, uspomene, rastanci, a pre svega ta čudnovata mešavina vitalističkog pesimizma Soe Valdes, čine konstante ovog eksplozivnog romana koji će iznenaditi brojne čitaoce koji poznaju i poštuju njen neponovljiv stil. (Bojana Kovačević Petrović) Soe Valdes (Zoé Valdés), kubanska književnica.
