ЈЕЛЕНА БЛАНУША: ПСЕУДОТОН

Циклус: ПРВА КЊИГА

 ЈЕЛЕНА БЛАНУША: ПСЕУДОТОН

*Бранкова награда и Награда „Аладин Лукач“

Учествују:

Јелена Блануша

Стеван Брадић

Бојан Самсон

Културни центар Новог Сада

Клуб „Трибина младих“

Понедељак, 21. септембар 2015, 19:30

О АУТОРУ

Јелена Блануша рођена је 1987. године. Дипломирани је психолог. На манифестацији „Сремчеви дани“ у Елемиру 2014. године јој је за циклус песама припала друга награда на књижевном конкурсу за сатиричну причу, сатиричну поезију и афоризам. Исте године јој излази песничка збирка „Псеудотон“ у издању Банатског културног центра из Новог Милошева, за коју је добила Бранкову награду (за 2014. годину) и награду „Аладин Лукач“. Живи у Банатском Новом Селу.

О ДЕЛУ

Свој песнички потенцијал Блануша доказује и многим аутопоетичким промишљањима, расутим на многим местима. Једна од кључних песама ове збирке, аутопоетичка и програмска свакако, јесте „Херменеутика φ-а“, у којој се ауторка залаже за песничку целину, а не фрагментаризацију анализом (укључујући и ову која је пред вама) где се, по њеном виђењу, губи животност и смисао поезије: „Признај песми слободу, не гуши је мислима/ пусти је да отраје/ речима убијаш ћутање/ које остаје после сваке песме.“ Такође, овде се ауторка залаже за аутономност поезије, за то да песништво не служи никоме и ничему осим себи самом: „Допусти песми да/ буде само песма/ а не твој трон“. У последњим песмама збирке нарочито се проблематизује однос са мушкарцем из прошлости, и тај однос представља својеврсно огледало у којем се огледа лирска јунакиња, те угаони камен њеног живота. На самом почетку свог песничког деловања, Јелена Блануша је показала изузетну зрелост у разумевању поетског. Буде ли истрајала у сажимању и згушњавању свог израза, песникиња из Банатског Великог Села могла би изградити поетику ретке осећајне префињености и мисаоне дубине.

Бојан Самсон

Јелена Блануша

Фото: Милица Стојанац