Изложба „Рециклажа игре“ Ивана Коцића у Ликовном салону

Изложба „Рециклажа игре“ Ивана Коцића биће отворена у понедељак 12. септембра у 19 часова у Ликовном салону Културног центра Новог Сада.

Рециклажа игре

Данашњи свет је створен и вођен од стране људи који претерују у трошењу ресурса сваке врсте, куповини ствари које не чине њихове животе суштински богатијим, већ им је углавном представљено да је тако ..
Сви ми смо, с времена на време, неспособни да се одупремо свеприсутном притиску потрошачког друштва и његових закона. Али да ли су нам све те ствари заиста потребне? На ово питање је вец́ одговорено. Питање које ја постављам је где одлазе све ствари које бацимо.
Конкретно, где су ствари које смо волели, направили везу са њима, само да би их на крају бацили …
Да ли смо одрасли тако брзо да смо заборавили све наше, некад тако важне играчаке? Да ли смо заборавили напоре наших родитеља у покушају да нас изненаде њима, или наше стално досађивање за куповином истих?
Зато сам одлучио да их извадим из старих ормара и подрума, очиститим их од
прашине и опет се поиграм њима … Данас сам одрасла особа и другачије се играм
сада, али једно је сигурно: ове старе играчке се више никада неће вратити забораву.
Серија радова „РЕЦИКЛАЖА ИГРЕ“ је наставак истраживања у области женске фигуре. Овај пут сам био концентрисан на портрет.
На овај начин, као уметник, желео сам да процес рециклаже који је данас тако потребан свим савременим потрошачким друштвима у које спада и наше, популаризујем и повежем са токовима савремене уметности. Идеја је била да у цео процес укључим и децу као носиоце наше будућности. Желео сам да сам процес рециклаже демистификујем у њиховим очима на један једноставан и забаван начин.
Тему свог уметничког опуса: портрет и фигуру, уткао сам у нови вид уметничког израза. Игра као процес кроз који одрастамо и сазревамо у самосталне и свесне појединце, чиниоце друштва, управо је приказана у изложеним портретима који су физички прикази наших личности.
Користећи дечије играчке у процесу израде асемблажа приближио сам процес рециклаже најмлађима. покушао сам да у њиховом свету објасним да сам процес рециклаже не мора бити монотон и напоран већ забаван и креативан..да кроз њега није нужно од одбачених пластичних или стаклених предмета не морамо увек и нужно добити само сировину за поновну израду истих таквих предмета, већ неке сасвим нове, другачије по изгледу и значењу као што су на пример уметничка дела.
Асемблажи су направљени од играчака и осталих предмета које користимо и са којима градимо везу, али је прекидамо када одлучимо да нам више нису од користи … Ја сам им једноставно нашао нову функцију.
Истовремена промоција уметности и рециклаже је више него респектабилна и значајна улога. Кладим се да многи од нас сањају о таквој позицији у нашем друштву. Ови објекти су успели то да остваре.

Иван Коцић рођен је у Трстенику 1982 године. Завршио студије зидног сликарства на Факултету Примењених Уметности у Београдуу класи проф. Мирослава Лазовића као студент генерације за 2006 годину. Имао је неколико самосталних и већи број колективних изложби. Такође је извео већи број мурала, фресака И мозаика на јавним зградама. Од 2008. Године члан је УЛУСА-а, а од 2011. И УЛУПУДС-а. Живи и ствара у Београду.