Изложба графика ауторке Јасне Гулан Ружић под називом „Аналитичка графика као метод визуелизације несвесног“ моћи ће да се погледа од 06. до 17. јула у Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада, уз прописане мере заштите, или на линку Виртуелне галерије ликовног програма.

Изложба Аналитичких графика представља избор из циклуса радова насталих у оквиру истраживања на докторском уметничком пројекту под називом Оптичка обмана и ерос – искуство парадокса на пољу ексцентричне геометрије. Ови графички отисци пружају увид у сегмент истраживања који је усмерен на психоанализу, кроз покушај да се визуелно представи мапа несвесног дела нашег ума. Несвесно приказујем као слику координатног система и експериментишем са трансформацијама тог система.

Целокупно истраживање на пољу аналитичке графике сводим на крајње редукован систем елемената: модуларност, монохромну белу штампану површину, транспаренцију, линију, растер и огледалност. За примарни елемент узимам модул ромба, као симбол женског полног органа, али исто тако и због тензије коју овај облик изазива и која има симболичко значење деформације квадрата настале услед дејства сукоба две супротне силе. Помоћу идентичних модула конструишем дводимензионалну косоуглу мрежу/растер са наглашеним линијским системом, при чему конструкција мреже јасно рефлектује елементе/модуле који граде њену визуелну структуру. То су, у почетку, монотоне растер структуре настале поступком покривања читаве површине отискивањем модула у монохромном тону белог. Бели отисци белог координатног система симболишу жељено стање испражњене свести, обрисане од свих значења и могућност новог почетка. Истовремено, ерос извире из транспарентне белине, он је у привиду, у тој перверзној игри завођења погледа белином.

У дводимензионалном пољу, визуелна структура нуди сугестију треће димензије која отвара могућност експериментисања на пољу перцепције. Истраживање настављам постепеним прелазом од монотоних структура аналитичког графичког отиска ка могућности представљања тродимензионалног координатног система, са одређеним уписима који формирају нове структуре. Ове структуре настају трансформацијама координатног система, заправо преклапањем исечака његових равни на принципу огледалности. У пресеку равни појављују се различите геометријске пројекције, а сам ерос је усађен у овај перцептивни догађај. Коначно, помоћу транспарентне штампе експериметишем са потпуним преклапањем две равни косоуглог координатног система, односно са преклапањем две осносиметричне растер/мреже, као у огледалу. На тај начин конструисан је нови координантни систем сачињен од троуглова, као визуелизација немогуће синтезе две одвојене инстанце (свесно/несвесно). Резултат истраживања приказује однос ментализоване идеје и материјализованог дела, у којем се успоставља однос предметног и беспредметног, где на самом крају истраживања форме бивају одвојене од свих значења.

Изложба се реализује у оквиру докторских уметничких студија на Ликовном департману Академије уметности у Новом Саду.

O аутору

Јасна Гулан Ружић рођена је 1976. године у Новом Саду. Дипломирала је 2002. године на Ликовном департману Академије уметности у Новом Саду, на Катедри за графику, где је и магистрирала 2007. године са темом “Лаб-арт: лабораторијска уметност”. Тренутно је на докторским студијама на истој Академији. Од 2019. године запослена је на Академији уметности у Новом Саду у звању доцента на Катедри за цртање. Њена поља истраживања су цртеж, графика, сликарство, психоанализа уметности, конзервација и рестаурација културног наслеђа. Активно излаже већ двадесет година и добитник је више награда за свој уметнички рад. Члан је СУЛУВ-а, Графичког колектива Београд, Друштва конзерватора Србије, Међународног савета за споменике и споменичке целине – ICOMOS и CERIP-a. Сарадник је Института за филозофију и интердисциплинарне студије, Нови Сад, где води курс Психоанализа уметности. Од 2004. до 2019. године била је запослена у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе у Петроварадину као сликар конзерватор, где је учествовала у преко четрдесет пројеката везаних за истраживање, конзервацију и рестаурацију покретног и непокретног културног наслеђа у Србији, Хрватској, Румунији и Мађарској. Од 2020. године члан је редакције часописа Гласник друштва конзерватора Србије.