„Другачији од стварности у којој настојимо да разумемо, протумачимо и променимо свет, сан је низ рационално неорганизованих слика чијом динамиком се изражава наше несвесно. (…) Сан и јава су различита стања свести у којима се доживљавају различите реалности које се зависно од становишта и различито вреднују. С аспекта јаве, сан се сматра илузијом која као преобликована верзија стварности, названа другим и другачијим светом, нестаје са буђењем. Насупрот ништавности те илузије, будношћу се истиче стварносна нештост као онтолошки темељ самог постојања. У тежњи да првенствено на материјалном свету изгради извесност и осмисли своју егзистентност, човек се суочава с пропадљивошћу твари и разјапљеним ништавилом као упозорењем да не запоставља и не потцењује духовно и невидљиво оличено у сновима.“
Бојан Јовановић
„Антологија снова бави се креативним сновима (нису сви такви). Њихова моћ видљива је, рецимо, код Мери Шели из чијег је сна настао Франкенштајн, или код Стравинског који је у сну добио идеју за Посвећење пролећа. Њих двоје нису једини уметници чија су дела у дослуху са сном; Антологија то најбоље доказује, а низ најпознатијих имена светске и домаће литературе ту је да нас поведе у чудесне пределе сањања.
Књига је направљена према, досад сасвим јединственом, принципу: она представља моделе феномена сна у контексту књижевности. Сваком од модела посвећен је један од три дела књиге: у првом су Снови у књижевној аури, и избор из књижевних дела од Епа о Гилгамешу и Пенелопиног сна из Хомерове Одисеје, преко Набукодоносорових снова из Старог завета, чувеног Цицероновог сна Сципиона Африканца и пророчанства да ће заузети Картагину, до низа уметничких дела, почев од Татјаниног сна из Пушкиновог Евгенија Оњегина.
…
Други модел сна представљен је у Снивању на јави, делу Антологије у којем су заступљени изводи из такозваног сањања отворених очију. Ту је Јовановић сместио визије, сањарења и несанице Сведенборга, Кафке, Хесеове бесане ноћи, Андрићеве Знакове поред пута, фантазмагорична Буњуелова сањарења која су свој визуелни израз нашла у његовим филмовима, и чувено Игоово Призивање духа на Њу Џерзију.
Трећи део Антологије, без сумње, је најатрактивнији за оне који се баве тумачењем, снова али и теоретичаре књижевности. У њему Бојан Јовановић сан третира као литерарни жанр – не, дакле, као поџанр мемоарске и дневничке књижевности, већ као самосвојно уметничко дело, односно самостални литерарни текст. У том делу – Од записа до жанра – налазе се аутентични снови у облику у којем су их исписали сами сневачи.“
Анђелка Цвијић
(презуето са
http://www.danas.rs/dodaci/vikend/knjiga_danas/svet_sna_u_treptaju_oka.54.html?news_id=253236)
Остави коментар