Изложба „АртЛинк колекција – Квартет боја” биће отворена 23. новембра у 18.00 часова у клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Изложба ће моћи да се погледа до 5. децембра.

„Квартет боја“

АртЛинк асоцијација, у сталној потрази за инспирацијом, смислом и повезивањем уметника, њихових идеја, израза и садржаја у простору, времену и стваралачком процесу а у комуникацији с публиком, припрема нову изложбу у којој на сцену поставља четири уметника.

Четири палете боја, као четири музичара у гудачком квартету, четири облика апстракције, четири слична, а толико различита сазвучја боја и израза, на сцени звуче избалансирано, усаглашено и у хармонији, обликујући јединствен звук  и енергију.

Као што четири музичара у квартету свирају сваки своју деоницу, али ослушкујући један другог стварају јединствену музику у тренутку и времену, тако и овај квартет уметника, квартет боја, у једном простору у оквиру заједничкеј изложбе творе специфичну креативну енергију – синергију њихових појединачних уметничких израза и боја, које се стапају у јединствену хармонију боја, облика и њихових прича.

За мене као уметника и музичара увек је то истраживање боја био изазов у стваралачком процесу настајања музике, а гудачки квартет, као форма која је надахнула највеће композиторе, инспирација је и изазов за сваког музичара.

Четири сликара која се претстављају својим апстракцијама – Јелена Милошевић,  Ивана Мартић, Тамара Кусовац и Никола Жигон, сваки за себе су изузетне уметничке личности, које у својим делима носе сву своју посебност, отвореност према свету, уметничку знатижељу и своје тумачење света око нас, које је дубоко мисаоно и инспиративно испуњено мудрошћу, љубављу и разумевањем.

Квартет боја ће сигурно дотакнути и инспирисати посматрача, и његовом унутрашњем бићу понудити нове димензије и погледе.

Програм АртЛинк-а „Уметници уметницима“ и овом приликом с поносом представља своје уметнике и сараднике. Хвала Културном центру Новог Сада на подршци и сарадњи.

Јованка Вишекруна Јанковић

Уметнички директор

АртЛинк

Јелена Милошевић-Јовановић

Јелена Милошевић-Јовановић, сликар и дизајнер, рођена је 1958. године у Београду, где данас живи и ради. Школовала се на Академији примењених уметности у Београду 1976. године, затим Академији СПЦ за уметности и конзервацију у Београду 2006. године, на Одсеку иконописа, као и током многобројних студијских путовања широм Европе, САД и Африке. Имала је 56 самосталних и преко 570 колективних изложби, модних ревија, ликовних колонија, како код нас, тако и у иностранству. Добитница је многобројних награда и признања. Неке од престижних награда су World Focus Awards 2022 у области уметности, Business Woman Awards 2022, Women Leaders 2022, Balkan Business Women Awards 2022.

„Јеленини светови имају ширину и дубину, разиграност њеног ума се осликава на њеним платнима. Њена путовања, дружења са другим културама и сусрети са људима су њена вечита инспирација. На њеним платнима су духовници у дубоким молитвама, храмови у нестајању, небеска црква, антропоморфна бића у потрази за љубављу. У дубокој запитаности чему тежимо и где идемо, Јелена у фокус ставља језгро као претечу свега, као око свевидеће, као мудрост света. Њен витез на коњу се бори против аждаха којима обилује овај свет.“

Татијана Рап, историчар уметности

„Укрштаји далеких и ближих светова сликања, орнаментике и дизајна, као интегрални део биографије и проницања великог спектра изражајности, кретање по територијама тако различитих култура, без заборава, чак студирања најосновнијих родних утицајних притока и традиција, још су ломније и жешће усмерили Јеленину машту ка значајним доменима уметности и сродних примењених категорија.

У првом плану се показала изузетна, племенита изражајност тематских или сасвим апстрактних креација, специфично утемељена ведрина и заиста избирљив заједнички именитељ радосних и светлих хармонија, музичког склада и вештог вођења линија.

Јелена је као уметница показала да, поред приљежног учења и усвајања одређених постулата, уме и да необично изненади и покаже сву енергију стварне инспирације.“

Душан Ђокић, историчар уметности

Никола Жигон

Никола Жигон рођен је 1958. године у Љубљани, у Словенији. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду, на Одсеку за сликарство, 1991. године у класи проф. Моме Антоновића. Бавио се цртежом, видео-артом и инсталацијама, а након повратка из Париза (2000) посвећује се сликарству. Члан је УЛУС-а и ексклузивни члан „Пром“ галерије у Минхену. Излагао је на преко 20 самосталних изложби. Његова дела се налазе у сталној поставци Würth музеја у Минхену, а преко 300 радова је у приватним колекцијама у Европи и Америци. Живи и ради у Београду.

„Он поседује надасве квалитетно виђење и процењивање ситауације које долази до изражаја у свакој његовој слици. Сачувао је своју сликарску инспирацију, а зна добро да данас нема фаворизованог језика у уметности који би требало да следи и који би му помогао да се изражава на један начин који би био актуелан онако како су били актуелни правци и смерови модерне уметности.“

Ђорђе Кадијевић, историчар уметности

Тамара Кусовац

Тамара Кусовац (Београд, 1970) дипломирала је на Вишој школи ликовних и примењених уметности 1992. године у Београду у класи проф. Батомира Баругџића. Члан је УЛУПУДС-а. Више деценија слика на платну, стаклу, керамици, дрвету, намештају, израђује сувенире с мотивима Београда. Идејни је творац фигуре сове ‒ чуваркуће, као и зачетник новог правца у сликарству који су критичари назвали „урбана наива“. Последњих година изражава се апстрактним ликовним језиком у оквиру сопственог препознатљивог стила, с елементима експресивног потеза и надаље јасно организоване композиције. Имала је више групних изложби и шест самосталних. Организатор је и учесник у хуманитарним изложбама. Живи и ради у Београду.

„Све што је радила и урадила током минулe две деценије, пре свега као сликарка, раскошно даровита дизајнерка Тамара Кусовац, непосредношћу израза, ведрином колористичких хармонија и конструкцијом чврстог, тачног и на бит сведеног цртежа, сведочи о њој као личности којој стваралаштво представља игру и радост. Ако има истине у схватањима која полазе од убеђења да уметничко стваралаштво представља људски одговор на трауме живота, онда би се за ликовно дело и разнородно деловање Тамаре Кусовац могло закључити да представља својеврстан мелем – ‘благу траву уметности на љуту рану живота’.

Тамара Кусовац својим радом сведочи да не бежи од егзистенцијалних тескоба наше свакодневице, већ да им се супротставља непревазиђеном радошћу живљења и, наравно, стварања. Храброст којом се она као сликарка ведрине и оптимизма препушта набујалим емоцијама и чарима лепоте, у време које их се стиди, које их извргава руглу и беспоштедној критици или их се напросто плаши, што излази на исто, издваја је из масе савремених уметника који покорно следе диктат естетичких актуелности. Боље рећи од оних уметника који се клоне гнева и сукоба с оном врстом ликовних критичара и теоретичара уметности који дајући себи значај врховних судија тако једноствано објашњавају необјашњиво и још лакше тумаче непостојеће.“

Никола Кусовац, историчар уметности и ликовни критичар

Ивана Мартић

Ивана Мартић рођена је 1976. године у Новом Саду. Дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду 2000. године. Излагала је на шест самосталних и бројним колективним изложбама. Оснивач је бренда уметничких предмета ТОТА art forms који обухвата чист ликовни израз, као и рад у области примењених уметности. Ангажована је у уметности и култури, у сфери медија, кроз писану реч, бројне есеје, интервјуе и приказе. Била је дугогодишњи уредник магазина за ентеријер. Добитник је прве награде на Међународној изложби „Жене сликари“ у Мајданпеку 2019. Члан је УЛУПУДС-а. Живи и ради у Београду.

„Рад Иване Мартић настаје у тишини њеног стваралачког заноса, изнедрен не као циљ, већ као последица дубоког естетског поимања света који обликује амбијент и осмишља лепши и хуманији простор наше свакодневице. Тежња за бољим и игра формама које подсећају на предмете око нас родила је ове лепе слике у којима ‘станује’ уређени закон хармоније. Облици претворени у емоције рађају њене слике. То није експлозија боја, већ контролисана емоција, она што буди узвишени осећај лепог који човека чини бољим, срећнијим и смисленијим. Слике Иване Мартић не трпе оквире, већ теже ка даљини и бесконачности да пређу своје задате димензије и распростру се колико је посматрачу могуће да их сагледа. Некоме остану у оку, некоме преплаве душу, а неком се увуку у мисли. То јесте суштина поимања лепоте ових дела.“

Емина Ћирић, историчар уметности