Простор собе, стана, интимни простор, најчешћи је, али не и једини амбијент стихова у Алексићевој новој књизи. Уме песник да закорачи и у шире просторе, у оне идеалне, или у историјску и архајску прошлост, или да се једноставно упути градом, или се подсети морске обале. Било који да је амбијент песме, он је назначен сјајним сликама, средством којим песник, естетизујући исказ, наглашава артифицијелност говора. Дејан Алексић тематизује искуство пролазности, али и ванвремене тренутке свакодневног искуства који му обећавају вечност; он тематизује говор песме саме, и оно што песма може; тематизује исечке интимног и породичног искуства; тематизује значајно и тешко питање тела и телесности. (Саша Радојчић)

О АУТОРУ
Дејан Алексић је рођен 1972. године. Књиге песама: Потпуни говор (1995, „Бранкова награда“), Доказивање сенке (1996), Свагдашњи час (2000, Просветина награда, ,,Матићев шал“), Собна митологија (2003), После (2005, ,,Бранко Миљковић“), Довољно (2008, ,,Бранко Ћопић“), Једино ветар (2011, ,,Меша Селимовић“). Књига драма Меа цулпа (2011). Добитник је Пекићеве стипендије за 2010. годину. Поред песничких, аутор је петнаест књига за децу које су му донеле бројне награде: ,,Политикин забавник“, ,,,Невен“, награда Змајевих дечјих игара, ,,Доситејево перо“, награда Сајма књига у Београду, награда Радио Београда… Живи у Краљеву и ради као главни и одговорни уредник Издавачке делатности НБ ,,Стефан Првовенчани“. За књигу Бити добио је Змајеву награду (2014).