Svojom obimnom izlagačkom aktivnošću tokom proteklih nekoliko godina, Đorđe Aralica se predstavio kao autor prepoznatljivog umetničkog izraza. Ocenjene od savremene kritike kao umetnost „treće prakse“, Araličine skulpture plene kombinacijom minimalističke skulptoralne forme i (možda prisutnog) asocijativnog sadržaja.
U skladu sa ovakvim pristupom, njegov se rad odlikuje još jednim kvalitetom, koji kao da je sasvim zanemaren u savremenoj umetničkoj produkciji: geometrizirane u formi, monohromne i svedene u pojavi, skulpture Đorđa Aralice bez izuzetka poseduju naglašenu prefinjenost zanatske obrade. Svojevrsni hand-made pečat za Aralicu nije samo lična preokupacija – on je u suštinskoj vezi sa njegovim opredeljenjem za pomenutu umetnost „treće prakse“. Aralica pristupa realizaciji svojih skulptura sa idejom da se sofisticiranost izrade tiče samog shvatanja umetnosti. Preciznost izvođenja za njega ima dvostruku programsku ulogu. S jedne strane, ona asocira na proces i trajanje, ukazujući na temporalnu dimenziju umetnosti. U isto vreme, ona pojačava asocijativnu komponentu umetničkog dela i inicira afektivni odgovor posmatrača. U ishodištu, sugerisanom monumentalizacijom svakodnevnih predmeta Aralica se bori protiv efemernosti unapred ponudjenih, ready-made iskustava i tranzitorne prirode naše civilizacije.
Marina Mihaljević
Lektor: Vesna Mujičić

BIOGRAFIJA

Đorđe Aralica je rođen 1963. Godine u Otočcu. Diplomirao vajarstvo na FLU 1993. godine. Član je ULUS-a i ULUPUD-sa. Od 1999. Živeo i boravio u USA i u nekoliko mediteranskih zemalja: Turskoj, Gračkoj i Izraelu. NJegova studijska putovanja uključuju boravke u Holandiji, Nemačkoj, Engleskoj, Italiji, Bugarskoj, Makedoniji, Egiptu i Jordanu. Izlagao je na mnogobrojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Radi u različitim medijima: terakoti, matalu i kamenu. NJegov umetnički interes je istraživanje međuodnosa skulptoralne forme, medija i prostora i njihove česte suprotstavljenosti kontekstu savremenog sveta. Pored umetničkog rada, od studentskih dana do 1999. godine radio je na konzervaciji živopisa i kamene plastike u srpskim srednjovekovnim manastirima.