Гола молитва као књижевно дело представља необично интересантан спој древног жанра молитве и поеме. Овај песнички поступак обезбедио је да се дело одликује изванредном динамичношћу и једним готово непрекинутим ритмом који се намеће при читању. У потрази за адекватним поступком који би исказао најсложеније религиозно-философске теме, песник се користи наслеђем категорије текста апсурда, разбијајући логику реченице, претачући се из једног лица у друго, у заповедне исказе, а на тренутке употребљава изреке, устаљене обрте, понављања, рефрене, да би затим опет уследиле целине, састављене од само једне речи. То, међутим, максимално истиче вишезначност сваке употребљене речи и динамизује сам исказ. Монолог се претапа у корачницу, корачница у биографски опис у трећем лицу, а овај у усклик који се ненадано отме у неконтролисаним ситуацијама. Иако се чини да на тренутке текст поеме прети да склизне у необуздани говорни ток, то се ниједном не дешава, јер се осећа непрекидна песникова интенција и интервенција да се задржи ритам и одржи равнотежу форме у односу на садржај. (Мирјана Петровић Филиповић)

Саша Јеленковић, рођен је 1964. године. Објавио је књиге песама: Непријатна геометрија (1992), Оно што остаје (1993), Херувимске тајне (1994), Краљевска објашњења (1998), Књига о срцу (2002), Елпенорова писма (2003), Елпенорово буђење (2004), Елпенори (2006) и Књига о сумњи (2010). Добитник књижевних награда „Матићев шал“, „Милан Ракић“, „Васко Попа“, „Борислав Пекић“ и „Дисове награде“.