Циклус: Актуелности
МИЛОРАД ВУЧЕЛИЋ
„ИМА ЛИ ОВДЕ СРБА“
(Штампар „Макарије“, Београд, 2014)
У разговору учествују:
РАЈКО ПЕТРОВ НОГО
СЕЛИМИР РАДУЛОВИЋ
ЈОВАН ПОПОВ
АНДРЕЈ ФАЈГЕЉ
МИЛОРАД ВУЧЕЛИЋ
Понедељак, 15. децембар 2014, 19 сати
Културни центар Новог Сада
Католичка порта 5, Сала „Трибина младих“, II спрат
У сусрету с овим упечатљивим огледима, онима који дуже памте, спонтано се буде сећања на оригиналне и продорне аналитичке коментаре младог Вучелића из оног старог, доброг „НИН“-а. Иста бритка мисао, духовит обрт, гипка реченица, способност раздвајања битног од небитног и чврста увереност у исправност онога што се као порука упућује јавности. Искуство је у међувремену засводило страст, али је ни у чему није пригушило, док су полемичке стрелице сада усмерене ка само привидно новим, а заправо увек истим метама. Срце му је непомерљиво „на левој страни“ (што ни анатамски није баш нека аномалија), а темељне вредности о које се ослања и за које се својим пером истрајно бори јесу најшире схваћена слобода и национално достојанство.
Треба ли наглашавати да је данас, у време циничног глобализовања политичког лицемерја моћних и релативизовања, cвe до укидања, „превазиђеног“ начела државног и националног суверенитета, Вучелићева одбрана слободе и националног достојанства с позиције класичног, полузаборављеног поимања државног разлога, за многе безнадежно „политички некоректна“. Баш зато његови истомишљеници, којих је неупоредиво више но што се они други надају, јер Срба има, с радошћу дочекују његове уводнике, док би неистомишљеници морали пажљиво да их читају. Вучелић, наиме, не пише npomuв. Он пише за, а то је, слагали се или не слагали с написаним, увек на општу корист.
Проф. др Дарко Танасковић
Остави коментар