Изложба слика и графика „Ачова велика метафора” аутора Јожефа Ача биће отворена у понедељак, 15. априла у 20 часова у Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада. Изложба се може погледати сваког радног дана од 10 до 20 часова и трајаће до 27. априла.

АЧОВА ВЕЛИКА МЕТАФОРА
Слике и графике

Као још један вид обележавања педесетогодишњице излагачког рада Малог ликовног салона, Културни центар Новог Сада организује изложбу радова Јожефа Ача, једног од најистакнутијих представника војвођанског ликовног стваралаштва прошлог века. Јожеф Ач приредио је своју самосталну изложбу графика у Малом ликовном салону тачно пре 48 година, у априлу 1971. године.

О актуелности тематике Ачових радова и данас, готово 50 година касније, говори и део текста Золтана Ковача – Стрика у каталогу изложбе из те године: „Најновија изложба слика и графика Јожефа Ача, представља изненађујућу, веома интересантну анализу наших стремљења и огромне вештине данашњих људи у овом хаотичном вртлогу остваривих и неостваривих жеља обичних радних људи, који пливају и тону у океану технике. Овако видимо себе у сјајном отменом сребрном огледалу…“ И у ликовном смислу, у односу на данашње уметничке праксе, протекло време од пола века, види се једино у похабаности папира на којем су дела настала, а о томе Данило Вуксановић пише у свом тексту овогодишњег каталога: „Смерови путоказивања апсолутних ликовних вредности и њихових супротстављања и удруживања истовремено, где је ручно исликано једнако аплицираном бојеном папиру, у свом коначном визуелном резултату неодољиво подсећају на стикере, гифове и друге видове савремене комуникације који су постали незаобилазни део визуелне културе у виртуелном свету дигиталних, и за сада, само паметних технологија. Слојеви времена тако су разгрнути и упућују да изнова промислимо кодове слика што нас окружују и које живот чине „највећом метафором“.“
Овог априла посетиоци ће имати прилику да виде 12, и данас актуелних радова, из колекције Ђорђа Попића, графике и слике на папиру из 1971. године, као и каталоге са изложби одржаних у Малом ликовном салону, у Малој галерији у Зрењанину и у Ликовном сусрету у Суботици у априлу, мају и јуну исте године.

ЈОЖЕФ АЧ
(Бачка Топола 1914 ― Нови Сад 1990)

Сликар, ликовни критичар и педагог из Бачке Тополе, сматра се кључном личношћу војвођанског ликовног стваралаштва двадесетог века. Основну школу је похађао у Бачкој Тополи, а након тога гимназију у Суботици. Београдску уметничку школу завршио је 1938. године и наставио студије на Академији ликовних уметности у Београду, у класи професора Мила Милуновића. Био је директор Школе за примењену уметност у Новом Саду (1952 – 1956) и ликовни критичар дневног листа Magyar Szó. Активно је деловао у следећим подручјима уметничког рада: сликарство, графика и цртеж. Са директором Градског музеја у Сенти, Гезом Триполским, основао је 1952. године ликовну колонију у Сенти која континуирано ради и данас, а активно је учествовао у оснивању и других војвођанских колонија (Бачка Топола, 1953; Бечеј, 1954; Ечка, 1955).