Izložba akvarela Dimitrija Kolarevića „DIVNE, SVETE USPOMENE” biće otvorena u ponedeljak, 25. decembra u 19.00 u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada i moći će da se pogleda do 15. januara.
DIVNE, SVETE USPOMENE
Temeljnim proučavanjem akvarela kao najsuptilnije likovne tehnike Dimitrije Kolarević svojevrsno je pročistio sopstveni um i dušu pronašavši put unutrašnje harmonije. Ne baveći se velikim temama, on nam je stvarajući pokazao kako je moguće posmatrati i doživljavati lepote u naizgled malim, običnim stvarima. Dok mnogi slikari do tančina slikaju i usavršavaju slikarski izraz kroz jedan motiv, Kolarević u tome nije pronalazio stvaralačko zadovoljstvo. Radoznalo je tragao za novim izvorima, birajući teži, ali izazovniji put, što ga umnogome razlikuje od većine. Na virtuozan način, četkom i bojom vešto i sigurno beležio je prizore kao neizbrisive tragove detinjstva. NJegovi akvareli otkrivaju nam jedan tanani, unutrašnji svet.
Kroz staru drvenu tarabu nižu se i pokreću slike poput dečjeg ringišpila. Naizgled zaboravljeni prizori nastavljaju svečano da žive u sferi divnih Kolarevićevih uspomena. Žute ruže bokore se oko uspavane česme, zarđala kanta i gumene čizme ogledaju u svojoj senci nudeći posmatraču skrivenu lepotu. U dubini dvorišta vetar se poigrava cvetnim stolnjakom, na stolu escajg za kafu i čaj, kao da čeka neki važan trenutak. Merdevine naslonjene na zid oživljavaju jedno nezaboravno dvorište. Bački ručak i šareni kolači pozivaju na nedelju, a lutka na krevetu čeka nešto zabranjeno, da je zgrabi hrabro dete i izmesti s madraca i dunja. Poljsko cveće na drvenoj stolici neko je nabrao o Ivanjdanu, a tu su i muškatle u uglu prašnjave trošne terase. Jedan šešir na pletenoj stolici zaboravljen je u romantičnom trenutku, čeka da ga se seti žena zagonetnog lica ili devojčica vezanog repa koja je celom svetu okrenula leđa i ko zna kuda gleda, u nešto neizvesno, daleko, što se samo može naslutiti. Nasuprot svemu, kroz hujanje voza bude se gradski pločnici, na njima guču golubovi, a kroz Sarajevo vrve ljudi u vrevi jednog običnog dana. I svuda svetlost treperi, kroz modričaste, nežne senke i iskričave beline papira.
Ovaj neiscrpan izbor motiva prava je riznica bogatstva Kolarevićevog duha poniklog iz mnoštva uspomena, što neizostavno govori i o vaspitnoj vrednosti njegovog stvaralaštva. Jer nema ničeg uzvišenijeg, jačeg, zdravijeg, korisnijeg za budući život od neke lepe uspomene, naročito ponete iz detinjstva, iz roditeljske kuće, dvorišta. One mnogo govore o vaspitanju, a neke divne, svete uspomene sačuvane iz detinjstva možda i jesu najbolje vaspitanje. Ako čovek sakupi mnogo takvih uspomena i ponese ih sa sobom, onda je spasen za ceo život. A čak ako samo i jedna lepa uspomena ostane u našem srcu, i to nam nekada može poslužiti kao spas, spas od prolaznosti, malodušnosti, beznađa.
U ovom potresnom vremenu destrukcije, entropije u kojem predmeti, pojave, biljke, životinje pa čak i ljudi egzistiraju na jednom kratkoročnom, upotrebnom nivou, bez stvarnih životnih sokova i senzacija, Dimitrije Kolarević nam svojim akvarelima predočava neprolaznu, tajanstvenu lepotu dubljeg značenja u kojoj boje zvone, svetlost podrhtava, akvarelske beline dišu punim plućima, sjedinjene u dragocenoj vrednosti njegovog autentičnog likovnog izraza.
Tekst za samostalnu izložbu, 14. mart 2022.
Snežana Mandić
Biografija
Dimitrije Kolarević rođen je u Kralupima (BIH) 14. marta 1951. godine od oca Vladimira i majke Draginje, prosvetnih radnika – učitelja koji su odnegovali brojne generacije dece u Bačkom Jarku. NJegova velika ljubav bio je fudbal. U ranoj mladosti igrao je u podmlatku Vojvodine – Novi Sad. Paralelno se javila i ogromna želja da svoj kreativni duh razvija kroz sferu umetnosti. Srednju školu za dizajn „Bogdan Šuput“ završio je u Novom Sadu 1972. godine. Višu pedagošku – odsek likovne kulture u Novom Sadu 1974, a Akademiju umetnosti – slikarski odsek u Novom Sadu završio je 1978. u klasi profesora Boška Petrovića. Još kao apsolvent 1975. počeo je da radi kao profesor likovne kulture u Osnovnoj školi „Danilo Zelenović“ u Sirigu, a zatim i u OŠ „Slavko Rodić“ u Bačkom Jarku, pa potom u Srednjoj školi „25. maj“ u Temerinu. Sa suprugom LJiljanom 1976. dobio je sina Vladimira, a 1981. ćerku Snežanu. Zapažen kao izvrstan likovni pedagog, 1998. zapošljava se u Ministarstvu prosvete Republike Srbije kao prosvetni savetnik za Južnobački i sremski okrug – Školska uprava Novi Sad. Bio je član udruženja likovnih umetnika Vojvodine, a slikarstvom se intenzivno počeo baviti od 1972. godine, kada je imao i svoju prvu samostalnu izložbu u Novom Sadu, u Domu JNA. Bio je učesnik mnogih likovnih kolonija, od kojih su najznačajnije: likovna kolonija Deliblatski pesak, likovna kolonija akvarela Srpski Brod, likovna kolonija akvarela Sremski Karlovci… Takođe je podržavao mnoge likovne kolonije ponikle u malim sredinama širom regiona. Bio je selektor na čuvenoj Tiskoj akademiji akvarela u Novom Bečeju, kao i u Kulturnom centru „Lukijan Mušicki“ ,Temerin – JEGRIČKA. Veliki doprinos dao je Centru za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine ogromnom podrškom i svesrdnim angažovanjem. Svoje vrednosti na polju likovne umetnosti, kao i pedagoškog rada preneo je na svoju ćerku Snežanu Mandić te je i ona nastavila da se razvija kako profesionalno tako i stvaralački prema njegovom načelu.
Privrženost i odanost detinjstvu negovao je do kraja života izrađujući drvene modele sportista, narodnih nošnji, životinja, vitezova, drvenih igračaka… a poslednjih nekoliko godina zaokružio je i još više obogatio te jedinstvene zbirke praveći ih i oslikavajući za sopstvenu dušu.
Dimitrije Kolarević preminuo je 18. januara 2022. godine u Novom Sadu.
Samostalne i grupne izložbe:
1972. Novi Sad, Dom JNA;
1973. Novi Sad, Radnički dom ( samostalna izložba);
1978. Novi Sad, Galerija Matice srpske;
1979. Temerin, Narodni univerzitet (samostalna izložba);
1984. Novi Sad, SPENS (izložba kandidata za ULUV);
1984. Novi Sad XXXIII, Prolećna izložba ULUV-a;
1984. Novi Sad, XIII novosadski salon;
1985. Novi Sad, novogodišnja izložba ULUV-a;
1986. Novi Sad i Zrenjanin, XXXY prolećna izložba ULUV-a;
1986. Novi Sad, novogodišnja izložba ULUV-a;
1987. Novi Sad, Mali likovni salon ( samostalna izložba);
1988. Novi Kneževac, Gradska biblioteka (samostalna izložba);
1988. Novi Sad – Niš – Priština, XXXYII , prolećna izložba ULUV-a;
1989. Beograd, „Jugoslovenski umetnici Jermeniji“;
1989. Novi Sad, Mali likovni salon (samostalna izložba);
1990. Beograd, „Likovni umetnici Novog Sada“;
1990. Novi Sad, XIX novosadski salon;
1991. Novi Sad, XX novosadski salon;
1992. Pariz, Umetnost i tenis;
1992. Novi Sad, 41. prolećna izložba ULUV-a;
1992. Beograd, „Pejzaž u savremenoj jugoslovenskoj umetnosti“;
1993. Zemun, Bijenale akvarela
1993. Beograd, „Pejzaž u savremenoj jugoslovenskoj umetnosti“;
1994. Beograd, „Pejzaž u savremenoj jugoslovenskoj umetnosti“;
1995. Beograd, „Pejzaž u savremenoj jugoslovenskoj umetnosti“;
1995. Beograd, „Beograd kao inspiracija umetnika“;
1995. Zrenjanin, II bijenale jugoslovenskog akvarela;
1996. Sremski Karlovci, „Izložba likovne kolonije akvarela“;
1996. Pančevo, „Izložba likovne kolonije Deliblatski pesak“;
1997. Beograd, „Beograd nekad i sad“;
1997. Nagrada na likovnoj koloniji akvarela u Sremskim Karlovcima;
1997. Senta, 300 godina Senćanske bitke;
1997. Barselona, „Košarka u plastičnim umetnostima“;
1998. Međunarodna izložba minijature u Poljskoj;
1998. Gornji Milanovac, IV bijenale minijature;
1998. Novi Sad,Prolećna izložba ULUV-a;
1998. Senta – I nagrada za akvarel na likovnoj koloniji;
1998. Novi Sad, „Pedeset godina umetničke škole“ – izložba;
1998. Toronto, „Međunrodna izložba minijature“;
1998. Novi Sad, „Novi Sad nekad“ – izložba;
2000. Pančevo, izložba – Deliblatski pesak;
2016. ULJUP – PALE“, Pale – I nagrada za sliku;
2018. Kulturni centar „Lukijan Mušicki“ Temerin, samostalna izložba akvarela;
2018. Muzej Srema, Sremska Mitrovica, samostalna izložba akvarela;
2019. Zavičajni muzej Ruma, samostalna izložba akvarela;
2022. Kulturni centar „Lukijan Mušicki“ Temerin, samostalna izložba akvarela.
—
Ostavi komentar