Изложба Добривоја Рајића биће отворена у понедељак 16. маја у 19.00 часова у Малом ликовном салону и уз прописане мере заштите моћи ће да се погледа до 27. маја.

„У тренутном представљању своје Унутрашње слике, Добривој Рајић после година сликања слике изнутра или унутрашњости, нуди сонде, процепе и листање слојева слике. Рекло би се на први поглед да је то инверзан поступак или чак обртање следа истраживања и грађења слике у процесу испитивања унутрашњих, онтолошких слојева представе. Наслојавање фактура и структура, слојева тактилног реалитета и интелектуално емоционалних склопова и потки, сусрети цитата реалног и имагинарног, сећања и инвенције које је могуће пратити кроз дуг процес Рајићевог истраживања у овом тематском оквиру, присутни су и у рецентној поставци, јасни, видљиви и препознатљиви. Ипак кроз сонде, процепе и продоре аутор се ретроспективно враћа интелектуалној нутрини представе. Љуштећи слојеве наталоженог искуства, доживљаја и досегнуте представе, уметник покушава да оживи и динамизује односе почетне идеје, емоционално интелектуалне артикулације рада и коначног исказа. Ово вирење и откривање интиме слике и њеног настанка је покушај невербалног приказа и објашњења. У таутолошком поступку Рајић настоји да се слика представи и објасни собом, те да слојевитост знакова и значења свих аспеката и елемената стварања и презентације приказа учини видљивим, како би се очувала свест о њиховом постојању. Сондирање и ретроспективна евокација у Рајићев рад ушли су кроз искуство са конзервацијом у којој се на тај начин техничким поступцима открива део по део првобитне замисли и изгледа, али и слојеви различитих времена и схватања. Коначан склоп који нуди ова фаза Унутрашње слике могао би се конзерваторским речником одредити као симултана слојевита презентација с очувањем интегритета и битних карактеристика свих наслојених значења и поступака. У развојном смислу, ово је фаза у којој четврта димензија слике постаје видљива. Остаје питање: којим путем даље? Видећемо.”

                                                                                                                                                                               Дејан Радовановић

ДОБРИВОЈ РАЈИЋ (Зрењанин, 1956)

Дипломирао је (1982) на Академији уметности у Новом Саду на Одсеку за сликарство у класи професора Бошка Петровића и Јована Ракиџића, а цртање код професора Милана Станојева. Члан је СУЛУВ-а (Удружење ликовних уметника Војводине) од 1983, а од 1987. године је у статусу самосталног уметника. Добитник је више значајних награда и признања. Остварио је преко 50 самосталних изложби.  Живи и ствара у Новом Саду.

НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА:

2015. Специјална награда 3. Међународног конкурса малог формата, Нови Сад
2016. Откупна награда за графику, Народни музеј, Кикинда
2017. 34. Новосадски салон, награда за видео-рад, Нови Сад

2000, 1985.  Награда СУЛУВ-а за сликарство, Нови Сад

1994. Повеља за цртеж, Изерлон (Немачка)
1995. Плакета за постигнуте резултате на пољу ликовних уметности, Зрењанин
1996. Награда СУЛУВ-а за сликарство, Суботица
1997. Награда „Лазар Возаревић“, Сремска Митровица
1998. Похвала за ужи избор 22. Premi international de dibuix JOAN MIRÓ, Барселона (Шпанија)

Београд, Републичка награда за уметност

Београд, „Критичари су изабрали“, Ликовна галерија КЦБ

САМОСТАЛНЕ ИЗЛОЖБЕ:

2022, 2006. Мали ликовни салон КЦНС, Нови Сад

2021,  2010, 2006, 1998, 1987.   Галерија СУЛУВ, Нови Сад

2020, 2003.  Сомбор, Културни центар „Лаза Костић”

2019, 2012, 2005, 2004.  Ликовни салон КЦНС, Нови Сад

2018. Културни центар, Зрењанин
2019. Културни центар, Футог
2020. Галерија ликовне уметности „Поклон-збирка Рајка Мамузића”, Нови Сад
2021. Галерија савремене уметности КЦП, Панчево
2022. Галерија „Sparkasse“, Изерлон (Немачка)

Галерија „Косанчићев венац“, Београд

2013. Галерија „С“, Кикинда

2011, 2000.  Галерија „Terrа”, Кикинда

2011, 2003. Галерија „Чардак“, Сремски Карловци

КИЦ „Лукијан Мушицки“, Темерин

2009, 1996, 1987.  Савремена галерија, Зрењанин

2008. Галерија „Јован Поповић“, Опово
2009. Галерија „Архива”, Панчево
2010. Галерија СУЛУЈ, Београд

2002, 1987.   Народни музеј, Кикинда

2001. Галерија СПЦ, Нови Сад
2002. Галерија Духовног центра, Зрењанин

1997, 1986, 1982.    Галерија Културног центра, Београд

Галерија „Fletch Bizzel“, Дортмунд (Немачка)

Галерија „Monika Elisabeth“, Хемер (Немачка)

„Goethe Institut“, Изерлон (Немачка)

1995. „Kultur aus der Schubladе“, Мух (Немачка)
1996. Галерија „Колпинг“, Виблингверде (Немачка)

Галерија „Корнелис“, Ахен (Немачка)

Галерија „Stadtsparkasse“, Летмате (Немачка)

„Kunst im Krankenhaus“, Алтена (Немачка)

„Chambre d’ amies“, Изерлон (Немачка)

1993. Галерија „Турм”, Летмате (Немачка),
1994. Завичајна галерија, Велике ливаде
1995. Савремена галерија, Приштина
1996. Галерија „Даница“, Зрењанин

1987, 1982.  Ликовна јесен, Сомбор

Галерија „Шимон Бела“, Шиклош (Мађарска)

1985. Галерија „73″, Београд
1986. Техничка школа „Ваша Јанков“, Зрењанин

Стеријна кућа, Вршац

Калемегдан, Београд

1983. Галерија Народног универзитета „Коларац“, Београд
1984. Галерија поште, Зрењанин