Изложба Филипа Марковиновића „Прашина“ биће отворена у понедељак 5. новембра у 19.00 часова у Малом ликовном салону. Изложба ће моћи да се погледа до 8. новембра.

Филип Марковиновић
Прашина

„… У процесу брисања и разарања Марковиновић проналази материјал за свој уметнички рад. Попут принципа уметничког décollage-а, деструкција је постала облик стварања, преклапајући емулзије и пикселе, као и временске одреднице прошлости и садашњости. Како би удахнуо нови живот уништеним филмским тракама он их комбинује са личном архивом породичних снимака из детињства, оживљавајући их кроз другачије наративе. Међутим, његова интенција превазилази пуку естетску или техничку реактуализацију пропалих трака – она је дубоко укорењена у преиспитивању личних сећања. Новосадска катедрала и Сомбор, црвени бицикли и зелени Рено 4, мали Марковиновић, мама и долазак нове бебе стапају се, израњају и нестају из плаво-црвене, нагрижене полу-стварности. Уништени филмови постају својеврсни декоративни простор око сећања, док се на површини емулзије формирају кристалне наслаге и мрежасти мехурићи у црвенкастим и плавим нијансама, додатно симболизујући пропадање и преобразбу времена.
Марковиновић додатно проширује простор филма и на саму галеријску поставку, где се, насупрот пројектованој полу-стварности, појављују различити оптички уређаји попут диаскопа и виењ-мастера. Ови уређаји евоцирају успомене из детињства, проширујући наратив сећања на ликове попут Волта Дизнија, Микија Мауса, као и призоре из Дубровника 1979. године. Кроз ове додатне референце ствара се богат слој визуелних и емоционалних асоцијација, повезујући прошлост и садашњост на граници стварног и нестварног. Оваква врста архивског импулса (Хал Фостер), пружа не само илузију емотивног простора, већ и личну референцу на послератну стварност, у којој се читав један свет распао. Марковиновићева микроисторија која је пред нама поплављена, баш је као и простори из филма – историја је поплавела…“ (Андреа Палашти)
Више о изложби можете сазнати ovde.

Филип Марковиновић (1976, Сомбор)
Филмски, позоришни и телевизијски редитељ. Завршио је мултимедијалну режију на Академији уметности Нови Сад (2000). До сада је реализовао више десетина кратких документарних, играних и експерименталних филмова и видео радова, као и осамнаест позоришних режија у професионалном театру. Излагао је на око двадесет групних изложби као аутор и као део колектива ММЦ Лед арт (Арт клиника, потом Шок ЗаДруга). Један од реоснивача и бивши председник НФЦ Кино клуб Нови Сад и власник Мафин произовдње аудио-визуелних производа. Живи и ради у Новом Саду.