Изложба Јелене Глоговац Савић „Аскурђела” биће отворена у четвртак 1. августа у Ликовном салону Културног центра Новог Сада и моћи ће да се погледа до 11. августа.

..Ако за све треба почетак, онда је почетак
тамо гдје је све било јасно…

Шта се то пита и шта нам говори „Аскурђела“ Јелене Глоговац Савић? На њеној слици у исто време она је нежна и оштра, говори, музицира, преде. Безвремено биће које влада простором и елементом. Она која све зна, осећа и предосећа.

Надахнута словенском митологијом, као и симболизмом, после дугогодишњег бављења иконописом у традиционалном византијском смислу, Јелена Глоговац Савић једна је од ретких посвећеника суштинском у уметности. Отишла је ауторка корак даље у прошлост, међ` претке (Словене) у времена о којима се не говори много, а чији трагови у виду неког исконског сећања и предосећаја су и данас присутни у нама. Симболима нас подсећа да старо и ново имају исту тачку – почетак.

Свесна свог духовног и унутрашњег бића, потрагу за исконским у себи, за културним кодовима који нас одређују без обзира на тренутак времена, кодовима које је препознавала и у људима у свом окружењу, Јелена наставља да преиспитује и експериментише, наставља потрагу даље. Та бескрајна преданост исконској лепоти и самом чину стварања, у својим најбољим стваралачким годинама, Јелену доводе до Аскурђеле, представнице неосимболизма и фантастике… Њена Аскурђела је магично недокучива! Савремена. Путена и одлучна у исто време, мелодична и хармонична, само је своја, готово самодовољна. Не правда се и не објашњава, свесна себе и своје датости, времена „с почетка“ када је све било у њеним рукама на земљи коју она баштини. Трага за собом и достојанствено чува свој идентитет.

Природу бића слика Јелене Глоговац Савић одређује пејзаж, односно херцеговачки код: камен, вода и небо и она га упија као својеврсно уземљење. Слике су јој испуњене чудесним, готово нестварним бићима, женама које у себи имају печат господствености неког давног времена, нежност и снагу, и предметима, испреплетане најчешће са музичким инструментом увек у пажљиво организованом пејзажу. Хармонично трансформишу осећања из мелахонлије у експресију потврђујући ауторкину посвећеност јединству различитих пакета цивилизацијског наслеђа. Боје, сложене смело са огромном суптилношћу, указују на огромно познавање сликарског умећа. Њена Мокош (Мокошка или Мокоша), као да је стигла директно из словенског пантеона, овновским роговима чува два света, заводљиво дајући привид индивидуалности и разноврсности.

Цртеж и боја подређени су успостављању хармоничног односа ликовних елемената уместо реалистичног приказивања субјеката. Употреба сликарске методе која се базира на промишљеном грађењу подслике, слојева, и уређивању ликовних елемената омогућила је цртежу да од почетне идеје прерасте у садржај који је свакодневним предметима подарио алузиван карактер.

Ликовним језиком Јелена Глоговац успешно призива одређену атмосферу и амбијент који је био утиснут у њено сећање и дозвољава памћењу да одбаци сувишне детаље који умеју да им наштете. Тиме ствара интимну и у исто време разиграну атмосферу коју детерминише време и простор у коме се налазила за време самог сликарског процеса.

Њене слике говоре о почетку који је једнак прапочетку, а истовремено једнак времену у коме постојимо. У њему се и тада, као и сада, осећа чежња за природом која нам измиче јер више ни сопствени глас не препознајемо, као тачан водич о животу у складу са постојањем у којем смо заправо неприлагођени.

Новим циклусом слика „Аскурђела и њени дарови“ Јелена Глоговац Савић је можда само на поглед дисциплиновала машту. Открива нам ново поглавље своје широке културе, преноси нам истанчано знање историје и цивилизације и вешто испреплетаних кодова на овим нашим просторима сабраних у жени. У свакој од нас. И у исто време она преноси суштину ликовности која у међусобном преплитању различитих визуелних елемената чини нераскидиву целину ликовног дела.

Јелена Глоговац Савић
Завршила је „Вишу школу ликовних и примењених уметности“ у Београду 2004. године у класи Проф. Мирјане Војновић на одсеку за декорацију у ентеријеру. Други циклус студија завршила је на НУБЛ „Факултет лијепих умјетности“ Бања Лука. На одсеку за сликарство у класи проф. Милице Котур добила је звање мастер сликарства 2021. године. Иза себе има велики број колективних изложби у музејима и галеријама, реализованих као резултат продукције унутар различитих конкурса, чланстава и међународних ликовних колонија у региону; Излагала је самостално једанаест пута у земљи и региону. Осим сликарства и иконописа, активно се бави промоцијом културе и уметности кроз публиковане есеје, рецензије, ликовне осврте, као и уметничке пројекте.

Контакт:
[email protected]